Beogradske novine

Izlazl:

dnevno u ]utro, ponedjeijkom poslije podne,

Pojedin! brojevi: U BotfraOa I u kr(|«!na zapoiJudnaiiB o8 e. I kr. Ctte pe c1J«M heteri U NrmtekoJ-ginciitJI, SoenJ-Nircsgorlal I DalmaclJI pe eljool oil...... 1# hoJoro Izrao o»| podruCJa po djont 11 holora

MJesečna pratplat«: U toHtad« I« krojerlffli upMjettnotta * o. I kr. 6ota a hojo« I otopo« podto . . « U Boofrod« >0 dortorof« « M U Hrrotako I-SiaroolJI, »oom-H«toi|wM I Dolmacljl ( »K JJ art ^ , ‘^I , * ln >**i ,, t , »-n , «komo»irtl|o S *3;

Oglasi pt cljenlku.

Ursdnlltvo: BE06RAD, Vuka Karadžlća ul. hroj 10, Tilefoa hrt] •!. Upravo I prlminjt pretplatt TopHftin venei brej 2f. Tdefan hre] tt. Primanji ogiasa Katzi Mihijla uL fartj 38.

Oodina III.

Novi engleski napadaji s obiju strana Scarpe. — Uzrujanost kod sporazumnih sila zbog djelovanja podmorničkog rata. — Predznaci nove bure u Rusiji.

Rotnl IzMI. izulettaj austro-usarskos tlnvnot stožera. Kb. Beč, 3. raaj'a. Istočno bojlšte: Front general-pukovnika nadvojvode Joslpa: Jedan je napadaj više neprijaleljskih četa protiv naših položaja u dolin! P u t n e blo suzbiien itz krvave neprljateljske gubitke. Na ostalini dijelovinia fronta mjestituično 'živahnija topnička djelatnost. Taifiansko I jugoistočno bojište: Nflvakvih naročitih dogadjaja. Zamjentk glavara generalnog složera pl. HSfer, podmarSal. .

iivjeitnl nJemnfKoi volnoi vodslvo. Kb. Berlin, 3. maja. Zapaduo bojište: Front prijestolonasljednika Rupp f e eIi t a b a v a r s k o gj Poslije topničke borbe, koja je potrajaja zadnjih dana, slijedila je na obim obakmia Scarpe jutros bubnjarska vafcja. Izatogazapočell su na širokom frontn novi englesk! napadajl. Front njemačkog prijestolonaslje<ljnka: Kod povoljnog opažanja uzđigla se borbena d.ielajnosc topništva i sprava za bacauje miria juče do vclike jakosti. Naročito je topnička borba bila žestoka na brdskom irontu izmedju iV a u xa i 11 on-a i Cr aionue, uzduž a i s n e-m a r n s k o g prokopa i na vlsinskim položajima sjeverno od P r o s n c s-a. Frotit vojvode Albrechta wurtlemb'erškog: Nikakvih naročitiih dogadjaja, Letačka je djelatnost bila preko i tea pojožaja kroz dan a i kroz noć vrlo Živa. Neprijateij je izgublo u vazdušuoj borbi 8 letllica, a prlsilnim spuštanjem 1 lefcilicu. Odbranbenom vatrom sa zemije oboreno je 7 neprijateljskjh letiUca i 1 vezanl balon. Istočuo bojišto: Sveukupnl je položaj neizmijenjen. Izmedju dolina Suslta 1 Putna slomio se u našoj vatrl jedau rusld napadaj uz velike gubitke za neprijateija.

