Beogradske novine

lzlazl: dnevno u jutro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojsdinl brojevl: V Bloirada I ■ kra!«»lm« nposotutlm •« «. I kr. tsto c«rt od . . . . 1 Mora ■ HrvatikoJ-SlovooiJI. Sotol - HoroesorU I Dolmoclli po coiil ok 10 ketora tirao ovof po4ruć|o po conl ti . . . .1* kotoro ===== Oglasl po

MeseCna pretplata: V Roo$rotfo I ■ kro/trlmo ropoooOoutla «4 o. I kr. feto u bo|fiu I otcpnu polto. . K. 2*U BoccroOu to đostarooi o kuću . . . . I- t’SO U Hr.atskoi.Sia.onijl. Bosnl -Horeopoulnl I Dalmaclfl o irnoou oć R. 2 BP U o.ta.im t rajuvlmo Aus^o-upar.lromoaorbljo K. 1*U Inaotraostvo ........... K. «-H cljenlku. rr—■■

UrednlStvo: BEOGRAD. Vuka Karadžlća ul. broj 10. Talefon broj 67. Uprava I prlmanja preplata Topllćln venac broj 21. Telefoa broj 28. Prlmanje oglasa Kneza Mlhajla ul. bro| 38.

Br. 35. BEOGRAD, utorak 6. februara 1917. Godina III.

RATNI IZVJESTAJI Izvještaj austro-ugarskog slavnos stožera. Kb. Beč, 5. februara. Istočno bojiSte: Neprijateljska su ođj A ljenja, koja su napadala protiv naših položaja jugozapadno od Brzezanya, protjerana na5om vatrom. Taltjansko bojište: Juče je u jutro prodrlo jedno od : eljenje 30. pol skog lovačkog puka u jedan neprijateljski položaj zapadno od klanca Pldcken (koruški greben), zarobilo 1 časnika i 28 momaka, a zaplijenilo 1 mašinsku pušku i 1 bacalo za mine. Odjeljen e je razorilo osvojeni neprijateljski položaj, a onda_ se bez spomena vri.ednih sopstvenih gubitaka vralilo u svoj predjašnji položaj. Inače nikakvih dogadjaja od značaja. Jiico-tstočno boilšte: Položaj nepromijenjen. Zamjenik glavara generalnog stožere ol. HOfer, podmaršal. Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 5. februara, Zapaduo bojište: Front prijestolonasljednika Rupprechta bavarskog: Od sjeverne obale Ancre do Somme biio je, pri jakoj topničkoj vatri, u pojedinim odsjecima i pješačkih borbi. Profivnapadom Englezima je preotet veći dio rovova istočno od B e a ucourta. Tom prilikom je palo u naše ruke oko 100 zarobljenika. Po podne je propao jedan jak engleski napad sjeverno od Beaucourta, noću ponovljeni napad jakih snaga protivu naših položaja istočno odGradcourta i južno od Rysa. Borba je vodjena i na drumu od Beaucourta za Gueudecourt. Južno od S o m m e privele su izvidničke čete oko 20 Francuza i Engleza iz neprijateljskih linija. Istočno bojište: - Front maršala princa I. e o p o 1 d a bavarskog. Na Narajovki su pošla manja ruska od'eljenja prema našim položajima, no našom su vatrom suzbijena. Na frontu general-pukovnika nadvojvode Josipa i kod vojne grupe maršala pl. Mackensena stanje je, osim

slabe topničke vatre I predpoložajnih borbi, n e p r o m i j e n j e n o. Maćedonsko boiište: Nema ničeg novog. Prvi zapovjednlk glavnog siana pl. Ludendorff.

