Beogradske novine

Izlaze:

đnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije p ^a n o .

Pojadlnl brojevi: "“•“■"rr.nttira

•O «. I kr. Otta M cijnl »d

12 helcra

MJesaCna pretplata: 0 1 * kmhvlin« in«a|a*w1ta U U mooarhijl. 3-—. U inostranatvu . «••••.,,,. 4*00 Oglasl po cljenlku. ■■

UredniHvo: BEOBRAD, Vuka Karađžića ul. broj tO. Telefon broj 83. Uprava I prlmanje pretplate Topllćln venac broj 21. Telefen br. 25. Primanje oglasa Knera Mihajla ul. broj 38. Telefon broj 245.

Br. 5.

BEOGRAD, subota 5. januara 1918.

RATNI IZVJESTAJI Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera Kb. Beč, 4. januara. Istočno bojište: Primirje. Talijansko boiište: Nikakvih važnljih dogadjaia. Načelitik davnoz sloler«.

Solunska blamaža. Otkad su se desili katastroialnl porazi Itaiije na Soči i u Veneciji, jajvili su se ponovno glasovi u taboru sporazunia, koji smatraju, da je solunsko piednzeće suvlšno i da se protivi planu jedinstvenog fronta. I ako je taJovo raspravljanje ukoliko se poijavilo u zemljl Viktora Emanuela, u prvi mah inialo samo taj cilj, da poka'že pravac, odakie bi se imale naknaditi praznine nastale u talijanskim četama, ipak se za njitn skrivala zaključna tačka cijelog žalosnog poglavlja politike sporazuma na Balkanu. Gd to doba je priličiio mirno u ivojscl, koja sc većim dijeloin nalazl na grčkom zemljištu, te nema prilike, đa se ovjenča Iovorikama. Da će saiveznici sve uznemirenije pogledati udaljeuo dijete svoje brige, Sarraila, — zbog notorne oskudice u četama i brodskom prosloru, — to je jasno. Naravno, da su se nalazill izmedju flvije vafre, pošto su obadvije eventualuosti bilc moguće. Održati ekspejdiciju, značilo je za njih, prilične snage, koje bi se negdje drugdje dale 'dobro upotrebiti, — vezivati I dalje nz jedan nekoristan zadatak, a odreći se nje, značilo je ni više ni manjc nego ponavljanje dardanelske blainaže ne baš slavne uspomene. U ovu zbunjenost sporazunuiih Uržavnika pada zanknljiva »vjetlost ,vijesti iz jcdnog dobro obavještenog neutralnog' izvora. Po toj vijesti predložila je Engleska na posljednjoj saivezničkoj konfercnciji u Parizu, da se prizna grčka neutralnost za trajanja rata, te da se savezničke trupe poivuku iz Soluna. O-vint manevrom nada se koalicija da će izbjeći njemačko-bugarsku ofenzivu i sve onc jteškoće, koje su u vezi sa ishranom njenih izolovanih boračkih snaga na Balkanu i dobave potrebne municije. Naravno, da je protiv ovog predloga ustao Venizelos, koine jc valjda već Sama riječ famoznog predloga mogla idati uvjereuje, da bi oti imao odigrati ■ulogu prevarenog Evropijanina, ako bi se taj plan ostvario. I ako kouferencija nije stvorila ni'kakvog zaključka po ovoj važnoj Stvari, ipak misao Engleske ostaje izivanrcdno značajna za političku skrupuloznost 1 u ćinjeniCama tako veliku »aivnost njenih vodjž. Plan o držanju iHsrećivača svijeta u Londonu prema 'Grčkoj upravo je odvratan. Tu je Izemlja, na kojn je u početku svim sredstvima sile vršen pritisak, da se

