Beogradske novine

Hroj 244.

Srijeđi.

BEOGRADSKE NOVINE 5. septeinbra 1917.

kom i putkom u 8 sati iz juMa, dolazak | u Beograd u 12 safj u podtio. Polazak ] iz Sapca za Boograd fietvrtkom i nt djcIjoin u 7 i ]io sati iz jutra. Dotazak u Beograd u 12 i po sa'i poslije podne. Bolazak za Smederevo u 3 sata pos.ije podne. Ponedjeljkom odmoi broda u Smcderevu. Plovidba izmedju Zoinuna i Otžave. Zr. putniko vojn.fkog i giadjanskog reda, koji putuju iz Zoniuna za OrSavu, važi od 1. avgusta ovaj propis: putniCke j karte moraju se uzeti u beograd. koj parobrodskoj stanici (Donja ulica). Podvoznina se mora platiti u krunskoj viijednosti. Vojna Jica vau službe, brodarski službenici, državni čuiovnici čotvornog saveza i članovi njihovili porodica pla čaju polovinu podvozninc ako so <lovoljno legitimišu, tako isto dieca ispod 10 godina. Svakt putnik može ponijeli sobom besplatno 2o kgr. prtijaga. Pod yoz.no kartc sc mogu dobiti svakoj radnog dana od 1—6 sati posbjc podne, praznikom ođ 11—12 suii prijo pod.ie. Pribirajte žir za ishranu svinja. S obzirom na odgaiivanje svinja i nestašicu u masti glavna vojna guber- j nija izdala je naredjenjc, da se otpočne | sa priktipljanjem rastovog žira po šu- | marna za ishranu i tovljenje svinja. Naročiio se preporučuje prikupljanjc žira od strane gradjanskog stanovništva, osobito od strane djecc. PrikupIjeni žir isplaćivače se cdmah od strane vojnih nadležnih vlas.i, po cijeni od 6 kruna po 100 kilograma. Veoma je podesno prikupljanje žira i od strane školskc omladine uz nadzrir svojih nastavnik-a i učitelja. Vatra. Juče sc poslijc podne u bašti kuće u Kralja Milana ulici br. 48, zapalila jedna šupa, vlasništvo Jovana Savića. Šupa jc izgorjela. Prizvani požarnici lokalizovali su najprije požar, a onda se dali na gašenje sarne zapaljene šupe. Požar je ugušen za tri četvrli sata. Velika kradja. Od poštanskib pošiljaka, koje su 17. avgusta iiveče stiglc u Beograd iz Oišove vojničkim parnim brodom „Margh", ukraden jc jedan sivi đržak sa crno-bijelo-crvcnom prugom, u kom se nalazilo pet kc sica s novccm. Tc su kesice otposlanc od njemačke bojnc poštc br. 180, a bi'.e su odre'djenc za njemačke bojno pošle br. 185, 22 i 176, njemačku ’željezaičku poštu Beograđ—BiVdimpcšta i njemački poštanski nred Dres'den A. 7. U njima sc nalazilo pct prcporučenih lislova na razne njemačke vojne urcđe i čotiri novčana lista n ukupnoj vrijednosti o'd K 10.414.70, medju njiraa pct banbnota od biljađu maraka,'tri banke od stotinu ma* raka, kao i više manjih njemačkih banki o<l pedeset, dvadcsct i dcset maraka. ■— Za onoga, koji bi pomagao da se pronadje tat i tako povrate uki ađjcnc vrijednosti, otlredjena jo nagrada od 500 maraka. Ako u tom poslu učestvujc više lica, biće ta svota razdijeljcna medju sve podjednako. Podaci noka se dostave njemačkoj bojnoj pošti u Beogradu. Kroz Atbanlju do Krfa. PATNJE SRPSKIH IZBJEGLICA ZIMI GODINE 19IS. (Iz kniige Ljubiše Valića „Doživljaji narednika Miladina“.) (Nastavak). Na jedau put počeše u daljini prašiati puške. Iz početka retko, ali se paljba ubrza, te nastađe prava puščana borba. Mi se zgledasmo. Šta li sc to moglo dogoditi? Naredih IjudimA, koji imaju puške, da uzmu oružje i inuniciju, te da izadjemo na drum do reke, da vidimo šta i ako budc opasnosti, da napadače zađržiino. Ostalima naredili da odmah tovare i idu napred da ih opasnost nebi ovde zatekla. Pratilac sudijin, Arnau.in, pridje mi i reče: — Nemoj brinuti, ovdc nema opasnosti. Ovo je D i b r a sve do rckc Bituštre, koju malo prc prcdjosmo. Preko Bituštre je Bušteriea, ali iz Bušterice nećc preći ni jedan Aniautiii u Dibru, da ti učini neko zlo. Ako ima neko zlo, to jc na onoj strani reke... Potrčasmo reci da vidimo šta je. Na podnožju brda vidcsmo još posled-

