Beogradske novine
Izlaze:
dnevno u .
utro, ponedjeljkom
poslije podne.
Pojedini brojevi: V Geogradu i u kra|«»lma nposjidoult«« ed e. 1 kr. fct« po cljenl od. . . . B kelero U Hrvaiikel-SlovenlJI, Botal - Hsrcatetlai 1 OalmaelJI |» cijenl od’. 10 balara Jzvfti ovog podruCJa po djoni od. . . .12 holero
Mjesečna pretpiata: U Bocgradu I ■ krajavlma raposjednuilm od . o. I kr. Ceta u bojnu I ctapnu poltu . , 2"U Beograds aa dostavom u kuću .... 3*50 U HrvatskoJ-Stavonlji, Bosnl ■ HoraeguvM 1 DalmaclJI 360 1 U ostn!ira kra|avlma AusUe-ugervke meaarblja 3U loevtranatva ........... 4 00
, ■ - ■ Oglasi po cljenlku. — ■= Urednlštvo: BEOGRAD, Vuka Karadžlća ul. broj 10. Telefon brej 83. Uprava I prlmanje pretplate Toplitin venac bro] 21. Telefon broj 25. Prlmanje oglesa Kneza Mihajla ul. broj 38. Telefon br. 245.
Br. 174.
BEOGRAD, srijeda 27. juna 1917.
Godina III.
Ratni izvještaji. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Deč, 26. juna.
Ponovno osvojeni svi dijelovi položaja južno od suganske doline. — Ukinuće ustavnih garancija u Španiji.
Istočno i juRO-istočno bojlšfe: Nepromijonjeno. Talljansko bojište: 20 . juna su carski strijelci i đijolovi zapadno aIičkog pjošadi jskog puka br. 57. nakon. temoljne spreme i uz uspješnu topničku potporu u hrabroj i upomoj borbi povratili položaje na graničnom sljemenujužno od suganske dolina, koji su bifi zapali neprija'elju. Svi neprijateijski napadi razbili su se u lirabrom đržanju naše posade. Do sad je zarobljouo oko 1800 nepvijalelja,
h o f e n oborio je u zadnja dva dana u vazdušnoj borbi svoga 54.. 55. i 56. protlvnika, a poručnik Allinenroder isto tako svoga 30. protivnika. Jugo-zapadno od Lucka te izmedju Strype i Dnjestra traje živa borbena djelatnost- Vlše su puta rastjerana ruska krstareća odielenja. Maćedonsko boiište: Položaj je nepromijenjen. U predpoložalnim borbama nadvladali su Bugari svoje protivnike. Prvl zapovjednlk elavnog stana pl. Ludendorff.
nledjuovima 44 časnita. Načelnik glavnog stožera.
Izvještaj njemačkog voinog vodstva. Kb. Berlin, 26• juna. Zupatlno bojište: Front priiestolonasljednika R u pprechta bavarskog: Uzduž fronta pobijale su se artiJjerlje uz velikit potrošnju municije. Protiv pješadijskih položaja bila je samo u pojedinim odsjecima upravljena djelotvorna vatra, većinom za priprenvanje izvidničkih napada, koji su više puta doveli do borbe u rovovima. Front njemačkog prijestolonasljcdnika: Kod Vauxaillona upravili su Francuzl jaku vatru protiv rovova, koji se od borbi 20. f 21. o. mj. nalaze Čvrsto u našim rukama- Poslije žestoke topničke borbe napali su Francuzi našc nedavno osvojene visinske položaje sjevero-zapadno od hurtebiskog mkjttra Neprijatelj je u prkos visokih gnbitaka, koje su pretrpjele njegove jurišne bujice, na nekim mjestima prodro U naše linije. S mjesta preduzetim protlvnapadom izbačen je opet većim dijelom napolje. Topnička je djelainost kod dobrog vidika bila vrlo živalma i u drugitn odsjecima fronta na A1 s n i 1 U Champagnl- Jedno vlastito preduzeća navalnih čcta dovelo je do namjeravanog uspjeha, Front vojvode Albreclita wfirttemberškog: Ništa naročitog. Konjlčki kapetan barun
KerensHoša l — stvornost. Odluke, što ih je donio kongres sviju ruskih vojničko-radničkih savjeta n Petrogradu, nisu baš u tolikoj mjert u stanju da rasvijetle žalosntt sliku opšte zbrke i poinettije, koja vlada u Rusiji. Dođuše primljene su većinom giasova neke tačke prograina, koje su već odavno na dnevnom redu, ali zato još jednak'o postoji đubok jaz izmedju lijepih riječi i stvarnosti. Sve le džinovske skupštine pokazuju jedun te istu mami: njihovi učesnici mogu za nevoIju da se slože medju sobotn, ali nikako ne mogu dovesii svoj rad u sklad sa v a s k o 1 i k o m narodnom m asom, čiji pojedini elemcnti vuku svaki na svoju stranu. Ta nema saglasnosti. ni medju pojeđinim korporacijama, koje šalju svoje izaslanike radi obavIjanja. ovakvih šumnih i neplodnih manifestacija i prividnim eksponentima, koji imaju da izvršuju njihovu voljuDa nije tako, zar bi mogli da se dogadjaju izgrcdi u provincijskim garnizonima od strane tih istiiili vojnika, čiji izaslanici, predstavnici vojničkih savjeta, u isto vrijeme u Petrogradu govore u ime tih izgrednika o obezbjedjivanju pobjede. Kako se slažu velike riječi jednih i anarhistički bunfovi, bježanja iz vojske i pljačke drugilt, njiliovih vlastodavaca? Sad su na kongresu ruskih vojničko-radničkih savjeta počeli raspravsadržinu U glav-
■ do sada se saznaje samo za R i c Ii t- I .iednog Kerenskovog govora.
