Beogradske novine

Br. 9. BEOGRAD, četvrtak 11. januara 1917.

dnevno u

Izlazi: jutro, ponedjeljkom poslije ps&ifi [

Prodaje se: u Beogradu I u krejcvlma za* posjednutim od carsko 1 kra- C |i Ijevskih feta po cijenl od d U u HrvatskoJ-SIavoniji, BosnlHercegovlnl i Dalmacijl po cijenl od ....... 8 h izvan ovog podrufja . . . 12 h ■rsris Oglasl po

P r et pIa t a: za 1 rajescc u Beogrsđu i u krajevima zaposjednuflra od carsko 1 kraljevskih ćcta K 1 '5® U Hrvatskoj-Stavvn^l, BosniHercegovlnl I DalmadJI K2 40 izvan ovog podrufja . . . K 3"cijonlku. Urediiištvo: BEOORAD, Vuka Karadžića ui. broj 10. Telefon broj 67. Uprava i prlraanje preplate Topličin Venac broj 21, Telcfon broj 25. Primanje oglasa Kneza Mihajla ul. broj 38.

Godina III.

RATNI IZVJESTA3I Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Bcč, 10. januara. lstočno bojište: Iztneđju utoka P u t n e bačen je neprijatelj u nazad prekp Sereta. Obostrano Susita pokušali sn Rusi 1 Rumunji da se otresu pritiska naših četa operišućim protivnapadinra. Njihovi su tiapori ostali bez uspjelia. Ponovni gubitalc prostora, 900 zarobljenih i tri ntašinske puške bio je za nepri : atelja ishod u oba pos!je r 'uja borbeua dana. Dalje sjevemo nije bilo kod c. i k. četa nikakvih osobitih đogadjaja. Talijansko i j'ugoistočno bojište: Nema ničega da se javi. Zamjenlk glavara generalnog stožcra pl. HOfer, podraarfaf. Izvjestaj bugarskog glavnog stožera. Kb. Sofija, 9. januara. Mućedonsko bojištc: Engleske čete pokušale su dLa prodru u sjevernoj sereskoj dolini preina Barakli Džumi i okolini, ali su topničkom vatrom rastjerane. Na pojedinim mjestima fronla pojedinaćna obostrana topnička vatra, mjestimice samo pojedinačni topovski pucnji. Ruuiunjsko bojište: Jedau neprijateljski monitor gadjao jc iz rulcava Kilije grad T u 1 ć u. Topničkom vatrom smo potopili na Dunavu jedan neprijateljski šlep.

U Rusiji hno do svice... Nastaje li zbilja u ogromnoj ruskoj imperijl praskozorje? Prokrčuje li sebi koaačno put saznanjc, da su ogronme žrtve od deset milijuna Ijudi mrtvih, zarobljcnih i ranjenih uzalud iprinešene neumoljivom idolu britanske jiolitike „srebrnih kuršuma“, a da se jRusija uije ma ni za korak približila svojetn ratuom eilju, na protiv da je ;ona danas udaljcnija od toga cilja, nego li što je ikada do sađa bila? Kada su armlje maršala Mackensena f generala Falkenhayna svc to jače počele da ugrožavaju Besarablju, onda su uzbunj-