nje delove jednc kolone kako naglo siIazi. Medju onima, koji su u samoj reci, vidi se žurba da se što pre predjc most ira brzoj i bučnoj reci. Celo brdo od gore co dole prazno, nigde čoveka da smotriš. U daljini, :amo iza brda prema Vasjatu, grokću pnške, vodi se borba. Sta da činimo? Mi više onamo ne možcmo pomoći. Onde je komora čitave jedne divizije, tegleća stoka iz cele annije, jedan deo komore šiaba aaše armije, a tek za njima jedan puk kao zaštjtnica. Vraiismo se našein oć.elenju i počesmo se tovariti. Kada smotrih sudiju i njegovog Arnautina meni pade na um da je i ovaj Arnautin morao znati za napad. Zašto nas nije izvestio? Što je prc zore krenuo pa čak i mene žurio da krenem. On jc znao šta se sprema! Krenusino odaile aosta žurno. U putu pridjoh Arnautinu te počeh sa njiin razgovor. On mi otvoreno reče, da su mu Arnauti na Vasjatu kazali da zorom podje, jer put nije siguran sve do Dibre. „Pitao sam ili zašto, 'ali mi oni ne htedoše reći. Samo rni barjaktar reče da i tebe požurim, da po svaku cenu sa tvojima predješ u Dibru pre podne. Ja učinili kao šfo rni je kazao. Više niti znam, niti sam ga pitao“. Po njegovijn rečima videli da istinu govori, te ga ostavih i zaostadoh da sačekam i poslednje tovare naše kolonc. Noć nas uhvati na putu, ali stcćom već stigosmo na drum, koji vodi za P i š k o p e j u, te mogosmo nastaviti puf. Noć tavna da prsta nc vidiš pred sobom; drum kao izriven, a mraz počeo opet da stežc tc se načinila k!izavica, i mi, i konji mrtvi umorni, te nam se put otegao u večnost. Prcd samu ponoć ndjosmo u varošicu, u kojoj su na sve strane gorele vatre, oko kojih okupljene ležc goniile vojnika i izbeglica. Naše odelenje uputiše u jednu d ž a m i j u na prenoeiše. Smestismo unutra i Ijudc i konje, naložismo vatre i popadasmo oko njih od umora. Već posle pola sata celo ođeleiije spavalo je mrtvim snoni. Kada u jutru podjosmo j:o varoši da štogod kupimo za jeio, zatekosino na sve stranc strašno uzbudjenje. (jovorilo sc na sve strane samo o jučeranjem napadu ArnatUa na naše izmučene i od gladi i zimc klonulc vojnike. Sve one kolone, koje su se uašle u blizini napada te uspele da se dokopajn Bituštre, izbegle su opasnost. Njiliove priče o napadu bile su iezovi c. Narod koji sc posle teškog puta preko Ljutne, mislio odmoriti u Piškopeji, žurno se spremao i kretao đalje, bojeći se napada. Naidjoh na dva vojnika, oko kojih sc slegli i vojnici i izbeglicc, da slušaju njihovu priču kako je izvršen napad; — Bili smo stigli na onu visoravan, pred velikim brdom, sa koga se spustismo ti rcku. Staza uzana, a oni, koji su već napred počeii da silaze sa brda, usporili Iiod pa zadržavaju i nas, te cela povorka jedva mili. Iznenada plamt puška, a odmah zatim zajauka vojnik, koji beše dese’inu koračaji iza nas. Svi se obrnusmo da vidimo šta je. Vojnik, koji beše ranjen, naslonio se na jeđnog tovarnog konja, pa jauče i moli drugovc da mu pomogmt da zavije ruku, u koju je ranjon. Podjoše neki vojnici, da se uzanom stazom provuku do njega, kad nlanu puška drugi pur. J e d a n t o v a r n i k o n j p r o p c s e i z a j e đ n o s a tovarom o t i sn u s c n i z a straim. 2ene iza njih počeše da kukaju i da se guraju napred. Planu treći i četvrli metak i jedan vojnik pade u sneg i ne jauknu. Krv fz rane na glavi. poče natapati sneg. Nastadc pometnja, niko i ne pomišlja odakle metci dolaze, niti se seća odbrane. Plač i kukujava žena i dece sviju zbunilo. Planu peli inctak i mi svi pogledasmo u pravcu odakle je pucanj dolazio. Za stenom zaklonjen Arnautin, vidi mu se samo cev puške i gornji deo lica, uzima jednog po jcdnog na nišan i obara. Jedan podnarcđnik kad to vide, nasloni pušku na tovar na konju i poče nišaniti. Puška planu. Iza stene začu se krik i zatim nastadei mir. Počesmo vikati, na onc pred nama, đa se žure, ali naša vika ne bi nmogo vređela, da se u pozadini ne ču puščana paljba i jauk. Svi smo osečali straho* tu položaja, jer onako poredjani po uzanoj stazi, nc mogosmo ni pomišlja-