Podlistak. Ivan Vujiđ: Moć muzike. (Svršetak.) — Blo bih potpuno zadovoijan, katia biste mi žrtvovali samo dva sat'a“ radosno prihvaitim mašajući se u isti mah za pruženu mi ručicu, koju lam strasno poljubio. ,,Ta ja vas rado slušarn, veoma rado, jer ste vi — izvinite što vam u oči laskam — prava umetnica na glasoviru. 11 ,,To nisam, i ja sarn svesna koliko m! je još potrebno, da se usavršavam. Ako ste muzikainl, mogli ste vrlo lako priinetiM, u koliko nesigurno sviram tu Ćuvemt fantaziju.“ — Vašoj izdržljivosti u upražnjavanjtt doisia sam se divio.“ „Ili bolje reći: poželeli ste ml, da mc djavoli rasirgnu. — Dozvolite, da vam u nekoliko objasn'm moju revnost. U skoro će se davati koncerat u kcrist oslepclih u ratu, na kome će mcja malenkost svirati tu fatalnu fantazlju, te mi tako nije zameriti, što sam se revnosno latila da je naučim, jer niko nije rad da se osramoti, pa ni ja. Sto u opšte tako mnogo sviram jedini jc uzrok, što ću po svršenoin ratu još »anio godinu dana posećivati konzervatorijiun. Ako dakle žeiim da lKistignetn kasnije uspeh onda se sada moratn neumorno upražnjavati." Ova njena primedba bila mi je neobično jasna, koju sam odobravao s napotnenom, da ,,bez muke nema nauke“.
Pošto smo još nekoiiko reči izmenjali o uinetnosti i nauci u opšte, laskajući joj, da je svestrano obrazovana, ja sam se oprostio, a lepa gospodjica bila je prema meni tako pažljiva da me je ispratila do koridora. Tu sam je još jednotn zamolio za oproštenje za nehotice nanetoj joj uvredi, na što mi je ona ponova pružila nežnu ručicu uverevajući me, da mi nije ozbiljno zamerila i da po podne neće više svirat’i- Tako smo se u najlepšem prijateljstvu rastali. Eto, takl smo mi ljudil... Malo čas, kad sant pošao na gornji sprat, bio sam pun jeda, a kad sam se vraćao, zadovoljno sam skakutao niz stiepenice neprekidno misleći na moju lepu plavušu. I doista, ona je održala svoju reč, jer im > podne nije više svirala, ali od tada po ručku nisam nikako mogao prodremati. Ja sam se, kao i do tad, izvalio u svoju naslonjaču, ali u mesto sna lebđiia mi je pred očirna ntoja lepa umetnica, pa moram priznati, da mi je sada, kada je sve tako neobično ntirno bilo, kad, dakle, niie više odjekivala ona divna fantazija, suviše neobžčno bilo, te sam se osećao kao vodeničar, koji se odmalli probudi, eim klapnja vodenice prcstane. Posie svega ovoga mi smo se vrlo retko vidjali. Svega dva puta sreo sam se s gospodjicom na stepenicama, kojom sam priltkom imao tu preveliku sreću da se na nioj pozdrav najmilnije nasmešila, usled čega sam bio toliko uzbudjen da sam se jedva uzdržao a da je ne umolim da opet svira po ručku, ali sam se ipak trgao bojeći se, da ću joj s takom molbont smešan izgledati. Moja rasprava ,,0 ženi“ izgledala mi ie sada savršeno pogrešna, jer sam
nom uavodi svemoćuog miiustra vojttog ne kazuju ničcg- novoga. On je govorio o nekoj nezavisuoj medjitiiarodltoj politici, koja je po njcgovom tvrdjeti'U sada ideja vodilja njegova i njegovilt drugova. Te riječi zvuče vrlo čttdno, kad ih čuiemo iz ustiju čovjeka, koji je kanda pot.pnno pošao Miljukovljevim st'opama i koji je svoje idcaie odavtto identifikovao sa idcaliina sporazimmih država. Kao jedan od jaćih arguitienata izneo je Kercttsklj čittjenicu. da je viada zabranila ruskim trupama. kojc su u sastavu Sarrailove vojske, da učestvuju u ma kakvom vriJcdjanju grčkoga ustava od stranc zapadnih đržava. Nema poiirebe provjeravati, koji su ti potajn! i svakako ne baš potpuno tiezavlsn! unutarnji