EnsiesKa l Bnikon. — Pišc Arthur DIx, Sofija. U Ijeio 1915. godine napisao je bugarski ministar predsjednik dr. Radoslavov za zasebni broj Uijpziške ,.lllustrierte 7eitung“: ..Fngleska je naročito umjela pridobili bugarske simpatije svojim simpatičnim i energičnim zauzinianiem za Bugare. k ji su se nalazili pod Turcima. Da Nigieska nije stupila u savez sa Rusijom. Dugarska zbilja nebi mogla. a da ne pctnomaže englesku svjetskti politiku“. Ova iskrena izjava dr. Rađos'avova o ranijoj bugarskoj poiitici cd naročite je vri'ednosti, jer pokazujc. koliko je Engleska ovim ratom proigrala na I’aikanu. Kada se u cdgovoru sporazumnih država predsiedniku U'ilsenu pri nagovicšravatiju sjorazumnih ratnih ciljeva preina Njemačkoj, Austro-Ugarskoj i Turskni nije u r.j'šte ni pcmenula Bugar.->ka. nijc nijedan buearski list bez razlike stranke u toj eirjenici našao izraz nekili simpatiia. kofe bi Fngleska još jednako gajila za Bugavsku. Na protiv ie cijela štamoa tnmačila tu notu tak.> kao da r.u ratni ciljevi sporazuma u pogledu Austro-Ugarske. Njemačke 1 Turske podiednako š'.etne I za Bugarsku. Priie svega u Bugarskoj danas snratraju. da je sad već i cio Balkan uvjeren, da bi ruska viadavina u Cari.gradu značila kraj svake samostalne balkanske politike. A Fngieska, veli se ovdjc. davši svnj pristanak za ustupanje Carigrada Rusima. navukla je na se mržnui cijeloga Ba'kana. Ranija engleska balkanska politika biia je stalno vrlo kolebiiiva. Decenijama je Engleska bila priiatelj. pa i saveznik Tt rskc. koju je iskoriščavaia u borbi protivu Rusije. Docmje su se stvari izmijenile. Englesk? su državnici okrenuii svcju mržnju protiv Turske i zaimeresovaii su se za csiobađjanje maIih naroda ispod titrskog jarma. Kad je pak Rusija. gledajući prl tome u prvom redu svoje lične interese. pristupiia oslobadtanju balkanskih naroda, Engicska u pcčetku nikako nije bila voljna da dopusti stvaranje onakve Bugarske, kakvu je Rusija htiela stvoriti. jer je u svakom širenju Bugarske gledaia jednovremeno proširivanje i ruske mcći. Doemje je doduše umjeia

svoiitn zanz.manjem za Bugare u lurskoi izazvafi u Bug&rskoj one osječaje. o kojima se govcri u gornjoj izjavi bugarskog ministra pred.sjcdnika. No kada je došlo do cslobodjenja Maćedonije od Turaka, Engieska se ni najmanje niie zauzela da Btigarska na bukareškom miru đobije veči dio Maćedonije, nego Šro je ćobiia. Engieska je baikanska politika dodnše oo staroj navici uvijek mnogo govoriia o oravu maiih naroda. ali ona to obično nijc činiia za ijufcav samih tih nialiii naroda. nego za to. da smeta velikim kojmenrm državama i da ih pomoću malih naroda izigrava jednu protivu druge I ii roku ovog rata Balkancl su imali prilike. da se uvjere o ovoj engieskoj igri. Vidjelo se. da Engleska nije riomugala Srbiju iz ljubavi ! saučcšča prcma srpskom narodu. nego samo za tc. da st, osiabi Austro-Ugarska i da se kompromituje njen politički poiožaj. Uvidicio se. da su maii narodi, koji se hore na strani srcrazuma, samo orudja. koja ne smijn imati svoje volje i svojih interesa, a da pravo malih narođa ii stvari ne zastupa Engieska, već eentraine siie, Boreči se sa engleskim vojnicima iz krlonija Bugari su na primjer očigicdnom nasiavom poučeni, da Engleska, taj zaštitnik malih naroda. zlouporrebljava čitav niz ma'ih naroda iz tudjili dijeiova svijeta kao svoja ratna orudja. Tako je Fnglcska. zioupotrebljavajući kao svoja orudja. urropastila Srbiju, Crnu Cioru i Rumttnjsku. Sttdbina pak Grćke jasno pokazuje Balkancima, koliko Engleska mari za pravo malili naroJa. ka«Ia sc ov' opiru da budu siijepo orudje Velike Bruar.ije i kada hoče da sačuvaju svoiti ueutrainost. Tako je Engleska vlastitom krivlcom izgubila sve simpatije na Balkanu. Gna ]e dala najjasniji dokaz. koliko je neistinita njena fraza o pravu maiih naroda. One baikr.nske države, koje su stupile u savez sa Etgieskom. postradale su baš krivicom tili svojih saveznika. Ona fcaikanska država, koja je htjela ostati neutraina, biia je od strane Engleske na rve moguće načine ziosfavljana. Usujcha ie do sada imala jcdino ona balkanska država, lcoja je na vrijeme upoznala engieske namjere u vezi sa gotovošću, da se Carigrad preda Rusima, i koja je stupivši na stranu centralnih sila, stekla praktično iskitstvo, na kojoj se strani istinskl poštuje pravo malih naroda.