priključi koaiiciji, zemlja, kojoj su samo glad i izdaja njcnih najmračnijih uobraženih sinova protiv njenog uvjerenja gurmili oružje u ruke, organizam, koji je imao da se bori protiv neprijatelja sporazumnih sila za odbranu života. Na svaki način'. radikalno liječenje uspjelo je sai'no do nekog izvjesnog platonskog stepena, te je Grčka objavila rat središnjim vlastima. Ali ne dugo poslije toga ispostavilo se, da se moćni gospodar robova s one strane kanala preračunao, te sad traži izlaza \<z dileme, zbog koje je u vrijeme ružičastog optimizma male narode tjerao sve po dvoje. I sada obećava ista Engleska, — koja je pogazila grčku neutralnost, istoj Grčkoj istu neutralnost, koju ova nije mogla odbraniti od časnih „pokrovitelja” poređ sveg odnpiranja. Ali Velika Britanija I-de još dalje. Upravo je zanimljivo razmišljanje o tome, kako to silna gosipoda u Londonu zamišljaju, da se inogu odbraniti od njemačko-bugar&kili napadaja, ako priznadu grčku neutralnost. Ako se dobro sjećamo, postoji izmedju središnjih vlastl I zemlje, koja se zapisala Venizelosu, stvarno ratno stanje, te englesko priznanje grčke iieutralnosti valjda ne može stvar izmijeniti. Ako Grčka hoće mira i neutralnosti, moraće poći onim jediniin putern, koji je za to odredjen, i to od pamtivijeka u isforiji svijeta. Aii da li bi taj mir odgovarao oćekivanju Venizelista, o toine ne treba đalje ispitivati, isto tako, kao što je za četvorni savez svejeđno, ako solmiska vojska ostane ua svojim ne baš slavnim položajima, bilo pod Sarrailcm, ili Guillamne-om, bilo pod kim mu đrago. Iine Soluna ostaje za Englesku najposlije samo siinbol drskc i silovlte blamaže, — same nijanse odisra ne igraju više nikakve uloge.

Politički život Srbije Jz Svajcarske smo dcbili ovaj napis koga pnštaino Ivez komcntara u naš list: Kao Srbin, koji je dosc-gao 'duboku fatarost i proživeo ražH'ćite mone u našem 'državnom d politdfkom ž : v r ' t i pišem ove retke rnojim sunarodnicnia, da neki iz njih izvuku nelru pouku, a'i innogi će, bojim se, smatrati me za partizana, ma da to nisam nikad bo, ne?o Bamo revnosan činovuik, koji je sluzio svoju državu bez obzira na uolitičke prilike. Počeću od osnivanja r-d ka’nc siranke, a to je gođina 1880, kada sam bio skroman činovnik. Ja sam tada bio nrlad čovek, ali sam bsiežio važnije dogadjaje, d uveren sam da te mojs zabeleške sađrže mnoau korisnu pouku. Iskreno reći, mi smo mladji l'uđi lala bili oduševljeni za rad'k' , ln' pckret. Tada nije to bilo sasvim prir~d"'a s'var, ali danas to ja objašnjavam sasvim drakčije. Mi smo Srbi narod, koji je naučio da se bori za svoiu slobodu rod - Tur-i eima, i svp 'ono što je bilo ponos'to i nezavisna tMi i, i u sjiolodnnj 8Tb ji smatralo je da treba đa se bori protivu viasti. Budući više od četiri stot.ina godina pod lurakom vladavinom naš je narod '