jjive vijesti u tome smislu prevršile svoju tnjeru. U Moskvi je došlo do tcŠkili nemira, a to je tim značajnije, što se zna, da jc — prema tačnim riječima tvorea moderne Rusije Petra Velikog — sadašnji glavni grad ruske imperije Petrograd, samo jedan prozorčić, koji je sazidan u državnu zgradu jediuo zbog vidika u Evropu. Faktična istorijska metropola.gorostasfte niske države ostaje Moskva. Ondje se osjeća žila kucavica cijele imperije, a po dogadjajima se u Moskvi niože da utvrcii diagnoza državnoga (tjela. Nekako se u isto vrijetne, dok su ulice lijepe Moskve odjekivale od urnebcsne vike revolticijonanie mase, koja je tražila hljeba i mir. — odigrao u Petrogradu jcdan tajanstveni čin. U tom je činu irnalo glavnu ulogu jcd. no lice, jedan pravi ruski tip, koje nam samo onda i to donekle postaje razumljivo, ako ga promatramo u sumraku mistično-religijozne moskovske atmosfcre. * Kaludjer je Raspućiit, koga sn vcć ! više puta proglasili mrtvim, nu koji jo uvijek na novo „uskrsnuo od .mrtvih“, ovaj put prčma pouzdanim vijestima pomoću ubica, koje je najmio knez J us u p o v, dcfinitivno ubijen. Za tu vijest kanda jamče one nmogobrojne pojedtnostl, kojc o tom krvavom djclu dopiru iz Rusije preko Stockholma i Kopenhagcna. Medjutim se u prkos tim ,,pojediuostima" i ovaj put šiii mnijenje, da je Raspućin i ovaj put^bjegao zamci svojilt ninogobrojnili ueprijatelja; ujegovo je tobožnje ubijstvo tek komedija, da se tom prepredenom kaludjeru i ovaj put dade prilika da „izčeznc“. On se lobož nalazi u carskom dvoru, gdje ga čuva pojačana straža, a to stoga, što je Miljukov u ime sivanke „kadjeta" zahtijevao od impcratora, đa se Raspučin odsfrar.i. alf je taj zahticv bio encrgično odbijcn. Da je Raspućin svoje nježne oduose. koje je — zanvaljujući svojoj lijepoj muškoj pojavl — podržavao sa dvorskim damatna, znao iskorišćavati U svoje političke svriic, poznato je. No s obzirom na to, da .ie taj lijepi kaludjer kao političar bio i jelati Protej, koji je svcje političke skokove običavao činiti zavisnim od visine nagrade svojilt ltaredbodavaca, — nćmoguće je sebi stvoriti tačnu slika o bez sumnje znatnoj ulozi, koju je ott igrao u ovoir.e ratu. Tvrdi se, da je Raspućin duže vremena stajao u engleskoj službi i ua se je od engieskog poslanika Sir

Buclianana dao nagovorid lta razne zaiadjsnc intrige protiv velikog kncza Nikolaja Nikolajeviča, kad je ovaj izgubio povjercnje Euglcske. S druge opet strane — poslije pastupka Miljukovljeva protiv njega — izglcda, da je on pristalica one struje u Ritsiji, koja želi mir. Bilo kako ntu drago. na imperatora Nikolu II., koji ie isto kao što je bio car Aleksandar I.. lako pristupaćan sujevjerno-spiritistlčkim utiscima, vrši Raspućin jedan upravo deinonski upliv, a to se tnora bez sumaio uze'.i tt račtiu. ako bi se potvrđila vijcst, da je samodršcu sveruskoni dod« ; ao rat Nijc tajua da se je ona njemačka princesa, kcja danas snosi teško brente niske carice. svom sitagom protis Ha ratu protiv Njetnačke i Austro-Ugarske. No cna je u početku rata bil t isto tako nentcčna proliv ratne slranke koju prcdstavljaše carica-mati i part'ja vel'kih kneževa, — kao i njen carski suprug. ko.H ie možda jedari od najslabijih vladara, što ga je Rtisija imala na prijestolu več od stolieča ovatno. Kraj toga je u Ruvji izbila jedua za razvitak parlamentarizir.a ti državama četvornog sporazuma značajna pojava. ita ime fakt, da lo Miljukov sa kadjetskoin strankom u dttmi uveo jednu tiraniju, koja svom odltičnošću radi na produženju bezizglednoga rata sa središnjim silama. Proliv te se je tiranije Trepovijeva vlada dosada itokazala ncmoćnom. Medjutim su konzcrvativni (lementi tt Rusiji već od dužeg vremena ozbiljno naklonjcni rnirn. A i snmo Trepovljevo tnittistarstvo, koje je sada iznenada odložilo duirui do 25. januara po starom i time očigledno Irjclo da onemoRući liberduu ralobornu većmu, ttaginje više na desnu nego li na bjevu stranu. No iza Miijukova i njegovlb ,,kadjeta“ sto.ie englcski „srebrni l*uršami“. Tako su utmtrašnje rusko prilike jcš zainršene i nejasne. Jedno se kraj svega toga opaža: da u Rusiji počittjc da sviće i da nvidjavn'ii ruski krugovi počinju uvidjati, za kokav su fdol ruske armije milijuna vodjene na klaliieu i bile iskasapljene. U Rusiji .ioš nije sazrcla odluka za mir. jer se iiberalua parlainentarna tirauija ne os.ieća još dovoljtto jakont, da željemi revolucijn privede do pobjcđe, no sigurno jc, da kadjetska stranka sa svojom ratnom politikom teži za tim eiljem.