tielsline o srpsklm zarotilienlcitttn. PoIuZvanićna Ispravka njemačke vlade. — Netačna tvrdjenja švajcarskog lista. —Kako je u lliitiu. — Jedan čtan američkog poslanstva obilazio je Srbe. Poiuzvanični list njemačke vlade, „Norddeutsche Allgemeine Z e i t u n g“, p'še: Svajcarski list ,,T r ibune de Genćve" donio je u svoje vrijeme pod liaslovom: ..Doživljaji dvojice Srba. pobjeglih izNjemačke" izvještaj, u kojeinu se u glavnom veli cvo: „Posiije njihovog zarobljavanja u Srbiji, oktobra 1915. godine. ova su dvojica Srba biia iziožena najgorim patnjanta i svima mogućim zlostavljanjimia od strane Nijernaca i Austrijanaca. Nekoliko dana ntjesu dobili nikakve iirane. ali su ih u naknadu za to što više tukii i u opšte zlostavljali. U januaru 1916. godine prevedeno je oko 5000 srpslcih vojnika u zarobljenički logor u U 1 m u fWi rttcmberška). gdje je za njih počelo pravo mučeništvo. Tamo su po vas dan biii zatvoreni u barakama, propadali su od rme i dobijali su nedovoljno hrane. Dnevni c.brok hljeba iznosio je 200 grama. hrana je bila sve jedna te ; sta. a samo nedjeljom izdavano je po parčence mesa. Usiijed toga je >•.00 Srba umrlo od iznurenosti. a nekoiictna, koji su zatečem. kako prose kođ Francuza i Rusa. smještenih u susjednom lcgoru. strijeiiani su. I ovdje je bilo t batina i drugih zlostavltanja. Kada je krajem aprila veći dio zarobljenika raspodijeljen na rađ po selima. moraia je čitava hiljada osrati u barakama. jer su Ijudi bili toliko iznureni. da više nisu bili ni za kakav rad“. Povedcnom istragom pak. produžuje „Norddeutsche Allgemeine Zeitung“, utvrdjena je n c' a č n o s t gorenavedenih tvrdjenja. l’ švajcarskom se listu zlonamjernu prikazuju kao mučenje izvjesne mjere. koje su naredjene baš u interesu zdravlia i bezbijednosti zarobljcnika: Naime Srbi, koji su krajem januara preveden ; u Uim. imali su da izdt že karantin od dvadeset i tri dana, — koliki ie najmanja rok, u kojemu je moguča zaraza, — da ne bi oni medju njima, koji bi evenuialno biii zaraženi pjegavcenr, zaraziii ostaie zarobljenike. no ovi izdvojeni zarobljenici bili su za vrijeme karantina smješteni i hranjeni kao god i ostah zarobljenici. Da bi se što bolje izveio izdvajanje. bile su barake za izdržavar.ie karantina opkcljene ogradama od bodljikave žice, visokim tri metra. ali time zarobljenicima nije bio odsicčcn ni svjež vazduh niti slohodan izgied- Osim toga bio je ostavljen izmedju baraka i ograde dovoljan siohodan prostor f..krug“) za slobodno kretanje. No pošto bi medjusobnini dodirom zarobiienika kroz ogradu biio moguće prenošenje zaraze, to je zarobljenicima. kcji su se naiazili pod karantinom. oiio strogo zabranjeno da pridjn bliže od lednog metra ogradi. Zarobljenički sianovi bili su dobro uredjeni. Svaki je zarobijenik imao