ti na odbranu od mučkog napada iz zasede. Napred počeše naglo da odmiču, le se i mi dohvatismo brda. Ali kad se obazresmo, videsmo, da za nama nema više do pcdeset tovarnih konja i oko stotinu duša: vojtiika, žena i dece. Cela staza pozadi njih bila je prazna. Pozadi brda, gdc staza zavija, čula se pucnjava pušaka, jauk i kuknjava. — Ko beše pozadi nas? upitali vojnika. — Išla je komora jednoga puka, zaprega municione kolone — oko dvc stotine jarmova — i zaostali delovi ar1 mijske komore. Za njima je išao jedan puk, kao zaštitnica. Sa sviju strana varošice, goiovo iz svake ulice, kretala se po jedna povorka. Sve je to žurilo da predje most i da se što pre dohvati puta. Sirahota i nesigurnost učiniše, te se zaboravi i glad i umor. Kad sc vraiifi u džamiju, našc odcljenje beše već sprenino za polazak. U Piškoiieji, mogosmo kupiti samo jedno džakče kukuruza u zruu i nešto malo sira. Odmorni ali gladni, krenusmo na put za Debar. Put pokriven snegom, beše ncšto 1 širi, kao neki kolski put, ali toliko razriven i iskvaren, da je bio gotovo teži, nego planinske staze. Sustizali smo vojnikc i zarobljenike, koji su jedva išli od umora i gladi. U jednoni potoku zatekosmo gomilu zarobljenika i vojnika, gdc seku jednog konja i j c d u. Već poniislih i sam da se snabdem sa jednim komadom, kad mi padc u oči da ncma nigde u blizini vatrc. Obazreh se na sve strane: vatrc nigde. A vojnici i zarobljenici jeli stt p r c s n o m e s o, onako smrznuto, kako stt ga odsekli od mrtvog konja. Oko podne stadosmo kraj neke česme pored druma da se odmorimo. Vojuici za čas nakupiše šiblja i trnja, te traložiše vatre. Metnusmo vodu za čaj, ali sc jedan seti da imamo kukuruza, tc odmah prestavismo kukurtiz da sc kuva. Dok sc odmarasmo i ktiktiruz bcšc u p o 1 a kuvati. Niti smo mogli od gladi, niti smo irnali vremena da čekamo, da se potpuno skuva. Occdismo vodu i počesmo piti kao — čaj. Prijalo je boljc nego ikad tt životu. Kad podelismo kukuruz, dodje na svakog po trideset-čefrdeset zrna, ali mi besmo i sa tim zadovoijni. Na jedan put osetih miiisi pržena mesa. ,,Od kuđa meso?“ pomi^liltuiopridjoli vatri. K;;plar Mirko poiožibi po žaru uekoliko dobrih komada 1 mesa, pa sa uživanjcm gleda kako se peče. U levoj rttci drži svoj đeo kuvaiia kttkuruza i nešto šapće: — Od kuda meso, Mirko? upitah ga. — Odsekoh sa onog konja u poloku... mlado, Icpo konjče, živo da ga jede čovek... — poče on sladiti. — Anta 11 p s a I o! — rekoh ja scćajttči se kakof stfj oni ondc prcstto jeli... Rl 't rnl — Na STRii drži se meso dve neclelje, i više — odgovara Mirko i okrećc komade da se peku i sa druge s rane, pa dodade, kao za sebe: Steta š:o nema soli. Posle kratkog vrcmefla, j c 1 i s m o s v i u s 1 a s t p o 1 u p e č c n o m c s o o d c r k n u t o g k o n j a i n e d o k uv a n k u k u r n z. (Nastaviče sc.)