Podlistak. A. CEHOVi Kaplnr Bubotkin. — Podoficir Bubotkinl Vi ste optužcnl za to, što ste 3-ćeg septembra ove godine uvredili rečiraa i postupkom polie cajca Žigina, sreskog starešinu Aljapova, birova Jtfimova i opštinare Ivanova i Gavrilova i još šest seljiika, pri čem ste irojicu napali, kad su vršili zvaničnu dužnošt. Priznajete li da ste krivi? Bubotkin, nakomršteni „unter” sa jČekinjastim licem, zauzinia ukooen soldački poiožaj, naslanja ruke duž sastavaka od pantalona j odgovara promukiim zagušenim glasom, otkucavajući svaku reČ, kao da komanduje: — Vaše visokorodije, gospodine priodritelni sudijo! Znači, po sviin parar grafima zakona izlazi uziok da se dokumefltira svaka okolnost po uzajamnostL Krlv Inisam ja, nego svl ostali. Sva se ta stvar desila zbog, Bog da mu duši prosti, žbog mrtve lešiue. Idem ja 3-ćeg datuma sa mojom žeuoin Anfisom tiho, blagorodno, gledain — stoji na obali gomila raznog naroda ljudi. Po kokvom se potf Mftom pra\u Ut narod skupio? — pitam a. Zašto? Valjda je u zakonu rcoeno da flarod ide ko ergola? Te iin podviknem: razllazi se! Stadoh -aadbijati i gurati svet, da se razilazo kućama, zapovodih kmetu đa vaća jednog po jednog za vrat... — Dozvoiito, pa vi niste ni policajac, ul opštlnski predsednik, — zar je to vai Jfosao da narod rasterujete? — Nije »jegov posaot Nijo! čuju »e

Maćedonsko bojište: Zivalma vatra kod B i t o 1 j a na zapadnoj obali V a r d a r a i Jugo-zapaduo od dojranskog jezera. Prvl zapovjednlk glavnog stam pl. Luđeudorff.

IzvjestaJ bugarskog glavnog stožera. Kb. Sofija, 3. maja. Maćedousko fcoiište: Na zavijutku C r n e R c k o li predjelu Moglcne i zajjadno od V a r d a r a živahiM topnička valra. Na ostalim frontovima slaba topnička djelatnost. Dva neprijateljska izvidnlčka odjelenja, koja su pokušala da krenu protiv lijevog boka na C r v e n o J S t e n I, rastjerana su našom vatrojn. Runiunjsko bojište: Kod T u 1 č e j a i I s a c c e a slaba vatra izmedju predstraža.

Španlolska neutralnosi. Središuje su vlasti tokom sadašnjega svjetskoga rata jrostale prilično nepovjerljive prema pojmu neutralnost!. Sumnjtvo ’držanje Italije odmah na početku rata, pa onda j>olilepna politika Rumunjske, koja je ciljala na sve strane razmišijavajući podjednako, koja li bl joj strana mogla donijeti veću dobit, te na koucu kao kiruna svemu pcvdla politika atneričkih dolarskih gromovnika, naučili su nas, da u prosudjtvanju uepristranih prijatelja buđemo vrlo oprezni- Velika borba, koja već gotovo tri godine bjesni u Evropi, uticala je svojim tako ninogobrojnlm preokretima ! ,,odlukama“, — koje su se uvijek ponovno ispoljavale kao prolazne periode, — na politiku onih država, koje još nijesu bile upletene u rat, u najgorem smislu. Pitanje o „blti 111 «e biti“, za koje se središnje vlasti bore u ovom ratu, ponizilo se u onim gore spomenutim državama u jeđuo prosto spekulattvno pifanje prema kapitalističkim principima. Njihova je vojnička i pomorska moć bila mjenica na budućnost, a krv shnbolom za novac i za posJed zemljišta. Od svih neutralaca nalazi se danas Španjolska možda u najtežem položaju. Oeografski s mora i kopna okružena glasovi sa raznih strana sudnice. — Vok nam izedo, vašeskorodije.* Petnaeit godina nas muči! Kako je došao iz vojske kući, došlo nain da bežimo u ivct. Sve nas je satro! * IMesto: vaše visokobiagorodij<x : Sasvira je tako, vašeskorodija! govori svedok seoski starešina. — Celo vam ga selo tuži. Ne rnoae da *e živi od j^ega! Bilo da nosimo litiju, il’ ako je svadba ili, rcđmo, neki slučaj, svud ti on viče, špijunira žono: ,,da se što ne desi”, baš kao aieki svekar... ’nomadme je išo po kućama, zapovedao da pesnue ne pevaju i da sveće u veče ne pale. Ne postoji, veli, takav zakon, da ee pcsme pevaju. — Pričekajte, vi &*te joŠ imati prllike da svedočite: — a sad ncka Bubotkin Jiastavi. Nastavite, Btibotkine! — Razumem! — gundja unter. — ,VI, vaše visokorodije, izvoievate govoriti da nije moj posao terati nanod... Lepo..« Al’ kad je nerod? Zar se niože dozvoliti, da se svet brczobrazi? U kom to zakonu piše da se narodu da sloboda? Ja to ne mogu da dozvolim. Ako ih ja, na priliku, ne budein rasterivao, i kažnjavao, onda ne znam ko će? Niko pravog reda ne zna, u celom selu samo ja jedan, može se reći, vaše visokorodijc, znain, kako treba postupati sa Ijudiina prostoga reda, i, vaše visokorodije, ja ntogu sve da razumem. Ja uisain gejak, ja sam unterofidr, kapfce* inarmus u penziji, u Varšavi sam služio, u štabu, :a posle toga, izvoiite znati, kad sain odsiužio, bio s:uu u vatrogascima, a posle sam zbog slabosti bolesti izišao iz vatrogasaca, te sam dve godine u muškoj klasičkoj progimnaziji kao vratai služio... Sav red z«am, A seijak — on je