razlozi za ovo neitčestvovanie ruskih odreda u atenskoj savezničkoj akciji. No ipak pada u oči, da Kercnskij otvoreno tisfajc protivu samovoljuoga rada sila zaštitnica tt Cirčkoj- Kol'kt ntora da je jaz, koji sc odmah po velikont prevratu otvorio izmedju sporaztuna i njegovog istočnog savezuika, taj jaz, oko čijcg se zatrpavanja z'atom, prijetnjama i svima smicalicama oprobane ! rutinirane zakulisne politike trudc najboljc diulomatskc glave, taj ponor, koji posbepeno zadaje sve većega straha Londonu i Parisu, koliko li je već dubok i širok, kađa se čak potajni sporazumni jatak, kakav ie. sada boz siui’nje K vfeiiKkij, usudjuje da izgovori takve riječi o đogadjajima u Grčkoj. Ali ni onaj dio njegovog govora, u kojemu on kao mmistar vojni govori o stanju ruskc vojske i nienim zadacima, neće Bog zna koliko; citrabriti sporazuntne sile. Kereniskij do dušo govori tonom strogoga ,,gromovnika“, kad sa velikiin patosom izjavljuje, da on, dokle gotl bttde na vlasfci, tteće ni tt kome slučaju dopustiti, da se u vojsci širi raspuštenost. Upućeni ćc se tužno osmjehnuti na te prazne riječi, jer znaju, da je raspuštenost u ruskoj vojsci uprkos svcniu trudu svemogućcga ministra vojnog već u tolikoj mjeri ulivatHa malia, da se u tome stanju stvari samo još vrlo nialo što-šta da izmijeniti. U daljiin svojim navodim^ Kerenskij sc opct isprsuje i ,,gromoglasno“ objavljuje sviljati i o ruskim ratnira ciljevima. Iz malobrojnih vijesti, koji o toj stvari stižu.
jetu, kakvu mu je raisiju povjerila istorija. On, veli, treba da bude dovoljno jak da ne dopusti, da princ Lcopold bavarski sa svojim divizijama i teškiin topovima zagrozi Rusiji. Ali i iza ovih teatralnih rijcči krije se nešto, što će uzbuniti zapadue saveznike. Naime, priie kratkoga vremena taj je isii čovjek govorio o ofenzivl, a ta magijska riječ djelovala jc kao melcm na savezničkc rane ostalih sporazumnib sila. Kadgod bi u Rusiji bila opšta zbrka i pometnja pajveča, baš tada bi se uvijek začula ta čudotvorna riječ, koja je momentalno otvarala srca i kese u Londonu ] Parisu- Danas od te božanstvene liječi višc nema ništa. Jcr kada se veli, da trcba otklanjaii opasitosti, to znači, prevedeno na vojnički jezik, držati se santo u defenzivi. A pošto se opet, kao što je dovoljno poznato, ne očektiie na istočuom bojištu nikakva ofenziva od strane Njemačke i itabsburške monarltije, to se onda Kercnskovo obećanje svodi na činjenicu, da će sve ostati po starom. Cestiti nutžici još stoje na irontu od Rige do Crnoga mora, očekujući rnirno sudbinu, koju im bude milostivi Bog dodijclio, a što se pak uloge tiče, koju im namjenjuie njihov novi ministar vojni: ona se slabo razlikuje od ranije njihove uloge. Život uživa u kontrastima, te je s tvga zanimljiva slučajnost, što baš istoga dana, kada Kerenskij govon o svojoj važnoj ovozemaijsko] ulozi, dolazi opet glas iz jednih cd mnogobrojniit ruskih vojničkih republika, koje sada niću kao gijivc poslije kiše. Tamo su trista zaštitnika otadžbine donijeii odluku, đa razortlžaju svoje oficire. U buduće će se tamo moći izdavati oružje voiiiim siarješinama samo po izričnom odobrenju vojničkog savjeta . . , Kao što se vidi, ovo nije rdjav pcndant Kerenskovom govoru. A svjetska istorija uživa u ljutom humoru, što ga ona sotonskom pisaljkom reže u čelo našcga vremena. Tada se emfaza pretvara u lakrdiju. a preko zemalja i mora ori se nesklad mahnitosti. Najnovija glava toga istorijskog liumora nosi naslov: govor Kerenskoga i — stvarnost.
