Balkanski rat

Број 30

У СЛИЦИ И РЕЧИ

Страна 4Т1

, ,, * *&&№■} ј|Р гшш ®

покрај све бугарске бројне надмоћно а сти и не макоше са места. Одуше-| вљење, љубав за Отаџбину и мржња] према непријатељу овде се тако очи-‘ то и јасно показала, да су војнини молили своје старешине да их пусте из ровова на јуриш, не мислећи на го да би изгинули од бугарске артиље риске ватре, која је косила. Губици и на нашој и на бугарској страни били су велики. Ноћ је пре кинула борбу, али су наше трупе биле на опрези, надајући се да ће Бугари по свој(Џ навици, предузети ноћни препад. Око 10 и по часова ноћи приметило се са бугарске стране кретање ко је у 11 чзсова преће у огорчен напад, који је одбијен са великим жртвама Око 1 часа Бугари покушаше и други препад и то још дрскије тако да се приближише на 100 — 150 матара. Тадаодјекну с наше стране коман да: „Бомбе вади!“. И гракнуше наше бомбе са штитовима. њихов одјек чуо се далеко и изгледало је каода грме брдски топови При освитку 17. јула видели смо оно што су Бугари преко ноћи осетили — благотворно дејство наших бомби Бугарске лешине су се пружале до самих наших ровова. 17 јула било је све мирно и са наше и са бугарске стране. Бугари нису нападали, ми смо Тутали. Најзад се наши први решише — почесмо купити мртве и издвајати рањене. Бугари посматрајући шта наши чине, учинише исто Затим ту на позицијама, настаде копање гробова и сахрањивање мртвих. Бугари су свакако осећали добро тешкоћу поновног напада — те нам је цео 17. јули прошао у том тужном послу. 17. јула извештен је командант шумадијгке дивизије другог позива о целокупној ситуацкји код Стрешара и Арнаутског Прослопа. У намери да се осујете даљи напади Бугара у том правцу формирана је одмах још једна колона т. зв Масуричка , која је имала задатак да прошири са јужне стране наш борбени фронт и да на тој страни оперише бочно бугарским трупама. 18 јула имао је да се предузме општи напад на Стре шар. Тог дана изјутра око 4 часа. Бугари, који још нису знали за Масуричку колону, осуше јаку артиљериску ватру на трећи прекобројни пук са свију тачака свог положаја. Са северне страпе преко т. зв. Трниног Гроба стојао је такође један део наших трупа и чекало се само подне, па да се предузме општи напад. Али око 1 часа по подне тек што су наше трупе предузеле опште кретање, са бугарских позиција залепршаше се беле заставе. С наше стране ватра није била још ни почела и то давање знакова иримљено је. Одмах затим дошао је њихов парламентар доносећи вест о томе, да је примирје закључено. У исти мах и наш команлант добио је исту вест од команданта дивизије и наређење за обуставу непријатељства, а још истога дана по подне приступило се одређивању демаркационе линије. При одређивању демаркационе линије наши и бугарски официри састајали су се и том је приликом један бугарски официр рекао: „Трећи прекобројни пук је диван пук. Беспримерно је држати се три дана V борби и задржати позици ју, да је не заузме непријатељ пет пута бројно јачи, а уз то бити без артиљерије.“

п обш сршогз нора;

И з

1-3

'■иаЈшам«'

Орпека војска и Љешкога града лосматра пучину слооодног српског мора.

Брпско јунаштво н бугарш варварство Пученичка смрт јунака капетана Владисављевнћа Видећи да не могу ништа урадити у Маћедонији где су трпели пораз за поразом Бугари су свом снагом навалили на старе границе, да ту провале и направе пометњу у нашим редовама. Са јаком снагом читаве једне армије иаваљивали су на добро утврђени Пирот, кога је бранила замо тимочка дивизија првог позива. Нриликом јодног таквог силнсо и енергичног бугарског ноћног налета у паавцу према Пироту, ноћу између 27, и 28. јуна капетан прве класе 7о'орђе Владисавље•вић чију емо слику донели на страни, са својим батаљо ном из 13. пука Хајдук Вељка имао је да издрзки навалу читавог јецног бугарскога пука. Бесни због тешких губитака које су имали дан пре тога, Бугари су сумануто кидисали да униште батаљон. Очајничка борба водила се читава три часа. Бугари су покушавали јуриш за јуригаем, али су их наши јуначки одбили Међутим, Бугари су бали све ближе, дошло је до борбе прса у ироа. Тада је капетан Владисављевић скочио и јуришао у бугарске редове. Његови војници полетелн су за њим. И у крвивом гушању које је настало капетан Владисављевић пао је рањен. Ј1ре него што се могао и окрепути, гомнла Бугара склептала се око њега и одвукла га у своје задње редове. — Однеше нам капетана! јекнуо је један наредник. — Неће га однети! одазвали су со војннци ударајући све жешће но бугарским редовима Пуних четврт часа трајала је невиђена паклена борба. Бајонети су се кривили и ломили о кости. Тукло се кундацима. Најзад су Бугари билч одбијени. Наши војници су пошли кроз гомиде дешева тражећи свога капетана. Али њега није било, Бугари су ииак успели да га однесу. После једног часа са еаше стране могао се гледати на бугарским позицијама један језовит призор: Бугари су, везаног конопцем испод мишице, подигли канетана Владисављевића на једно високо дрво. Тада су на ту мету окренули митраљез и отворили ватру, која Је трајала све дотле, докле метци нису разнели све тело јуначког капетана, који Ј - е показао како се за част Отаџбине зкиви и мре. Слава славно палом јуеаку — мученику!