slamnjaču i čebe. a oni koji su ležall pored zidova. imali su dva ćebeta. Barake su grejane- ttiko da je zimi temperauira u njima bila uvHek nd 16 do 20 stepeni Reaumurcvih. Kako su to l priznavali imelfgemniji srpski zarobljenici. većina je od njih pri dovodjenju tf logor bila jalco iznurena ct’ dugoga ratovanja u toku posMednjih godina, pa su oni s toga dobijaii i izdašniju hranu, čijl se jelovnik stalno miieniao, dok jo dnevni nhrok u hljebp iznosio 300 grama. Poređ svega toga umrlo je od ukupno dovedenili 3443 (a ne 5000, kao što se u ženevskom listu veli) srpskih zarobljenika 94 njili (a u članku švajcarskog iis'a tvrdi se. kako ih je umrlo 600!). Svi su oni umrli od iznurenostis i to tri četvrtine ođmah n samom početku po njihovom dovod.ienjtt. N i k a d n i j e d a n z a r o h I j e n i k n i j e z 1 ostavljan. Ma da su srpski zarobHe« nici uobićaienim rrekomjernim pušenjem sami štetiii svcje zdravlje. pošlo ja ipak za rukom, da se oni shodnim liiečenjem i dobrom hranom toliko osnaže, da se najveći dio niihov mogao razasiati na rad. pošto je prethodno jeđna za to naročito određjena sanitetska kontisija pregiedala svakog pojedinca, je li si'.osoban za rad. Pretna ovim konstatacijama člar.ak. što ga je donijela ..Tribune de Geneve“ nije ništa drugo. nego li zlonamjerna izmišliotitia, knja ide na to. đa se Njernacka ponizi u očima neutralaca. Najbolie se ta rvrdienja mogu pobitt izjavom jednnga čiana amerikanske atnbasade u Berlinu. poslanika J a c ks o n a. Ovaj se gosnodin. pročitavšl gore navedeni izvješta; u ..Tribune de Gcneve“. našao iz vlastite inicijative pobudien. da 11. scptcmbra 1916. godine posjeri zarobljenički logor u Ulmu, gdje je pomoću tumača sam ispitivao pojedine srpske zarobijenike o tačnosti tvrdjenja švaicarskcg lista. Tome razgovoru nije niko prisustvovao od Nijemaca. Pošto je rćzgledao logor I razgovarno sa mnogim Srbima. on je izrično izjavio, da su mu svi Srbi bez razlike rekli. da nemaju cia se poža'e ni na branu ni na posrupanje prema njima. G. Jackson veii. da je po njegovom tnišlienju navedcna švajcarska vijest o stradartjima srpskih zarobljenika potpuno neosnovana. Na to hi se ioš moglo primjetiti, da bi se — čak u slučaiu da navedena netačna fakta odgovar 2 .ni istini. — ovo moglo objasniti ncniilosrdnim ratnim pravilom ,,oko za cko. zub za zub“. Na ime najbolji je odgovor onima. koji izntišljaju i šire takve vijesti- ako se onl pots.iete na sudbinu ai.ttro-ugarskih zarobljenika u Srniji. gd.ie su mnoge hiIjade propaie uslijed rdjavog postupanja i raznovrsnih patnji.

l.!oyd Gcorae-ou fiouor. Bečkom dopisnom uredu brzojav« ljaju iz Londona: Lloyd George je juče u jeđnom liberalnoin skupu održao govor, u kojem jei rekao: jedan je od nasih vodećih motiva

Podlistak. B. D. Luklć (Beograd): Trl suete iiimne. — Traktat Iz erotičke tstorije. Današuje doba mnogi umni akt čovečjeg delanja u pogledu kulture l civilizacile okarakrerisalo je izvesnim simboličkim koloritom i opravdavajućl u mnogome čak i njegove neke nelogičnosti, daje mu čisto idejni polet i stavIja ga na mesto uzora i programne tačke budućnosti. Nošen i sam sa ovog - stajališta u raznušljauje o ovoj temi, a posred jednog sasvim diugog stanja od obične mirne svakidašnjosti. kad se da t kad se u opšte može i misliti: posred grozne rike ropova, posred jedne nezamišljtve ratne muzikc, posred mesa i krvi ijudske, — nehotično me misao povede jednom davno zapuštenom stazom, obraslom u korov i trnje, i idući njome u giavi mi sinu, a srcem i dušom čisto mi prostruja nova sila. koju usne prozboriše 'menom: ljubav! Ljubav?»... O, ijubavi, kolik« istine, koiiko punoće. koliko radosti; koliko života u tebi, uzviknuo bi svaki: pa ipak. dodao bi, u koliziii teškoća i rnuka — i neverovanja u tebe t sumnja, i odricanje: ima li te zaista? — Nikad, valjda, ironija i ledeno neverovanje na izreku duhovitiju misao do kad je reč o tebi. No. to sad naročito. I zaista- sadašnjost im tako sjajno daje moč i pravo. Jer da je tebe. o ljubavi, a ne egoizma, ne niskih instikata ijudske prirode. ne zverske .krvoločnosti, zar bi t došlo do ovog