Ruski haos. Glad u Rusiji(\ai'Očili brzojav „Beogradskib Aoviaa'). Kopcnliagei), 26. jutia. I’rema petrogradskim brzojavirna pri* jeti Knsiji najveća opasnost: glad. Se* ijaci ne će nikako da prcdaju branu« Oni svoje zalihe ne će da prodaju. jen itn jo vrijednost novca neznati’a te zsu njega ne. niogu da kupe nikakvu roliu, koja im je neophodno potrobna, jer u iudustrijskim gradovima viada najveći nered. Oni su svoje žitue zalihe tako vešlo sakiili, da ili ni rnjesne viasti nisu u stunju pronaći. Ako lii glad izbila, no će rti jedna vlada biti u staujn, da spasi zemlju. Izborii' zćtkon za ustavotvornu skttpštinu. Petrogradski ured javlja; Naročjti odbor. kome je povjereno da izradi izbonti zakon za ustavoivornu uarodnu skunštinu, utvrdio je broj poslanika za tu skupštinu sa S00, na svakih 200.0f 0 sianovnika dolazi po jedan poslau'k. Svaka će provincija sačinjavati jedan izborni okrug, kojj će birati najmanje pet poslanika. Gradovi Petrograd i Moskva sačinjavaće naročite izborne okruge. Tltoinas o svojim ruskiiu utisciiua. (Naroeili brzojav „Beogradskih Novina") Žencva, 26. jima. Pariškim novinama je izjavio Thomas po svome povratkn iz Rusije, da njegov optimizam o obn-ovljenoj napadačkoj moći ruske vojske n i j e nikako bezgraničan- O predstojećoj konferenciji sporazumnih sila radi sastava novih ugovora s Rusijom Thomas je bio prilično ćutljiv, što se time objašnjuje, da će ruski radnički i vojnički savjet odobriti samo one ngovore, koji ne zazirti od javnosti. O Rumunjskoj je rekao Thomas, da bi doživili pravo čitdo, kad bi ruska vojna uprava dala znak za rusko-rumunjsku akciju. Sporaziim izntedju ruskih i fraucuskiii socijalista? (•Xaroči1i brzojav „Beogra'dsklh oovioa'' Stockiiolm, 26. jim.t. I'oči'lak opšte konferencije, koju je sazvao rtiski radnički savjet za 28. juui, odložen je na neizvjesno vrijeme, pošto petrogradski radnički savjet hoee da* stupi u sporazum s fratncuskim soci'a’ stima. Ovo đokazuje, da je Thomas ipak uspjeo, da jedan dio raduičkog savjeta pridobije za ralnu politiku spo.aznumih si!a.