SeretsRo bojiite. (Uz našu današuju mapu.) Vojni saradnik bcrlinske ..Vossiselie Zeitung". kapetan Erich pl. S a 1 zm a lt u piše o borbama, lcoje se sada vode na S e r e t ti: Borbeni front, koji se proteže od Dtmava kod Braile pa do planinske ivice zapadno od F o k š a n a. iznosi 80 kilometara. Orad Braila na lijevoj obali Duitava ieži oko 18 kilometara južlto od Q a 1 c a. Posljeđnji grad leži tačno na onoj tačci, na kojoj se Dunav. koji jc do ovdje tekao prema jugu i sjeverit, okr.oče prema istoku, da se najzad preko močvarnih oblasti, koje obiluju jezerima, u trakovima izlije u Crno mor^ Na desnoj se obali Diinavu preina B r a i 1 i na rukavu, koji 'iskače prema istoku, nalazi važna mosna braita M a č i n. Od Mačina tt Brailu vođi jedau izgradjcni drtim. U mirno doba nije bilo čvrste mosne veze izmedju toga drttma i Braile. Ođ Mačina neposrcdno prerna sjeveru a preko mjesta J i j i 1 e te na istočnom rtibu uzduž istoimenog iezera vodi oko dva kilometra širok zeinljouz ravno prema Galcu, gdje svršava šest kilometara od toga mjesta. Ovib šest kilometara sačinjava močvamo zemljište, kroz koje do Dunava vodi jedan uzani poljski put. Južno i istočno od Braile ima suvog zentIjišta za poljoprivredu. Prema sjeveru su o|)ct sami močvari sve do 13 kilometara udaljenog Sereta. Preko ovih močvara vodi žcljeznička veza, koja spaja Buzau sa Brailom i Galacem, a koja zavija najprije u sjeverozapadnom pravcu, a onda prenta sjeveroistoku u pravotn luku. Kako je pozuato, čete su središnjih sila već zauzele ovu vrlo važttu rmtmnjsku luku. Rijeka se Seret, čija .ie širina vrlo raznolika, ulijeva dva kilometra južno od Galca u Dunav, koji se na svojem žadnjem putu od Fuuđcuija do ušća (40 kilometara) izlijeva u istočnom i južno-'istočnom pravcu. Na ovom se dielom 40 kilonietara Jugačlvom putu nalazi s obje strane Dunava gotovo neprohodno močvarno tlo u sirrni od 10—15 kilometara, lcoje liniju Sereta čini jakom zaprijekom. Kođ Fimdenija se Seret okreće u tnuogim zavijucima prema sjeveru. MoČvarna traka, koja prati tu rijeku, postaje sve užom, ali je još ipak dosta velika vojnieka preprijeka. Na sjevernoj, a docnije i rta istočuoj obali Sereta u prosječuom razmaku od 3 kilomctra, prati rljeku žcIjcznička pruga Cialac—Jaš. Kraj te prugc vodi dobro izgradjcni drum. Od Galca vodi u sjevernom pravcu u Moldavsku jedna druga željeznička pruga, koja se kod Birlata, oko 120 kilometara od Galca, sjeđinjuje s prvo spomenutom prugom. Od Fundanija je prema jugu kao i prema zapadtt, dakle u cijelom sektoru, koji se proteže na Rimnicul—Sarat, suvo zemljište, kroz koje prolazi više manjih riječica. U tome predjelu su čcte središnjih

