Balkanski rat

Број 14

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страка 221

момента учинила нам се толико критична ситуација, да смо се готово спремали за одступање, кад на једанпут зачусмо вику наших војника „Не пуцај наши смо,“ и „Турци се предају“, нашта је ватра мало обустављена, да би турски заробљеници били доведени позади наших положаја. После борбе поднаредник, који је овеТурке заро био, причао нам је о томе ово: Ја сам био на предстражи. кад на једанпут пред нас искочише ови Турци, што их овде видите, један од официра одмах ми приђе, и упита да ли има много аскера на положају. Ја му одговорих да их је толико да се ни избројати не могу, и како ће и нас и њих све побити; нисам ни приметио, кад је један од турских војника дигао пушку да ме убије, тек видех где плану револвер у руци официра, који рани тог војника наређујући да нико не пуца, већ да се преда мени. а ја ћу им живот сачувати; тада у сред оне најжешће ватре извади табакеру и понуди ме дуваном, што му ја и не одбих, и после се кретох са њиме право ка нашем положају. Ова предаја Турака толико нас охрабри, да почесмо дејство поново. Оба наша митраљеза почеше опет дејство са својом ужасном ватром. Тако смо задржали цело десно крило турско, не давши им ока отворити, а поднаредник, који је заробио оне Турке причао је да су наши митраљези покосили цео један строј турских војника, Једина мана код њих била је у томе, што су послужиони били махом резервисти, који машину добро и не познају, те је сам командир морао дејствоваги, тј. руковати митраљеском ватром, излажући се сваког тренутка опасности да погине. Наша артиљерија као и свуда, тако и овде јединствено је извршила свој задатак. Нарочито је помогла нашем десном крилу, јер је ту била сва сила и главно надирање турске војске Исто тако су и на фронту показали своје одлично дејство. Гурци су са својим топовима дејствовали с времена на време, јер су штедели муницију. Наших је било 4 чете, по 200 људи, 2 митрзљеза и 2 топа, а Турака око 1500, са 2 митраљеза и 2 топа. Око 9 часова командант изда наређење, да једна чета обухвати Турке с левог, друга с десног бока. Тај обу хватни напад панично је дејствовао на Турке. и под кишом наших куршума и топовских зрна, почеше се повлачити ка свом старом положају, остављајући многе мртве и рањене за собом, да дочекају нове борбе, које су им тек предстојале. Поводом ове борбе, наређено је, да се одмах крену још 2 пука ка положају коге 452 и 500 и да се поведе одсудна борба са Џавидсм, па да се или ухвати, или уништи. Од наших су рањена два официра, командир митраљеског одељења Ђорђе Благојевић и командир чете Драг. Васовић, капетани, и око 70 војнико; погинуло је 22 војника. Турци су изгубили око 200 које мрт вих које рањених и 150 које војника које официра заробљених са 1 митраљезом и муницијом. 51. Орестошашдми војшн — Ускршња нвЕтнтка. Командант прве армије, пешадијски пуковник Њ. Кр. В. престолонаследник Александар упутио је о Ускрсу својој армији ову наредбу: „Честитајући празник Васкрсења официрима, подофицирима, капларима и редовима мојехрабре прве армије, јунацима са Куманова, Велеса, Прилипа, Битоља и Елбасана, ја сам уверен да ће увек и у свакој прилици остати достојни њихове храбрости и славе онако сјајно манифестоване у овоме рату. Срећан сам што шаљем честитања мојим храбрим војницима за светле ускршње

празнике из Скопља, старе српске престонице, када се налазе на просторији старе српске царевине, коју су они ослободили и залили својом јуначком крвљу. У убеђењу да ћете вршити своју дужносг и у будуће, како сте је вршили у овоме рату, ја вас поздрављам, дични моји јунаци, и честитам вам цразник са: Христос Васкресе!

Нлвшндар.'*

Стари прослављени руски војсковођа ђенерал Лињевић, који је пред крај руско јапанског рата примио главну команду над руском војском од Куропаткина, чим је Србија објавила рат Турској за ослобођење Ко совског робља био је међу првима, који се ставио на расположење српској војсци, да јој послужи својим знањем и искуством. Та понуда за нас је драгоцени доказ његове искрене и велике љубави према нашем народу.

Нш војшвође Ђенврап Пнхзноо Рзшнћ КОМАНДАНТ ДУННВСКЕ ДИВИЗИЈЕ ДРуГОГ ПОЗИВА Отмени и госпоствени српски официр, који је ушао у овај рат до срца увређен, изишао је из њега светла образа, поносан јер је чисг као злато. Ђенерал Рашић, који је несумњиво један од најобразованијих наших официра и човек коме стручну спрему ни противници не поричу, стекао је највеће заслуге за наше артиљеријско наоружање, које се у овоме рату показало у свом своме савршенству. Он је био једна од главних чињеница. која је највише допринела, да српска артиљерија добије топове и муницију, који су за непријатеља били страх и трепет и који су, по једноглгсном признању свих стручњака тако много допринели нашим бојним успесимз, А због тог наоружања ђенерал Рашић имао