Poslijednje brzojavne vijesti. Izvještaj njemačkog vojnog vodstva. Kb. Berlin, 4. septembra. Zapttduo bojište: Pront prijestoionasljeduika R ti nprechta bavarskog: U FI a n d r i j i razviia se borbena djelatnost topništva na obali i izmcdju Langemarcka i Warneton a do najvcćc žestinc. U zavijutku Y p e r n a razvile su se manje borbc ispred položaja, kojom jo prilikom zarobljeno nekoliko Engleza. U noći navalio jo neprijatclj sjevero-zapaduo cd L c n s a, pa je na vrijeme provalio n naše položaje, iz kojiii je odmah izbačen našim protivnapadajem.

Front njemačkog prijestolonasljednika: U C h a m p a g n 1 navalili sn Francuzl na drumu S o m ni e-p y—S o u a I n poslije bubnjarske vatre. Našim protivnapadajem izbačeni su iz jednog rova, kojega smo prije morali isprazniti. Topnička borba pred V e r d u n o m postigla je uveče opct vcliku snagu. I preko noći stajala su topništva na zapadnoj obali rijeke M a a s e u jakoj vatri. Front vojvodc Albrecbia u'urttembcrškog: Zapadno od M o s c 1 c zarobljeno je pribkom jcdttog izvidjačkog preduzcča kod R e m en a u vi 11 e a nekoliko francuskih vojnika. U noći od 2. na 3. seplenihra izbacili su naši letači bombe na Calais i D u n k i r c h c n. Požari vidjeli su se još i preko danu. Juče su naši letači navalili na D o v e r, a đattas u noći na C h a t a n, S c h e a r n e s s i R a m sgate. Jučc je svaljctio 19 ueprijat e 1 j s k i h 1 e t a č a i 2 u k o t p v I j en a o s m a t r a č k a 1) a 1 o ti a. Konjički kapetan barun Richthofen ostao je juče 01. puta pobjednikom u vazđuhu. Ncdavno radi velikih zasluga u ratu od podnarednika za časnika unaprijedjeni poručnik M u 11 e r svalio je juče 27. svog protivnika. Isfočno bojišfe: Front niaršala princa L c o d o Ida bavarskog: Foslijo d v o d ucvnc b 1 1 k e z a uz e I a je juče o s m a. voj.ska pod vodstvotn geneiala pješadije pl. H u f f I e r a s a v iše strana zapaljenu Rigu, navtupajuei od zapa'da i jugoistoka. Naše u borbi oprobano čete slornile su u snažnom napadaju svagdje ruski otpor, nastupajuei u nesuzdržljivom nalelu preko sviju zaprjeka, šuma i močvara. Rusi su u naj veeo j brzini isprazni« 1 i s v o j u v c 1 i k u m o s n u b r a n u z apadno o'd Dvine i Rige. Naše divizije stoje pred D v i n s k o m. G u s te r aspuštene vojnemase valjaju se Xr d n e v n i m i n o ć n i m h o 'd o v i m a n a s v i m d r u m ovimao'd R i g e p r ema sjevoroistoku. Južno od velikog druma za IVen'den uz obe strane velikog Jagelskog potoka bacile su se u s u s r e t n a š i m č c t. a m a o č a j n o jake i'uske snage, da na taj na* čin osiguraju odstupnicu potučcnoj 12. ruskoj