viasti već bile doprle 11 a liniju Scrt'T ta kod Fundeja. Rijeka Rimnicut-Sarat bijaše već iirebrodjcna. Od Fundenija prema sjcverozapadu, dakle iirenn* tvrdjavi Fočšarii, obrazum Serct novf] na svojim zapadnitn obalaina 9 kilomcJ tara široki močvarni mlaz. Na zapad-j nom kraju te močvari sklapaju sc is-] taknuta utvrdjenja na juriš zauzeta tvrdjave Fočšani. Od zapadue ivicd močari do k arpats k i h p 1 a n i n a ima oko 15 kilometara ziratne zcmljej Tu ravnicu pokriva tvrdjava Fočšanj sa svojim mnogobrojnim istakuutiin utvrdjenjima. Na uskbni zemljišiu izmcdju Sere-' ta, koji sa sjevera dolazt. i karpatskilj planinskih visova prolazi željeznićka pruga Fočšani - Roman, koju iiopraća vrlo dobro sagradjeni drum. 17 kilo- 1 metara sjeverno od Fočšani sc ualaz ! liajbliži mosni prelaz preko Scrcta prema vezi Fundeni—Fočšaui. Mjestd na pruzi F oč š a n i R o m a n zove su M a r g s e š t i. Tu se račva spojna pru ' ga prema pruzi Galac—J a š, kojij posljednju stiže kod rnjesta T e e u č i iii Važno je još, što se na karti tačno vidij da lcako Fočšani i Ruudcui. t Galac i mosna brana kod Maraseštija imaju prema sjevcru, dakle prema Rusiji, iz-i gradjena stalna tvrdjavska utvrdjcn.iaj

Posllje prekldn cktije zo mir. Jedan značajan govor bavarskoga kralja. Kb. Munehen. 10. januara. Za vrijeme je vojničke parade, ko-. ja je održana na rodjcn-dan bavarsko-j ga kralja, izrekao kralj Ludvvig ranje-j nicima kao i časnicima govor, u kojem je izmcdju ostaloga rekao: „Pred krat-j koga ste se vremena nadali, da će na-j skoro doći mir. Car je W i 1 h e 1 m svojim uzvišenim saveznicima, i akq smo pobjedioci, našim licprijateljtmal stavio ponudu za zaključenje ntira. 'iiij su pomtdu neprijatelji odbiH. Sada znamo, šta imamo đa einimo. Moramo na-j staviti borbama i pobjedama kao i dos sada. Mi moranto pobjediivati, sve doki ue budemo priniorali neprijatelja, dij nas zamoli za jedan mir, lcoji će biti ča-. stan i trajan i koji će odgovarati ogroni-i liini žrtvama, koje smo prinijeli. ovaj strašni rat nijesmo započeli, al^ smo ga prihvatili onako. kako nam do-i iikuje i pokazali neprijalelju šta znači,kad se napadrie na njemačko carstvo i njegove saveznike. Vijesti o izjavaiua ujeuiačkog kancelara. (Naiočiti brzojav »Beosradskiii Novina ) Berlin, 10. januara. Novinarska vijest, da će đržavnl kancelar u predstojećcm zasjedanju reichstaga govoriti o odgovoru entente i da se tom govoru pripisuje vcliki značaj. nc počiva ni na kakvim službe-i nim informacijama. O namjeri državi nog kancelara, da se vrati na akciju za

Podlistak.

Milica Jankovlć: ilolo srce. (Iz beležaka nesrećna čoveka). • vJ » Žena mi je bolesna. U brizi sam. I inače od prirode nežna i slaba, ona je posle iznenadne smrti našega prvenčeJa, koga je šarlah odneo pre no što smo se osvestili od straha, počela da tuži i da vene. I što je najgore: izgubila jc 'svu nežnost prcma našoj maloj Nadi, koioj je saino godina dana. Posle toliko jizaludnili pokušaja da je otrgnem od »nelanholije i da je namolim da se leči, 5a se okrećcm detetu, kome treba ljubavi, i zabavljam ga kadgod sam kod kuće. Mala mc voli. Ona se sincši na mcne onirn^ bolnim osmehom ncsrećne dece, ali očima traži maniu. Te velike derinje, crne očl kao da pitaju: -— Zašto me ne voli? Šta sam joj ueinila? jpMoja žena veruje u Boga, i da bi se iosvetila Bogu, ona muči svoje dete. Ja tstežem srce, uzimam detc, nosim ga po •sobi i pevam pesmice. Slttčajno u mclodiji zalutam, pa predjem na neku što sain pcvao svome prvcncu, koji sad da!eko od pesama i Ijubavi, u maloj inračnoj posteljici, pod zemljom truli... Tad 8 .uplašeno odmah menjam melodiju i sa strahom kradom pogledam na ženu. Ona se pravi da ništa nije primetila, ali odmah zatim izlazi u drugu sobu, i plače. Posle se vraća, uzima dete od mene, grli ga I Ijubi i opet plačc. Zatim ini aaglo vraća dcte: ..Nosi je ti.Možda ne treba da je IJubim; nisam zdrava“. Ja je hrabrim i tcšim, a dctc gleda u oboje