državania sila sporazuma, privredno upućena na Amerilui i svoje evropske saveznike, neposrc đno uz nemirni Portugal, kojl je već clavno stujtio u službu Velike Britanije, trebala je ova zemlja do sada Jake unutrašnje odlučnosti. da sačuva svoiu neuiralnost, te da se oclrži u pravoj srediul ujirkos sviju a;entata sjKirazumnih susjeda, koji su zapali ti pravo ratno luđilo, ne dajući se zavesti na napuštauje svoje neutralnosti na štetu središnjili vtasti. Položaj su Španjolske otežale i ne potrebne pomorske mjere, koje je Njemačka pod uuždom prllika morala poprimitl objavoin neograničenoga pr.draomičkog ratia, jer je on prirodno ograničio i španjolsko parojdovstvo. Razumije se, đa su države sporazuiniiih sila nastojale, đa ovaj čas iskoriste I Španiolsku povuku na svoju strauu, prikazujući njenora narodu, kako NJemačka svojira neograničenira podraorničkim ratora ide za imištenjein — neufcralaca! Kad je zbog iih. sporazumnih agitacija a i ostalili pulitičkili prilika, koje su nastale u zeralji, morao da ods:upI Romanonesov kabinet, gotovo se člnl!o, kao da se i španjolska nalazl na raskršću. No uvidjavnost kralja Alfonsa kao i zdrav sud nadmoćnc ve’ćine naroda ostali su gospodarima situaclie. Kriza je srećno prebrodjena, a pirenejsko je pohiosfrvo bi!o safiuvano od veiike nesreće, I>5 sigumo snašJa šj>anjolskl narod, da se je dao zavesti intrigama sjjorazuma i stupio u rat. Šjanjolska nota, koja se bavila pitanjem podmorničkoga i'ata\ bila je sastavljena u n a s k r o z d o š t o j n o m i p r i j at e 1 j s k o m t o n th te je s njom Romanoties izvan svake sumnje na svom rastanku od političke arene pribavio sebi velikih simpatija. I novi minisferski predsjednik Garcia Prleto nije oklijevao, da odnvah na početku nastupa svoje teške slgžbe izjavi, kako ne će trjijeti nikakvih pokrefca, koji bl mogli pomutitl dobre odnose Špaiijolske bilo s kojoni od zaraćenili vlasti. Time je on novoj vladi dao pozitlvnu direktivu, koja se u izvjesnom srnislu donekle razlikovala od direktive vlade njegova pi-ethodnika. Jer starl je režim, korae se u princ ; pu takodje ne tuože poreći jednaka uepristranost, zažmirivao ipak vrlo često u prost čovek, on vam ništa iio doznaje, i mora ine sJušati, jer — to je za njegovo dobro. Eto da uzmemo, na primer, baš 1 ovu stvar... Rasterujem ja narod, a na obali na pesku udavljen trup mrtvog ooveka, Po kakvom to razlogu, pitam ja leži on tu? Zar je to red? Zar policija to ne vidi? Što ti, — reiooh, — policijo ne javljaš vlasti? Možda se taj udavljeni pokojnik sam utopio, a možda oe tu i Sibir iniati posla. Ko zna, možda je tu kriminalno smrtoubistvo... A poiicaj Žigin ni glave ne obroe, zapalio cigaru, pa pušL w Kakav vam je, veli, ovo zapovodnik? Gde li ga, veli, nadjoste takvog? Zar mi, veli, bez njega ne znaino naše vladanje?” Pa eto, vidiš, rekoh, da ine zuaš, budalo jedna, kad si skrstio ruke, pa stojiš. ,,Ja sam, veli, još juoe javio policajskom pisaru”. A što policajskom pisaru? — pitam ga ja. Po kom zakonskom paragrafu? Zar u takvim prilikaina, kad su udavljenici, ali utopljenici, ili ostalo tomo slično, — zar u tak\'iin prilikama pisar nešto može? Tu je, rekoh, krivica krhnlnalna, gradjanska... tu, rckoh, pre treba poslatl štafetu gospcdinu posledniku i sudijama. I, prvo i prvo, ti treba, rekoh, da sastaviš zapisnik, pa Ua ga pošljcš gospodinu primitelnom sujiji. A on, ix>licaj, samo sluša i smeje so. Seljad tako isto. Svi su se smejali, vaše visokorodije. Mogu se zakleti na to. I taj sa smejao, i eto taj, i Žigin ae aim-jao. Sta ste, rekoh, isklibili zube? A policaj velt: ,,Primiritx>lni, veli, sudija neina posla sa takvim krivicama”. Kad čuh te rečf, ja »e pomamih, znoj me spopade. J« li, poiicaju, jesi 1’ ti to govorio? — obraća se unter poiicajcu Žiginu. — Govorio sam.

