Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

фалности, спомиње као патријарх не Манојло I, него Герман 11, патријарх око 1229, када се св. Сава враћао са свога првога пута у Свету Земљу. Има, међутим, и рукописа с именом Манојла I, који је патријарховао 1219, Даље, не треба заборављати да критичких издања Доментијана и Теодосија, у којима би били обрађени сви сачувани рукописи њихових дела, уопште немамо и, напослетку, да се ова два патријарха и иначе замењују 1 ). О признању самостаности српске архиепископије тек приликом повратка св. Саве с његова првога пута у Св. Земљу српски извори ништа не знају, а усменог признања црквене самосталности уопште не може оигп, Према томе, отпада претпоставка да је св. Сава 1219 године само посвећен за архиепископа а рко 122_9_Ј1ризнат-.као поглавица. српске самосталне црквеЈПо изворима, којима данас располажемо, св. 'Сдва—је-О-дма! после свога посвећења за архиепископа издејствовао и автокефалност српске архиепископије IГДиме што му је признато право да се српски архиепископи посвећују -у Србији од свога архиепископа и епископа или од самих епиекопа. А то је битност црквене автокефалности. Самоста.тна српска црква добила je," 'какб изгледа по Дгротесту Димитрија Хоматина, наслов архнепископије Србије, или још пре, како је било и званично име српске краљевине, архиепископије рашких и дукљанских или српских и приморских страна, у којима је последњима опасност за православље и била највећа 2 ). Као њен оснивач важио је Србима св. Тит, о коме се веровало да је подигао цркву св. апостола Петра и Павла у Расу. Тако је српска црква имала две особине које су главне за сваку самосталну цркву апостолскога оснивача и пристанак матриархалне цркве. Апостолски оснивач је, наравно, и за ч српску цркву, као и за толике друге, преузет из легенде, а пристанак матриархалне цркве био је писмен и веома свечан, онакав како вели Теодосије и како нам је познато по сачуваним повељама и формуларима дариградске патријаршије.

!) Упор. Глас. CLVI, 1933, 179—180. 2 ) Упор. натпис уз лнк св. Саве уМилешеву; БошковићЂ., Неколико натпнса са зидова средњевековнпх цркава, Споменик, LXXXVII, 1938, 5 —6.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