s čudjenjem. Bolesna đeca su vrlo pametna, ali ona ipak ne razume ... Nada je kržljava, nežna, slabuujava i, ćini mi se, vee nervozna. Moja žena ju je samo žalila, a obožavala je svoga zdravog i jedrog prvenca. Dete nc razume ništa, i pita pogledom. Pa ipak, ona se sad smeši, jer jc maraa tu i fepa : oj, dok je tata nosi. Ona rai daje na zilanje da lioće opet da joj pevam. Ja cupkam i pcvam i strogo se držim jedne monotone pesmice, koju nikad nisam pcvao prvencu... Tako prolaze đani i nieseci. Mojoj ženi sve gore. Molim je i preklinjem da uzme lekove. Ona me posluša i, smešeći se, kaže: „Neće to mšta pomoći“. Meni se čini da sc pokajala; njoj se više ne ttmire, ali joj tvrdoglavost ne da da to prizna. Upravo, ne tvrdoglavost, već se ona predjašnja želja ti njoj toliko učvrstila, da ona sad i nije svesna onoga što oseća, a oseća strah od sinrti, koja se bltži. Ja sam u očajanju. Molim je, uveravam je da će ozdraviti, i molira ponova, i naposletku ona pristaje da ide na more, Ona želi da ozdravi, a misli da jc pristala da ide na more samo zato šio ja želira, i što se ona boji da ne zarazi dete. Ona se još oseća prilično jakom, i doktor veli njoj da je katar sve ntanji, a nieni da tuberkuloza naglo napreduje. Moja žcna kaže da ne veruje doktoru i da zna šta joj je; ali ona to kaže samo zato što se još oseća jakoin i što veruje doktoru, i što se nada da će na raoru ozdraviti. Nemogućno rai je da ostavim dužnost i provedem zimu sa ženoin i detetom na moru. Zato sam je samo odveo i sinestio, i odmah se vratio. Moja mati je ostavila svoju kuću i došla k moni đa

nti pomognt da podnesem život. * Mala Nada je mnogo plakala za tri dana nioga odsustva. Zato je sad lijena radost bila ogromna. Radosno me grli, pokazuje vrata od druge sobe i viče: — ,,Maraa, raama!“ — „Nema ltiame, čcdo, niaraa ot'išla pa-pa“ — lcažem ja. Dete gleda onitn pogledom, koji izaziva bol. Ona me grli i zagnjuri glavicu na tnoje ratne, pritiska se uz nieue, kao da se boji da i ja opet ne odetn. Njoj jc sad već godina i po, ali još ne idc i govori samo nckoliko rcči. No zato ona ume boljc da misli nego njeue zdrave vršnjakinje. Ja je nosim, milujem je i pevam joj ovoga puta i sve pesme koje sam pevao prvencu... Uspavam jc i seđini s knjigom pored nje. Ona dišc. Ja prekidam čitanje i gledam je. Belo lišce bez krvi, ustanca liapućena, nosić kratak, trepavice dugačke, očni kapci plavićasti. bclo čelo i bela kapica. Ona se u snu nekad nasmeši, a nckad se trza. 1 ja sc na javi nasmešim, ili trzam. Sedim tu, porcd ujene kolevke, i osećam nešto nmogo veće i lcpše nego sva Ijudska mudrost, ltešto bolnije nego svc elcgije, a tajanstv'eno, kao što satno priroda može po nckad biti tajanstvena. Moje' detc se budi i pruža ručice.* Ona je uvek dobra poslc spavanja. —< „Tata, ta-ta!“ — Ona so sincjc, i ja se smejem. Zatim se okreće. Moja inati dolazi i donosi joj preobuku. Ona se ebazire, traži, gleda, čeka nešto. —■ „Evo bake, da presvučc dcie!“ — govori kruppim glasom tnoja mati. Defe tužno okreće glavu u stranu i ćuli. Ona trpi babu, ali je ne voli. Neko šuška u predsoblju. Ona sva ustrepti i čeka. Zatim kucanje — ona dršće. Zalim . ulazi diak i kaže šta ie kunio. Ona unia-