slučajevima, u kojima je Madrid zbog agiiacije plaćenih vikača postajao pozornioom manifesfiacija u prilog sporazuma. Međjutim je došao do moći u Španjolskoj I još jcdan drngl čovjek, za koga sređišnje vlasti, — naučene, kako smo u uvodu spoinemili, na veliku opreznost — niiesu hile ba§ odviše sfalue. da će stajati na besprikornom stajalištu neutraliteta- To je bivši konzervativni ministar M a u r a, Ijubimac francuske štarape. koja je u njega polagaia najveće nade. No kao što je često u ovom ratu dolazilo uvijek drugačije, nego li što su to sebi zanušjjaie sporazumne države, tako je i ovaj puta s Maurom sporazum doživio v e 1 i ko razočaranje. Bivši ministarski predsjednik Maura govorio je neki dan u mađriđskoj arenl pred 20.000 svojih zemljaka govor, likojetnjeistupio kao bezuslovn! jiristaša španjolske neufiralnostf. Ta] je govor izazvao veliku pažnju i zbog toga. što je Maura neobično jasnim prosudjivanjem prilika rasvijetlio položaj, u kojein se nalazi njegova domovina u ovom kritičnom času svjetskoga rata. Maura se nije žacao u tom svom gov-oru mediu ostalima nl otvoreno konstatirati. da je š p a n j o I s k a nezavlsnost posfojano ugrožavana sve dotle, dok Engleska v 1 a d a n a d Q ! b r a I t a r o in. Može biti. da 1e Matira s tlm svojlm govorom već uaaprijeđ označio svaki zajeduički rad sa sporazumnim sllama kao z 1 o č i n na narodnoj stvari Španjolske, te svoje neufralne temeline princijie htio time samo jače da naglasl. U savezu s tim možda se ima razumjeti i njegov zahtjev Gibraltara i Tangera, koji on Kođ budućih pregovora za mir želi Iznijeti na dnevnl red, pošto danas nema vjerovafcnosti, đa bi se Engleska litjcla jjokazati sklona ovim i sllčnim drugim željama. Svakako je dobro, da se može konstatirati, kako je u Šjoanjolskoj jedan muž s tako jakom resonansom u narodu, kao što je fco Maura, istupio kao nepokolebivl pobornik zdrave realne politikc. A dobro je koustatirati 1 to, da se jedan muž, kome se ne može poreći zrelost prosudiivanja i jasan pogled u svijet, ne žaca u ovome času otvoreno

