Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

дела изостављено помињање цариградског патријарха због пристанка на унију, па да због тога Теодосије понуду и обавезу св. Саве ине спомиње 1 ). Но у овој претпоставди, поред већ споменутога, не води се рачуна ни о томе да је унија, истина, склопљена 1274, али да се о њој страсно расправља од 1204 године. И најљући противници уније међу патријарсима морали су због политичких разлога помишљати на њу. Класичан је за то пример патријарха Германа 11, који је дао Бугарској самосталну патријаршију. Он је био жесток непријатељ уније, па ипак је морао на њу помишљати. Ако би помен цариградских патријараха у Србији зависио од њихова јавна држања према унији, онда Срби не би морали чекати до 1274 године, па до тада, тобоже, престану помињати поглавицу цариградске цркве. И раније би било повода за то. Уопште је, дакле, било веома смело постављати ову јако сложену претпоставку о томе, зашто Теодосије не спомиње обавезу помена цариградског патријарха у српској цркви. С неком поузданошћу немогуће је на то питање одговорити. Могу се само споменути две могућности или је он ту обавезу случајно изоставио, или је мислио да је она нешто што се само собом разуме, па да је због тога не треба истицати. Ако се мало држи до мога мишљења, онда се ја не устручаваи рећи да је св. Сава као самостални српски архиепископ јамачно помињао на првом месту цариградског патријарха, а за њиме и све остале источне патријархе. Моја мисао је основана на чињеници, како је св, Сава с много поштовања општио са свима патријарсима на истоку и како је био неуморан у истицању своје жеље да своју младу цркву на западу што чвршће скопча с источним црквама. Најразговетнији символ за те драге везе био је помен источних патријараха на литургијама које је служио српски архи : епископ. У проучавању питања о автокефалности српске цркве упадало се чесго у сасвим непотребне претпоставке, а нису се ни приметиле аналогије, с којима је могуће бацити одличну светлост на ово важно питање. То није знак свестранога на-

') Глас. CLXI, 1934, 234-235.

53

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И ЕУГАРСКЕ ЦРКВЕ