vojsei. U ogorče« nim borbama p o d I e g 1 e su o n e n aš e m n a p a d a j u, Veliki drum presje’čen je na više mjesta od naših divizija. Zarobljeno jc više hiljada Rusa, a zaplijenjeno 150 topova i velik'iratni inatcr i jal. Bi tka kod R i g e j e n o v i 1 i s t u 1 o v o r o v o m v i j e u c u n j e m a č k c v o j s k e, Front geueral-pukovnika nadvojvode J o s i p a: .Tugoistočno od Czernowiea o'dnzeli su a u s t r o-u g a. r s k i p u k o v i R it. sima nckoliko snažno branjenih visina. Izmeđju Sereta l Mol« dave Lraje živabna borbena 'djclatnosf. Frout maršalapl. Macken« s e n a: Kod M u n c e 1 u 1 a, sjeverozapađno od I' oesania slomili su se sa gubicima' j mnogi ruski napadaji. Alaćedousko boiišf^: C c t e n c p r i j a t e 1 j s k i Ii s i f a n ijesu ponovjte juče svojc jiapa'd n j e, Prvi zapovjednik glavnog stana pl. Ludendorff. Njemački večernji izvještaj. Kb. Berliit, 1. septenibra. W o 1 f f o v u r c d javlja: Na zapadu oživjela borbena djelatnost. Na i s t o k ti b a e e u i s ti Rusipreko I i v 1 a n d s k c r i j e k c Aa. U š ć e D v i n e ispražnjen o je odnep r i j a t c 1 j a,

Strana 3. Austrijski večernji izvještaj. Kb. Beč, 4. septembra. Jz glavnog stana za ratnu štanipn javljaju: Za Oorti Sv. Gabrijela vodi se borba s velikom ogorčenošću.

Austro-ugarska podmornica potopila 30.000 tona. Kb. Beč, 4. scptcmbra. Jedna od naših podmornica pod zapovjedništvom pomorskog linijskog p.aručnika Trappa, koja se povralila sa; svog višednevnog pre'duzefa u Srcdoicmnom moru, potopila je u tom vremerni 30.000 brutlo registriranih tona neprijateljskih tigovaekih brodova. I'otopljeno je više većih brodova, medju njima jcdan; voliki engleski parnr lnod ođ 8000 tona', većinom svi ttsrcil sigurnO'ne pratnje, Sturmer umro. Kb. Petrograd, 4. septemlira. Bivši ruski miuistar predsjeduiR S t ii r m c r ttmro je danas u 77. godin« života.

Julka Todorovič sa ćcrkom izvježiava srodnikc i prijatelje, da će svojoj mitoj kćerki odnosno sestri

f NADEŽDI - NADI supruzi Bože MPovanovića trgovca, dali godlSnji pomen u crkvi sv. Nikole na Novom Groblju u subolu 8. septeinbra u 10. sati prije poUne. Bcograd, Car-UroSeva utica 33. 32710

EHSPOZlTliM PEiTAHSKE-SGSRSHE KOMEBCIALNE BANKE u Beogradu — Knez Mibojlouo br, 5 ff Specijalno odjelenje za šiljanja novaca raintm zarobiianšcima i interniranima. Osnovna glavnica i pričuve 232,000.000 kruna. gig

LJETNA P020RNICA Hofal Takovo TERAZEiE BR. 29.

Još samo 3 tfaim veliki uspjeft FH 11 i fenomenalnogseptembarskog progTama. Subota, 8. septembra 1917. PRVI PUT: Friijaa m operefa od Heina Gtazba od Roberta Stolza.

