Balkanski rat

Број 11

У СЛИЦИ И РЕЧИ

тичне лнннје форона и хо тек пошто смо на целој нашој линији крвавим јуришем заузела све турскс предње положаје. И онда наредба додаје: „ ИзискуЈу се најенер гичнија одважна дејства од стране осталих сектора раци привлачења што више противничких трупа на секторима , а.тако исто и ради напада на линију форова, где се укаже могукно .“ Познато је, да је ова линија форова — зато што лежи у иравцу Бугарске, а не у правцу Цариграда, као источни форови — и најјача и најбоље браљена. Највећи број турских топова био је ту, док су ови наши опсадни топови били нренети на источну страну. Ми смо, дакле, у истини нападали на линију форова и то на линију најјачих форова. И без икакве лажне скромности, можемо отворено рећи да смо имали сјајан успех У духу ове заповести командант дивизије пуковник Кондић одредио је 20. пуку да продужи наступање ка положају источно од села Каденкеја, 15 пуку на коси Шајтан торлу, 13 ка Јучтоплеру, што значи напад на линију форова. Требало се кренути најпре са мањим одељењима у циљу извиђања, што је одмах и учињено. Но одмах у томе покрету наишло се на отпор Турака, који су у први мрак прешлп у контра нападе на нас. Тражио сам већ у подне два митраљеза и појачања, што је било и предвиђено заповешћу команданта пука, који се цедо време налазио на телефону у сталној всзиса дивизијом и Могилом. Благовремено добивено је све што је тражено. Тражио сам појачања јер сам нредвиђао, да ће Турци контра нападима покушати да поврате изгубљене позиције. Нисам се преварио. Силним контра-нападима Турци су покушали да нас потисну са заузетих положаја и на тај начин избегну катастрофу која се ближила своме крају, јер је агонија тврђаве у овом страховитом јуришу већ почела. Ти су напади били тако вехементни да су само нечувеним напором нашег војника могли бити не само еузбијеаи пего и‘претворени у дефинитиван пораз турски. Први напад је био изведен у 8 часова у вече на чету која је била укопана на 600 м. испред Чифлика према коси Шајтан торла и одбијен је успешео, јер је у то време већ стигла била прва чета из резерве послана као ојачање. Око 9 часова стигле су као ојачање две чете из првог и две чете из другог батаљона, Ојачао сам положај испред Чифлика са једном четом и по, а десно крило са једном получетом; две чете сам задржао код Жогиле у ре зерви, где су смештени и митраљези, и то у рупи у Могили, да их не би нашло које турско разорно зрно, а па Могилу су требали да се изнесу тек кад се непријатељска иешадија приолижи. Гезерву нисам задржао зато да шаљем после још појачаља, јер се она у ноћи лако губе, него заЛ) да се с њом, у момепту турског напада, бацимо и сами у контрапапад па Турке. У опште јс у овим приљикама боље одговорити нападом на напад, него их чекати на опкопу. .У 11 чае. и 45 мин. поћу пошао јо главни турски напад, Када смо ооетили да долазе, отворили смо ватру пешадије на целој линији положаја а преко телефона и ватру батсрија. Када су догали на 400 метара викпуо сам: - Митралзвзи на своје место! Коси! Штеди муницију! Оно две чете у резерви стајале су спремпе за налст ножем, но Турци су сломљени нашом еложвом ватром на 200 метара окрепули леђа и оступили у дивљем бегетву арсми тпрђави, гоњени нашим малим одељељима која су за п.има настунала. Коитра удар ножем није био ни потребан. После поноНи извршили су Турци ,још један мали аокушај на десно крило, који је лако одбијен. ТаЈ нанаје био последњи роиац њихове одбране, јер у њему је истрошена последња снага Турака нрема одсеку нашег нука. Слично се догађало на одсецима 20. и 13, пука, ксји су одбили такође све контранападе и стигли на тачке које су им биле одређене. У зору дошло је наређење за покрет целог пука и стигди су и остади делови 1, и 2, батаљона са својим код