— Svi su čuli, kako si ti baš to isto rekao pred oolim prostim narodonu „Prfmirni sudija ne sudi takve prostnpe”. Svl su čuli, kad si ti to... Ja se, vaše vlsokorodije, sav ohladi; ja se čak nplaših. Ponovi, rekoh, ponovi, tamo on taki i taki, što si kazao! Dn opet te iste reči... A ja na njega... Kako, rekoh, ti smeš tako Dbjašnjavati o gospodinu primirnom sudiji? Ti, policijski služitelj, pa protivn vlasti? A? Ta znaš li, rekoh, ti, da gospcdin prirnir telni sudija, ako samo nshtednu, mogu tcbe za te reči u gnbernijsku žandarsku upravu zbog t\ _ og neblagonadežnog vladanja? Ta znaš li, ro koh ti, kud tebe za takve političke reči može oterati gospodin primiritolui sudija? A sreski veli: „Primiritelni, veii, iznad svojih granica ništa označiti ne može. On sudi saino za male krivice”. Baš tako reoe, svi su oto čuli... Kabo, rekoh, tl smeš vlast ponižavati? Pazi, rekoh, sa innom đa se nisi šalio, jer ćoš stradati, ko tvoj niko. Ja, đok sain bio u Varšavi, ili kad sam bio vratar u muškoj klasičnoj proginmaziji, pa kad god čujem neke neprilične reči, ja odmah pog’edim na ulicu, ima 1’ gde neki žandar; odi, rekoh, ovaino, kavaljeru, — pa mu sve kažem kako je. A ovde u selu komu ću da kažem?... Prosto so pomaniih! Bi mi krivo, što sa današnji svet zaboravio u svojoj samovolji i neposiušnosti, pa izmahnein i... naravno, nisam baš tako jako, nego onako, pravilno, polakše, da se više ne usudjuja o vašem visokonodiju takve račt govoriti.., Policajac se umeša đa branl sreskog, ai ja onda i policajca... Te tako je bilo, što je bilo... Ražljutio sam »&, vaše visokorodije, i onda ne možeš, a da ga ne biješ. Ako ti glupog čoveka nećeš