stekao sa svim obratuo mišijenje o ženi. j U takom zbunjenom stanju zatekao me je jirvi juli. Toga dana na prvome spratu bcše sve tilio i mirao, što mc je veoma siievetselilo, jer sam držao da se gospodjica Jovauka morala razboleti, pa kad i za dva doiduća datta nisam ' čuo nikakva zvuka, ntoja je zebnja dostigia vrhunac, tako da sam se rešio, da pošto po t>o dodjein do pouzdana saznanja o njcnome nahodjenju. Kad je Anka došla da me usluži i posprema, upitao satn je najozbiljnije, za što se od skora ne svira gcre 11 a prvome spratu? „žnam da vam je nrijaitno, što ,ie jedva. jednora umukao g’a ovir. Gosj odjica se prvoga odselila, a na njeno mes'to doselio se samac, koji niušta ne svira — hvala milostlvome Bogu.“ ..Šta?! Ona se odselila? A zašto se odselila? pilao san je naprezajući st di prikrijem sveje uzbudjettje. „Koliko sam čula za to, što za lju- 1 bav vašu nije liteia da svira po ručku, ! a ona se u to doba najradlje upražnjavala“. Lepa stvar! Dakle ja sam je oterao! Učinilo mi se da ću svisnuti i u malo što nisam projurio kuršum posred srca, ali sam se brzo predomislio, jer na taj način ne bih prcdrugojačio učinjenu pogrješku. Kao kakav begunac tumarao sam po šumi, gajevima i iugovima i da se nisam bojao šumara, na svakome bi drvetu urezao: „Tvoje je srce mojo, a ja ću tvoj večno ostati". To bi urezao i u svaki kamičak, u svaki šljuuak, samo da sarn rezati znao, a ovako sam morao da sakrijcm u najdublji lćutić srca svo-
ga silnu ljubav, koja rni jo dušu sagorevala... Jednoga sam se jut.a uputio, s vrskaputom preko ramcna i kišobranom u mci, da se sit nasrčem mirisa raznoga cveća, kojc krasilo park, da na svežeiu vazduhu đofučkujein, a to satu vet: više puta činio, ali kako je neobično hlađno biio, odustao sam od svoje namere i pošao, bez ikakvog cilia do topčiderske gostionice. Cirn sam svoj ručak dovršio, odmah sam opel tumarao tamo-aino i odmarao so pod gustim ’a Injacima. Zanesen u mislima nisam ni ]>rimelio da je nebo, sa svih strara, prevnčcno cmim i guslim obiaciina, koji su se kolutali i svo više sgušnjar ali, te se ćisto trgoh, kad gusti oblaci savršeno zaklonišo sunce. Obo' Ta ovo je bural A do va 'oši nikakva sklonis!a nigde krova. ,,Ta valjda baš neće biti liura?" pa opražim korake koliko god mogadob, đok tek otud iz đaljine zatutnji.še gromovi s užasnom rikom u predznak skorašnjeg čvida i pokora. Bura se sve većma približavala, pa jc već i stigla, holujina je počela da besni, a munje se ukrštavahu sa svih strana. Kad sam udario na desno, opazim u blizini devojče, koje se ubrzanim koraci ma žurilo zlopateći svojim sunc.ob a iom u ruci, koji će, u borbi sa itolujinoni, na sigurno izvući tanji kraj. Dostignem je i prepoznain: ,,Da li ste to vi, gosporljice?" I rrrrrl polvrdi nebesui pečat užasnom grmljavinom, da jeste. — O Bože, bejali pošla ka poloku i, gle čuda! Nisam mogla ni zamisliti, da će na ovako veđrom đanu biti holujine.
I Nisam ponela m ogrtač, ni kišobran, a izgieda da će ovoga trenutka ol.početi ] strahovit pljusak. ,,Ni brige vas nije“ iirabrio san je, žumo razapinjući kišobran, a krupne i leške kaplje onoga maha dobovahu po njcmu. „Molim, požurite pod raoj kišobrau, eto već pljušti, kao da je otpočeo prvi čin strašnoga suda". — Zar vam je do šaie i na ovome čudu i pokoru, gospodine doktore? J;t jedino mislim na skionište, gde bi se mogli sačuvati od ove nepogodo". „Sklonište? Ima tako mi se čini, ovde u blizini jedna kolehica. Tamo ćemo ( naći krasno skloništel" Pobitasmo brže bolje, ali, o užasa! IColebica beše zabranjeua, što je moja draga Jovanka plačući konstatovala. „Samo odvažno! — Izgleđa mi, da 1 ova brava neće mnogo smetati, jer ako I se ne varam, oua je od rdje izgrižena i i 'o. Jabavila. Potrudiću se da istavim ! vrala". U li>mutku izvalismo vrata i olvo l'ismo kolebicu. Kiša jo pljušlala kao da 1 se oblak provalio, a u njoj beše ipak su lio, jer je satno na jeđnome mestu pro kisavala. „Pozdravljum vas u svom uovom „dvorcti", gospodjice. Evo, ovdje je klupa, istina ne kadifom prcvučena, ali je | suha i čisla. lzvolite zauzeti mesto. — Hoću, blagodarim, izvolite i vi, gospodine, ima mesta za oboje. „Imale pravo. Dobro voli poslovica: „Kad gosti nisu besni, nije kuća " i rr, rr-rrrrr-r užasno puče grom, koji je poslednju roč poslovice progulao, a go-