naučio da bude bnntovan protiv tudjiu. ske vlasti, pa kad je (fobife i svoju sopstvenU' državu' i svoja sopštvenu vladavinu, on je smatrao da je to dika i polios biti bunto.vriik. Tome je doprinela i ta okolnost, što je pri stvaranju srpske države i oirgunizbvanju vlasti ostalo nmogo turskog diilia u vjadajućipi krugovima. Ona, koji su bili predstavuici vlasti, zvali se oni vojvode, knoževi, načelnici ili kako mu ’drago shvaćali su vlast isto onako kao uirsk* pašo, subiaše i kabadahije; nisu smatiVi da je zakon najviša volja, voć njihov. ,,ćef“. To je' iza'zvalo revolt, i prircniao je, što je u narodu' manje više biio isto ncpoverenje jpreura pipskim vlastima kao i prema turskim. Zato je, roo?e se slbbodno r. ći, bio lion ton biti ojjozicionar i revolucionar u novoobnovbpnoj kneževini Srbiji. Ovonie urodjenom duhovnom raspoloženju došle šu u imbTC- i iđeje sa zapada. U toku devetna«,s j>ga veka Evropom su vladale liberaln« i dembkratske ideje, i Sve su našle si'noga odziva u srpskoj inteligenciji. Nafei mladi ljudi, koji su se školovali 'na zapadu u Nemačkoj i Francuskoj došli su napojeni iiberalnim ildejama zapada, kojo su našle plodno Izieniljište n đušarna mladih Ijndi onog naroda, koji je tek bio.oslobodjen turskog gospodarstva. Tako .0 u pedesetim goidinanm istvorila u Srbiji ljberalna stranka kao kontrast tađanjem b’igarhijskom režimn savetnika. Baznim političkim sticajima, boliko unutrašnjim -tolilco i spoIjaširjim ovaj pokret naših liberalaca našao je najjačeg izcaza u svetoandr- j-koj skupšfini od 1858 go line koja je zhacila dinastijil Katagj'orpj'evića i ponovo na presto povratila osiaivača nove Srb'je IUiloša ObrcnoVtića i njegovu dinasliju. Sada kad čovp.k hladnp razmišlja veoma inleresanfna poj^va. V : i°š je bio izvikan kao despot, i '/ao iafeav prinudjen da napusli presto Srbije Režim Aleksandra Karagjorgjevića, sa gledišta evi'opskoga bio je parlamentai’an. Meslo kneza, koji je bio svemoćan, Srbija je đobila oligarhiju „sovji-tnika" u čijim je rukama knez hio san'i.> oradjc be:- voljo. J protiv ta kog sistema podigao 's« c<» !i]«eralni-pokret u Srhiji! Ipak so ne može sporiti, da naši liberalci nisu bili u pravu. Oni su na prvorne mestu vodili računa o narodu, koji nije znao za; t.zapadn : ačke idejo i samo je računao satdinasfijama, a posle toga, oni su bilir sroćni što je odtnah poslo Miloša došao na prosto Srbije (14. sept. 1860) Mihajlo, koji je proklainovao da je: „zakon najviša volja u SrIbiji" i težio da pomoću savesnog f obrazovanog ćinovništva, poput prosvećenih apsolutista XVIII veka stvori od Srbije modernu i zakonsku državu. To je l>io silan napredak prema ornentalsVkn pojmovima, koji su dotle vlad il : u Srbiji kako kod onih koji su pi'edstavlj 'l: vlast, lako kod onih koji su imn'i sluša'i vlast. Mihajlova je vlada zadoblla srce sviju Svba i do današnjeg dana on je ostao naj[K)pularn.iji vlndelac Srb je. ma d je on faktički b'o apsolu'ist'čki vlidar. Njego ;a je vladavdna p o u č a n p r i m e r za svo vladavine do sad u Srbji. Srpski j'o.n'arod hio protivan svakom d espo tskom si steinu p o pr i meru turskom, aliisto tako protivan i svakom sistemu koji je njernu sa zapada u imo đembkratskih principa pripovedan. Na ža’ost,