stanja; zar bi se dizaie hekatombe od mesi i kostiju, tekle reke od krvi ljudske! No nisi ti kriva. Nije svakad moć tvoja bila u stanju da preuzme vođstvo Ijudi. namere fvoje retko su podržavane, jezik je tvoj neiziečiv, gospodstvo je tvoje retko u cpohama, svetlost je tvoja zamraćivana. a cavstvom se nigda objavila nisi. Da je mnogi i mnogl umni akt čovečjeg dclanja u pogledu kulture i civilizaciie dcneo u rezultatu tebe, istittske prave, o ljubavi, medju narode, braću po krvi i mesu, a manje tehnike i leltničkog metoda u umnim tekovinama i egoiznia, svakako do sadanjeg stanja nefci r.i dcšio; biio bi sasvim drukčije. — U ntisii ovoj. kao hrišćaninu i nehotice mi pade na um božanstveni zavet i uzvišeno učenje o ijubavi svetog i velikcg apostola ijubavl Jovana Bogoslova. Jer u ljubavi je suština i životvorna moć hrišćanstva. A učcnje Jovanovo o liubavi predstavlja poslednju završnu etapu onoga, što je bilo do njega otkriveno razumom najvećih predstavnika ćovečanstva i prosvećenih duliom Elristoviin propovednika Jevandjelja. m Malo je moći čovečjeg duha, koje se tako jarko maniiestuju u svima oblastima njegovih trzaia, kao Ijubav. Ona izražava najđelikatniju stranu Čovečanskog bića. Njome mi, ljudi, živimo, krećemo se. oduševjjavamo, njome delimo radost i žalost, pomoću nje se čak i radjamo i umiremo. 1 ma u kojim se ilustracijama ; rcds'avfcpla ona je, ipak) jeJna i ista: tizvTena 1 čista kao istina, iskrena kao — bol, biaga i dobra kao — mclem, sveta 1 postojana kao

tradicija i vecira kao — niir. Ona je svima nama potrebita kao i hrana; ona je privlačna kao — lepota. a čedna kao vrlina; pttna čcžnjc i nedosežnosti kao — nada i večlto mlad.i, sveža i zagonetna kao — sfinga egipatska. Kao takva, ona prati ctlokni an naš život, počevši od kolevke. kad nad nama bodro bdi i Ieprša se uzvičeni osmeh i nepresušna milost majčina, pa zašav u cvetno doba. kad mladost trepti pod zvucima života; gde samo osećajima ima mesta; kad su jedini centi'i sviju prestava. celokupnog kretanja j nj:ravljanja; kakvo crno oko, koie večnost i strast kazuje, ili — plavo, koje vcincst. nežnost i uzvišenu če/nju znači. ili divna silueta, ljudska siiueta od krvi i mesa. puna života, mlađosti i bujnosti koja donosi rajske čari i napominie cvetno proieće u Dunom svome jeku. Tad bruje njeni zanosni akordi srcu samo poznatim meiodiiama, a njena realnost, njena istinitost najjasnije se ogleda u bisernim suzama. kojc navru na oči onda, kad srce oseti da nm je tesno u prsima, da ga pritiska i bol i radost. kada bi poletelo u dalek, u ueznan kraj, u večitu čežnju, gde mašta ocrrava lik drugog jednog ljudskog bića, koje bi jtfdlno moglo dati melema i utehe... Ona nas prati i u zrelom dobu našeg života. Tada nani daje poleta i potst ; caja u časovima maiaksalosti i dražl nas. podiže i upućuje na borbu; čeliči nas muškom snagom i istrajnošću; dariva žarkim odtiševljenjem; kruniše punom zbiljom, zdravim rasudjivanjem i daje nam moći, da smelo pogledamo u budućnost. Ona nam je verni drug 1 onda, kad prodje vreme I iluzijama. 111-

