Barometarski pritisak i termogeneza

Животињска термогенеза почива на осидовањима која се збивају у ћелијама. Кисеоник доспева у дубину ткива на основу свога напона у ваздуху, од којега зависи количина кисеоника везаног за хемоглобин. Отуда питање: како утиче напон кисеоника на производњу животињске топлоте. Нарочито је за хомеотерме важно то питање, јер у њих је производња топлоте у служби одржавања телесне температуре, т.ј. једног од услова одржавања живота; а затим, неки од њих нзложени су стално или повремено знатно слабијем кисеониковом напону него што је нормални. Нарочито је човек, освојивши ваздух, изложен наглим и великим променама барометарскога притиска, па према томе и кисеониковог парцијалнога напона. Кад се томе дода, да се при дизању у атмосферу опадању барометарског притиска надодаје опадање спољашње температуре, јасно је да то питање утицаја барометарскога притиска на термогенезу хомеотерма има и практичне важности.

У једном ранијем раду (1) испитали смо утицај делимичнога напона кисеониковог на термогенезу и терморегулацију пацова, кад се само тај делимични напон мења а целокупни притисак ваздуха остаје нормалан. И нашли смо да основна термогенеза, т.ј. основни метаболизам, остаје квантитативно нормалан и кад се напон кисеоника у опадању приближује вредности на којој наступа смрт. Тако у ваздуху са 7 од 100 кисеоника, термогенеза у приликама добивања основног метаболигма, има нормалну вредност. Сасвим је други утицај напона кисеоника на термогенезу у приликама када се основноме промету надодаје допунска топлота, што се дешава на температурама нижим од термичне неутралности. Тада се термогенеза нагло смањује чим напон кисео-

о