vladavina Mihajlova trajala je samo osam godina i jx>slo njega Srbija je bačena u vrtlog nnutrašnjih borbi, koje su se kretale oko (oga, da li će v 1 adalać biti jači faktorod' onih elemenata, koji su tež'ili da ograniče vla'dalačku jnoć. Namesnišlvo, po tragič noj smrti kneza Mihajla dalo je ustav ckI 1868 godine, koji je vodio računa o ovorne raspoloženju. Jovan Ristić, šef namesništva i sam je bto liberal, i pod ptiskom liberalnih ideja i podsticajem. priJika dao je Srbiji prvi ustav, koji se sloliodno sm.e nazvati cvropskim. Taj je ustav garantovao narodnom predst ivu-iš. tvu — skupšbini velika prava, jed ’dotio su narodne skupštine ]>ile samo skup zVaničnih predstavnika opština, srrzova i okruga bez učešća narodnog u izbovirna. Ovaj bi ustav bio u stanju da đecenifjama zadovolj-i prilike u Srbiji, da se Spočetkont sedanideselih godina n je javio jedan nov pokret — radi kalskk Njegov je tvorac Svt-fozar M a r k o v i ć, koji so školovao u Rusiji i pod uticajem rusfciii nihiiista stvorio jedan pulitički program, koji je kod omladine u Srbiji naišao na ođnševljen prijem. Danas se 0 Svclozaru Markovaću sudi drukčije. I sam Jovan Skerlić, nekadauji sorija3 ist, a potonji samostalski demokrata u svojo, studiji o Svelozaru Markovlću morao se ograditi od naivnosti i deiinjastog doktjinarstva Maikovića, a Slobodan .Tovanović ga je u svojoj studiji na prosto smrvio. Da, sve je to tako, ali js SvMarković imao silrvog uticaja na formisar nje političkih ideja, a te su ideje postalo polilički faktor s kojiin se moralo računati. Pod uticajem tih i leja i'ideja koje su Pašić i njegovi dmg.ivi d .n ! i iz Svajcarske kao Bakuninovi učen'.ci stvorena je 1880. rađikalna stranka, stranka, od toga doba najvažn’ji fakt.r n potitičkom životu Srbije. Svi mladji Ijudi bili su njome oduševljeni'. /sma'ralo se kao kukavičluk ili krajnja, ograničenost biii protivnik radikala. Veštorn novinarskom borbom i agitacijom po zborovima radikalna je stranka bila uhvatila jakoga korp.na u uaroilu- 'lu v J ka zasluga pripada"Peri Todoro v i ĆU, kako je Slobodan Jovntiović u svuj.ij studiji o Pen' Todoroviču lepo objosnio. Ali 1 protivnici radikala, napredn jaci nisu bili bezhačajni ljudi. Cvet fadc.n;'e srpske inteligoncije pripadao je toj stranci. Treba pomcnuti samo imcna Mihit’na G ar.ašanina, Milana Piroćanca, Cede Mijatovića, Slojana Novakovića, Milana K u j und ž i ća, Vukašina P e t rovića, Djoku Pavlovića i d ugih, pa da i sadanji naraštaj razume šta je značila ta stranka. Koliko je b'Ia jaka borba tzmedju uaprednjaka i radikala u unutrašujoj, toliko je. islo i>ila j ik.a l u s' o Ijašnjoj poiiliei: Naprednjaci s i b’li protivu senti'renta’ne rusofilske poiil kc radikala, ističući kao suprotnost rcalne prilike, koje su Sibiju nagoniia na prij i’eljsfvo s Austro-Ugai'skom mona bi.'om i pomoću ovog prijale'.jstva joj o; ogućavale razviianjc na jugu. Radikali su hili besni i silni u borbi zfito, š'o ili jo Rus'ja pomagala. Borba izmejju kra’ja M lana r rndikala nije Iiila čisto unutraSnja borba već boba izmi-dju ruškog i'ilicaja i kra’ja Mi lana, koji jo težio da s> njega oslobodi. Meri j:* prićao jadao ol ghiV’i t o nivača radikalne stranke, č.ovck vel ke s,.rsme i fiue inteti -eucijo. da je on napu-

Godina IV.

slio radikalntf stranku još u početku sa. mo s toga, što je ona u svoj progrann hila unela, da se svaki okrug ili sre4 može proglasili nezavisnim ed Srbije, aka se ne slažo s opštom polilikom. Takovih „bui-gija“ bito jc puno u prorranm radikalne stranko i one sii i do d našnjeg dana ostale.

