Avtokefalnost srpske arhiepiskopije — odlomak iz: Sveti Sava i avtokefalnost srpske i bugarske crkve

препуној одличних информација, студији о Јефтимију Трновском нашироко се бавио овим питањем учени П. Сирку. 1 ) Веома савесни бугарски историчар П. Ников псе£ао јр па ја питање о самосталној бугарској патријаршији већ толико претресено у специјалним студијама да се може учинити покушај да га се унесе у ток светске историје, да се покаже, како су тадашњи велики догађаји у свету бацали „своигћ отсћнки и вђ вЂпроса за цЂрковнитћ отношенин на БЂлгарид при Ивана Асена II“. 2 ) Споменуо сам само најважније историчаре овога знаменитога догађаја, о којима се заиста сме рећи, како сам написао, да су веома учени и јако трезвени. Њима је успело изворе тако критички претрести да је остало само неколико тамнијих места у знаменитој серији догађзја који су довели до признања бугарског патријархата ОД стране источних патријархата. Најтамније је међу њњма оно о унији бугарске цркве с Римом од почетка XIII в. па до 1235 гоДине. Оно је још предмет учених разговора, очевидно далеких од смириваља, јер још стоје једна према другој сасвим супротне тезе једна, да је папински утицај оставио Бугарску с одласком легата кардинала Леона 1204 године, и друга, да је бугарска црква била заиста у унији сРимом све до 1232 године, када ју је цар Јован Асен II ради политичких разлога раскинуо, Извори не допуштају да се без сумњи и без резерви прими и једно од ових схватања, пошто их је јако мало и још се међу собом не слажу 3 ). Много више је изгледа да се без замерке реши друго спорно питање у вези с овим проблемом о природи автокефалности бугарске патријаршије. Два схватања стоје и овде једно према другоме, једно, по автокефалност није била пела целцата, и друго, по коме је бугарска прква лобила пуну самосталност) Стари извори знају само за њу, док је један познији извор пориче.

ђ Сирку П., Изђ HCTopin исправлешл книгв вт> Болгарјп вт> XIV rtKt, I, 1, Времн и жнзнб патрЈарха Ebshmlh Терновскаго, 1890, 278 и д. 2 ) НиковЂ П., Цгрковната политика на Ивант> Асенл 11, Бглгарска историческа библиотека, 111, 1930, 111. 3 ) Norden W„ Das Papsttum und Byzanz, 1903, 234 —235, ca западном литературом тамо наведеном.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