Страна 175

мандаптима, и општн напад иука на Карађоз-Табију иродужен је. Већ око 7. час, опазилћ смо у наступању на утврђењу белу заставу, Известили смо одмах назад и умолили да се обустави артиљеријска ватра из батерија, којв су се биле домакле и гађале утврђења. ИапомеНули смо да ћемо бити обазриви, Одговорено нам је да не верујемо, да будемо врло обазриви и продужимо наступање. Учинили смо то. Наши бомбаши су били у жицама, кад се на врх утврђења указа један човек машући великом белом заетавом. И у исти мах и на осталим утврђењима залепршаше се беле марамице. Јуначко је Једрене умирало .... Мајор г. Филиц Ковинић, командант 1. батаљона, и ја примили смо младог тур:ког официра, који се с пама састао у сред жица саошцтавајући нам предају тврђаве Ушли смо у Карађоз табију са првим одељењима између 8 и 9 час. уз прасак магацина, који еу на све стране г&рели експдодирајући. Ту је мој батаљон као најзаморенији остао, а остали су кренули даље ка другој линији форова, где су стигли око 10 час, пре подне, На тој линији где је после малог одмора стигао и мој батаљон, примио је 15 пук око 8000 туреких војника и 300 официра, који су тога дана (13 III) пред вече доведени у бивак код Карађоз табије и ту држани и еутра дан, а после предави Бугарима. У исто време стигли су у форове деено и лево до нао 20 и 13 пук До 10 часова пре подне били су у власти тимочке дивизије 7 форова, 4 редута, 36 батерија од којих 17 пољских а остало градске; топова свега 190 градских и пољских и маса пушака, зрна и осталог. Форови које смо заузели ови су: прва линија: Казан тепе, Карађоз табија, Ешил тепе и Јаз тепе; друга личијп : Чај теие, Аињал-табија, Кемер-табија и Бошјук-табија и трека линија : Илдирм и Чатал-Јолу. Да није било забрањено да се силази у Једрене могла су наша одељења да буду вгћ пред подно у Једрену, овако се остало у форовима. Време у које је тимочка дивизија заузела трећу линију форова доказ је да је стигла у њих када и Бугари у иоследње форове на источној страни. Број заробљеника којих је примила, преко 12.000 и 400 официра, и број оруђа које је нашла у форовима, иоказују да је њена „домонстрација" била у ствари силан напад, који ниједозволио Шукрију да иребаци ви једног пешака и ни један топ испред нас на источни сектор, што је било могућно само зато јер смо нападали. Да смо „демонстрирали“ то никако не би било могућио. Кад се узме уз овај успех још и налет дунавске дивизијо на ТТапаз тепе и Векчи тепе, о коме ће причати друти, види се колика је заслуга српеке армије пред Једреном за пад утврђсња. Пуно призиање добили смо о томе и од многобројних турских официра, који нису могли да похвале довољно наш налет. На крају имам још ту радост да истакнем сјајно дејство наших топова при нанаду на форове, о чему су доказ ттагаим шрапнолима избушени турски шатори по форовима и турска нослуга где издише пред нашим очима око топова, погођена нашим разоршш зрнима, па оиим местима у батеријама, где топови пису били добро заклоњени. Ако је игде било једипства између рада у нападу пешадије и артиљерије бкло га је код нас у овоме јуришу на форове. Српски пешаци и артилшрци збратимили су се под Једреном за сва времена. Масу зрна (18.000) коју јо избацила артиљерија тимочке дивизије не треба жалити. Без тога не би био оваКо сјајан успех дивизије са овако малим губитцима (свега око 600 мртвих, рањених и контузованих) могућан. Ти мали губитци који хоће да са неке стране изнесу као доказ да наш напад није био озбиљан, наш су понос, јер доказују интелигевцију наших официра, коју тражи и наш народ, по оној: иди мудро не погини лудо! Српски старешина води свога војника и на нож кад треба, а зна бити и опрезан кад треба. Тиме може само дц се поноеи.