Ulaznlca vrijcdl kao propusnlca za gTRdjanska lica.

U slučoju hrdjavog vrcmena prestava u sali.

Oradjamtl mfl r. i kr. okružnos zapovjedništva 11 Gor. Mijanavcu. E. Br. 588|3-1917. NAREDBA U sinislu § § 94. i 95. srp. gradj. postupka uesporuih dela sudije gradj. suda za nesp. dela objavIjuje da je Srećko Nenadić, privrednik umro bez testamenta pre 3 godine u Mrčajevcima (okrugGor. Milanovac, srez Prijeljina). S obzirotn na to, da su nasljednici nepoznati, to se svi oni pozivaju, koji polažu neka prava ili itnaju neka potraživanja od ostavštine, koja se sastoji iz: zemljišta i zgrađa u Mrčajevciina i iz jedne livade u Taoniku — da se u toku od godine dana od dana ove naredbe jave podpisatom sudiji sa pokazanim eveniualno dokazima i dokumentima. U protivnom rešiće se ova stvar, što se tiče ostavštine, u korist onib, koji su svoja prava zakopito i blagovremeno dokazali. Za kuratore mase imenovani su: Obrad Nikolić i Nenad Nenadić obojica iz Bresnice. Ova se naredba šalje opšt. predsednicima u: Gor. Milanovcu, Bresnici, Taoniku i Mrčajevcima radi vešanja na vidno mjesto i to za godinu dana, U isto vrijeme objavi će se u službenom delu »Beogr. Novina" i službenom listu c. i k. okr. zapovjedništva u Gor. Milanovcu. 926 Gor. Mllanovac. 23. avgiista 1917, Doganv, sud.

RADIONICA ZA PARNO FARBANJE I ĆIŠĆENJE v .12142 BEOCUD BICEDA BEOORAD Knežcv Spomcnik\9a b IvEKMlKnežcv Spomcnik prima na bojadisanje i čišćenjc ženska, muška i dječija odijela. Preporučuje se p. g. trgovcima za bojadisanjc štofova. piafna. fulova i t. d. Cijcna umjercna, izradb a ultusna.

Umoljava svoje poštovane mušterije, koji imadu poručene nadgrobne spomenike, a koji su već odavno gotovi, da izvole podiči. Priraa i nove porudžblhe, kako iz Beograda, tako iz unutrašnjosti. 32447 Tereza Bertoto

Oblava. Opština kumodraška u okolini Beograda a po dobrenju okružnoga zapovjedništva Banjica br. 2002. davaće pod trogodišnji zakup: svoju kasapsku rendu* za selo Kttmođraž, na dan 9. septembra ' J17. godine. Licitacija če se obavili u zgradi opštincke meane. Bliži uslovi u kancelariji opštinskoj a i na dan j citacije. Od suda opštine kumodraške, 1. septembra 317. god. br. 2 1 6. 32619

BEČ, VII, NeubaugUrtel 34-36. HOTEL (0IHBEROER n neposredno] bllzlnl Westbahnhofa, zgodna veza svima žcljeznlčklm stanicama u Beču. Odllčn. restauracla, umjerenc dlene, lljepa bašta. <3 Kupatilo u kučl. Elektrlčno osvljetljenje. [> WtOB Wo. 37447. Utt.

HOTEL LONDON 871 Beograd, Kralja Milana br. 82. U blizlni žcljezničkc stanice. Tramvajska postajn. Sobe za prcnoćlšte, po utvrdjenom cjenovniku. Dobarkost u tiotclskoni restoranu. Hotclijer Jovan Savić.

Oglašujte u Beograd. Novinama.

UinjetničKe razsiednice uljene, skulpturc, kinogluinci, fine brotn i sva druge razglednice kao i USTOVNI PAPIR u solidnoj izradbi preporuča trgovcima I pre* prodavcima RUDOLF POLACEK Naklada razglednica i veletrgovina papira Zagrcb Jurlll<«v« S4. MRf