šeuo vrisne, pa se postepeno ućuti i tibo jeca. Ja je pbitisnem na grudi i slušam kako njeno inalo srce dršće, kao preplašeno tiče. I tako iz dana u dan. Jadno moje dete! Ono neprestano misli na mamu, ono je čeka, ali ona neće skoro doći. Žcna mi je u početku pisala da joj je dobro i prijatno. Ali već nekoliko pisama dolaze s molbom da jc dovedem kući. U poslednjem preklinje: „Dodji po mene. Umreću od tuge i žclje da vidim dele i tebe. Popravila sain se, ali ćtt se poitova razboleti ako nc dodješ“. Spremam sc krađom od deteta, no ona vidi, predoseća neštc. Ona neće ni kod dadilje, ni kod babe; .ltoće samo kod mene i kad izidjem otia plače. Jde tala da dovcde mamu — govorim joj ja. Ona twjžda i razume, ali ne veruje. Život i vaspitači već su jc načinili nepoverljivom. Otl>utovao sam. Žeua liic je radosno dočekala. Ona zaista ne izgleda rdjavo —- popravila se. Ja se prevarib i ponadah. Odob njenom doktoru, da pojačam nadu. On mi reče da nema spasa. — „Koliko još može da živi, gospodine?" — „Nckoliko rnescca, gospodine“. Mesto da jaučem od bola. ja sam se morao smešiti. Sa smrču u duši, }a sam morao izigravati život pun nade i veselja. Nema goreg bola od toga. Rckob žcni da i doktor tialazi da se toliko popravila da može putovati kući. S osinehom sam joj govorio o detetu, koje je čeka i obožava. — „Srce moje — reče ona. — Tako sain srećna što si odmab došao“.

Stigli smo kući. Ouoh prvo sam kod dcteta, da se ne bi suviše uzbudilo oc( radosti. Mala zaplaka, pa se zastneja, i, tapšući ručicama, vikala jc ncprcstano: „tata, tata“. — „Tata je doveo mamu, dušo, — kažem ja. Sad če doči marna“. Ona kao da nije razumela moje reči. U iom trenutku udje žurno tnoja žcna i veselo i nežno uzviknu: „Nađo, čcdo moje!“ Dcte poblede i razrogači oči. Ja se uplašib i poprskali joj čelo vodom. Ona se pribra, nasmcši sc i pruži ručice majci. Ona nije umela da se raduje; ona je premirala od uzbudjenja. Zena je uze i zagrli, i ljubljaše. Ona zajeca ;ibO i zagnjuri glavu u mamine grudi, u te grudi, u kojima za nju nikad nije bilo lirane, pritiŠte se uz to srce. u kome do sad za nju nije bilo ljubavi... Zašto plače moje dete? — pilao sam se. Da li ona žali onu ttialu napuštenu iadnicu, ili sc radujc novoj sreći? — Zlato moje, oprosti mi! zaplaka i moja žena. — Sad tc mama nikad više neće ostaviti i voleće te inuogo, nmogo.. „Nikad neće ostaviti..,“ odjeknu' duboko u mojim gruJima i podiže se bol* silan, kao ljubav. I ja zaplakalt — od sreće mislila je moja žena, i nasmeši mi se nežno. t' Rckao bi čovck da smo srećni. Smejemo se. pevamo, šetamo, ljubimo se. Mama strasno voli svoju ćerku. Oua je oblači, uosi, vodi, peva joj. tepa i ljubi je (Ona misli o/dravila je i sme da Ijubi dete). Nada korača po malo i zna' još desetinu reči — otrgla se. Naučilai je da se smeje glasno. Ma:i i kći su srećne a ja strepim. Zena i ja ponekad šctamo sami, a, dete ostane da soava. Kad se vratimo;