Od 1880. g. imali smo u rirbiji tri straake; liberalnu Jovaua Ristića, koja je izvojevala Srbiji u dva ratat ietiri okruga, r a d i k a 1 n u pod vodjstvom Nikole Pašića i Pere. Todorovića i naprednjač-ku ix>d vodjsvom Mibma Piroćanca i Milutina Garašina. Od toga doha do danas prilike su se santo u toliko izinenile.što smo dobil? s o c i j a 1 i s t i č k u s t r a n k u, koja danas ima dva poslanika tt skupštint Lapčevića i Kaclerovića, i radikaltio disidemtc- takozvaue samostalce, stranku bcz naročitog obeiežja i hez talentovaaiih vodja, više nezadovoljtiika, koji ss se izdvojili iz radikahie stranke i pridošlice od spektilanata ?z cstaliii iiartija. Liberajna stranka sišla je sa pozornice 1880. g. kada je ustupila mesto naprednoj strauci. U unutrašnjoj politici važila je ona tada kao nazađujačka stranka, ma da je stvarno bila liberalna prema ranijim prilikama, a u spoljnoj poliiici se naslanjala na Rusiiu. Ristić je bio vrlo dobro zapisan u Rusiji, a -nasi stariji liberaili su bili toliko oduševljeni za Ruse, da su bili za podsmeh' mladjoj generaciji. Sećam se kao miadić,da satn iz krugova tili ljuđi slušao, lcako u Rusiji ima tako veliko kandilo da crkvenjak mora da sedne u čatnac pa da ga zapali. Ili da ima jedau nianjež u koine 40-000 Kazaka izvode svoje igre. Ti naivni obožavaoci Rusije pričaii su još tada kako ruski top tera na daljinu od tri dana hoda, a svaki je ruski vojnik jači od desetorice vojnika ma koje bilo druge uarodnoisti. Ove kurioznc naivnosti prepričavam sada satno s togai, što sam u toku ovog rata uvideo da i danas tt Srbiji ima ljudi, koji su verovali u takve naivnosti, i d a je cela na'ša državna politik a v i š e m a n j e z a s n i v a n a b i 1 a na takviin pretpostavkama. Naprednjaei su važili kao austrofili, i njih su rađikali hteli s toga đa predstave kod naroda kao ,,i z d a j n ik e'*. Zaista je kralj Milan s napredujacima za.su ovao veoina prijateljski odnos sa susednom Monarliijom, i čak je bio zakijučio tajnu vojnu bonvenciju. ali kad sam pročitao tekst te konvencije koji je Sioja-n Protić 1909. g. bio cbjavio, video sam, da ona ne samo nije bila strašna i pouižavajuća po Srbiju, nego da joj je osiguravala velike dobitke na Jugu. Radikali su predstavljali narodu sr|>sko-bugarski rat 1885. g. kao bratcubilački, ali je taj isti narod 1913. nagnao srpsku radikainu vladu u rat protiv Bugarske! Iz toga se vidi, đa kraij Milatt i napredujaci nisu vodili „nenarodnu" politiku, vcć obrmtto, ra* dikali su bili ti, koji su kod naro-da iiTtitili sve-st o zdravoj i realnoj politicl, RaOikali su nazivali kralja Milana i naprednjake izdajicama i upropastiteljima Srbije, a sad stno doživeii i svi smo

PODLISTAK đo T.: Jedno putovanje u Smederevo. Najzad sam se krenuo jeditoga dana. Vretne je bilo maglovito i kišovito. Divljc plovke su letelc oko naše ladje, pored koje su promicale s Jedne strane brda a s druge vrbaci u ravr.ici. U malom, crvenom salonu naše stare ladje, sedeo sant s dve gospodje. Jedna je htela da joj pričam, druga da mi priča. Neke su dame plle kraker i silno uzdisale i žalile se na vremc, muževe I sudbinu. Jedna Jevrejka je jela od Beograda do Smedereva mušmule, izlazeći s vremena na vreane da baci koštice. Oscm mene i još nekog mlađjeg gospodma nije bio više ni jedan tnuškarac, da nekažem kavaljer, jer to nešto više znači. Do samih vrata saiona sedele su tri osobe u crnini. One su plakale neprestano. One su se vraćale s pogroba svoje sestre i vredjao ih je zvuk nekakvog presipnulog gramofona iz kabine, zvuk koji se peo iz utrobe ladje i koji je kao neki otrovni gas dražio i dosadjivao. Od Beograda do Smedereva on je svlrao neprestano artju nekog medvedara, pesmu, koja | nas je dražila kao i životinju, kojoj je { namenjena. •