rizmu i poeziji, i zbiiji života, i borbi životnoj. Ona nam tada otkriva prošle snove „što prosanja mladost rana‘“, tumači trudove i plođove naših najoora i u staraćkoj maiaksaiosti upućuje nas na izvoz i uvoz ljudskih osećaja, da tu u zaključanoj sintezi poznavanja. u sferi reiigije potražimo utehe i odmora svojoj duši. No kad je tako, onda da se zapitamo: šta je to ljubav i kad je irna i kad ona postoji, to kako se ona shvata ?Na prvi pogled, kako to mi svi shvaćamo i osećamo, izgleda, da bi sve bili gctovi dati odmah i definiciju čak o Ijubavi. Ali zašto da se morimo, kad i inače to pitanje ntje novo. O njemu su vekovi misiili. Ljubav je. — započinjali su jedni. — ljubav je osećaj“... i tu su staii.,, Ne, — cdvraćali su drugi, „ljubav je prazna reč koja sobom ništa ne znači, a to što se pod njom razume, jeste jedan običan polni nagon“... „Ljubav je jedna moćna činjenica“... — nastavljali su treći. „Kad je moćna“, pitali su četvrti i ne sačekavši završetak definicije, — ,,to, šta je ona i kako da se uzme, da li u smislu opitne jedinke, ili kao neki zasefcan psihički objekat u organizmu čovečijem i uopšte u prirodi?" — „I.jubav je božanski plamen. kojim čovečije srce kruniše svoj život“, — odgovorilo je naposletku po najtačnijom definicijom, ako se u opšte i može odgovoriti na to, odgovorilo je srce, koje je zapojeno idealima, koje živi u njima i kojc kuca osećajima plemenitosti i uzvišenosti. Pa i ako ju je, u opštem pojimanju. metafizika nazvala: šgag, psihologija defmisala jednom svojom višom pojavom. oseća-

jem na komc se bazira i najbolja, naj-« delikatnija strana našeg čovečanskog bića, literatura približiia: emociji, uzvišenom osećaju, r.agonu, strasti a hrišćanstvo je za jiostignuće savršenstva za sjedinjcnje s Hristom. za vaskrsnuće i život večni postavilo kao drugi uslov, ako se uzm.e i razume u smislu: trpijenja, dobrote. velikodušnosti, smirenja, učtivosti, r.esebičnosti, dobrodušnosti, prostosrdačnosti i iskrenosti, prenta čemu je ona veća i od vere i od nade, i kao takva jest Duh Hristov, koji u Ijudskom svakođnevnom životu čini osvećenje i rribavlja nam večiti život u ovom vrenicnom svetu, — ipak svi ti termini, svi tl elementi, najzad, jedne opšte celine približni su u svome višem značenju i smisiu. jedno su isto. Ta i takva ijubav postojala je u srcima ljudi još od iskoni i kroz vekove uznosila palmu blagodarnosti Onome, koji je je i usadio u srca ljudi I njene večno mlade, večno zanosne zamisli stvarale su epohe it životu čovečanstva. I čovečanstvo ju je razumelc. Još u davna vremena Homerove epike. Talesova škoia, smatrajući dtth i materiju za jedno i isto, podvela ju je pod svoj hilozoizam. Pitagorina škola zaokrugliia ju je svojom metempsihozom. Metafizika, pak, dvojeći strogo dult od niaterije i uzdi* žući psihu na stepen čiste. nematerijalne, razumne supslancc, samim tim uzdigia je i ljubav, kao psihički postuiat osećajne prirode čovečje. A apoteozu joj ie sačinio najinieligentniji um starog čovečanstva, um Platcnov, koji je u najnežnijim, najskrivenijim i najuzvišenijim psiliičkim produktima zapazio. ipak. jedan. koji se spušta do najblažijih