pokazati prstom na 1 a ž 1 j i v u e nglesku masku. te razoriti bajk< o fobožnjoj zaštiti malih naroda prel njemačkim mjlitarizmoni. Ako kraj t»ga ipak ovdje ilt ondje dolazi do uzbudicnih sknpština anti-njemačke lige i d<l žestokih uličnih tuČnjava, ne smije sfl( niko čudifl, jer je to prirodni rezultat one množine lako zapaijive materije, koja se u teškim sadašnjim vremenim* posvud naiaz! tako teći n vazduhu. Svakako liiiesu najgore ideje, koje podražuju tia taj otpor. I Ncuiralnost španjolske ostaje ,velika, r a z b o r i t a misao, koja je uasfala usred meteža sadašnjih vremeua, najtežih od svliu dosada. Revlziln ratnih ciljeva spotazumnih slln. (Naročiti brzojav „Beogradskih' Novina’ J Berlin, 3. maja S ruske so granic« javijai „Rječ” 'r javljuje, da se objavijivanje ruskili ratmh' ciljeva nioralo odiožiti, jer se sala \od> piegovori izmedju Petrograda, Rima, Londona i Pariza, kojima j» svrha, da so /<jcdnički objave ratni ciljevi spora/unuulf sila. Kako izgioda, sporazumtvd siie l*cK-> da sačokaju ishođ borbi ua zapadu, pa di omla objave reviziju ratnih ciljeva sporazumnth siia. Prema nagovještaju ,,Djen"-a, nvo'« I se računati, da će ratni ciije'-i sporazumićf* sila bitl jako u in je;/ojiL ! Eugteskii j»kazuje sktonost đa znatno odnsfane od svojih dosaJašnjili imporijaiističkih pianova i da so Znatuo pribtiži zahtjevfnra Rusijo i SJedinjenih Država. ),R j e ć” još doiiajo svoje mišljtnnje, đ* ćo se zajeduićka izjava o ratniin ciljovim* sporazumnih sila objaviti najkasnije ktan join maja. Ona ćo jednovreineoo biti i c/JU govor na posredno poiiu,Je za mir sro* dišnjih vTasti; tada ćo se moći vidjeti, da u su s« obostrana gledišta toiiko pribhžiia* da iz njiii mogu sazrijoti ozbiljni pregovori za mir. Kakd „Rabožčaja Gazota“ javlja, francuskim i engioslcmi socijaljtetinu u Petrogradu nije pošto za inkoin, ,da m< ske radničko prestavnik« zadobiju za gto« dište francnsko i engteske vlade, napiotvf »u francusid i engleski izaslanicl posfce.< pt-no popuštaU mskiiu stvamim doka/ima,

biti, na tvoju dusu greh. Naionto jo /»,• služio... kad je norod,... — Dozvolite! ima ko da pad na redi Zato }e tu policajac, kmet, birov... — N« može policajac svud stićf, * policaj i ne razmuo ono, što ja raztimem... — Ama čujte što vatn se kažo, d» to nije vaš posao... <~ šta? Ko kaže da to nije moj posao? Gle’-te, tnoliin vas! Ljudi pra\-i nored, pa nije moj posao! Oćote valjda da ih hvaliin, Ita li? Eto, oni vam se ža!o, da im ja zabranjinem da pesmo pe.vaju... A koja vam je vajda od pesama?, Mesto da radc neki pos «o, a oni pesmo. Pa su još zaveli obićaj, te sode u veča spraiu sveća do neko doba noći. Mesto da legnu pa da spavaju, a kod njih razgovor i smej. Ja sam to sve zapisao. <— Šta ste zapisali? — Ko u veče sedi spram sveće? <Tu Bubotkin vadi iz džepa mastot:« artijicit, inećo naočari i čita: — Koji seljađ scđe u veče spram svcćo: Ivan Proltorov, Sava Mikiforov* Petar Petrov, aoldatusa Sastrova, udovica, živi u razvratnom bezzakonju sa Sjemjonont Kislovim. Ignjat Cvrčak bavl »flj inadjijama, ažena njegova Mavra jesto ve* štica, noću ide te ntuzo (ttedje kravo... Dosta! — veli sudija 1 počinjej ispitivati svedoko. Kaplar Bubotkin diže naočari na čeloi i sa čudjenjem gteda u sudiju, koji, očevidito, nije na njegovoj strajiL Njegova ižbečeno oči se sijaju, nos inu postaja sjajno crven. On gieda u sudiju, u sw doke, i nikako ne može da razume što jo to primiritelni tafco uzbudjen, 1 što se i« sviju uglova sudnioe čuje čas gundjanj** 4