I tako smo putovali, gušeći se u strašnoj vrućbti, jer cevi za grejanje behu ispod samih sedišta i bili stno zajapureni i neistrpljivi. Sve, o čemu se moglo razgovarati, razgovaralo se na svim delovmia salonića. Užasna nas vrućina činjaše nervozaiim i nasrtljivim tt razgovoru, i kad bi devojka donosila čajeve i krakere, poia bi je salona molilo da ostavi vrata otvorena a polovina protestovaše. Jedna gospodja s fesom spavala je mimo I duvajući polako i odmeruo kao i naša ladja. S mrakom je padala dosada u nas i oko nas. I skoro, đodje do mrtvila u razgovorima. Ćutan# se izli kroz vazduh kao neki miris; koji osvežava. Svako je tnožda imao unutrašnje dhaloge i nije ih saopštavao svojoj okolini. Iz ovoga nas prekide Grocka, koja ubaci it našu sredinu nova lica, i inte.resovanje nas probudi iz obamrlostl u koju nas dovede ćutanje, Jedna mršava devojka s knjigom I jc-dna debela ministarka udjoše u salon. Prvu sam Izgubio iz vida. Druga načini malo žubora u mome krugu, ponosita i razmetljiva više nego što bi odgovaralo njenoj pojavi. Ali mrtvilo tako zapuši svima usta, da se naposletku niko više ne ču. I jedno po jedno, mi napustismo dosadnu odaju I Izlaiasmo napolje, na vetar. Bilo je mračno. U daljini se naziraše svetlost, svetlost n obllkn pantljlke, kordon od svetiljkL To beše naš

ciij. To bcše varoš, isprcd koje se žutila voda. Medjutim sumaglica skrivaše sve ostaio, a nestrpljenje lmtčaše duh. Nazrestno siluete kuia stnederevskog grada, koje se pomaljahtt iz tame kao čudovišta, i koja ne izazvaše, pri onoj magli, u ttas ništa više nego strah od nečega što jc staro i mrtvo. Pirh je otkrio na njima nešto veomaIjupko. Njemu su se nčinile tako lepe da je u svojoj kniizi rekao: naliče na sliku sa slcilijaivskih obaia. Mene ispunjavahu nekim veiičanstvom. uobraželtjem, divljčtijem i ja zažalih što ih nije videc Lamartin, kad je bio tako bltzu njih. Pokušao sam da izazovem neku romantičnu sliku u svojoj mašti. AU moj mozak, premoren vrućinom I razgovorom, beše nesnosoban za funkcije obe vrste i ja beh lišcn zadovoljstva da gledam kakav Jerinin Ijubavni skandal, kskve sreditjevekovne lestvice od svile, koje bi padale s kule u čamac, na vodi po kojoj pliva mescčina. Ja sam dolazio u Smederevo posle tri godine i moje srce beše ispunjeno samo nečitn neizvesnim. Pošto sam poljubio ruku ministarki, koja baš u tome momentu, na vrlo simpatičan način pričaia kako je iztnenila dvadeset i tri lekara za svoje srce, i pošto sam poljubio ruku prijatnoj gospodji, koja mi je govoriia I onoj, koja je želela da Joj govorim, ja napustih iadju. Ova treća beše tužna. možda

zbog magle, i njen ostneli imadjaše mnogo žtllje da budc istinit. Njcne tni oči blisnuše posledttji put, odbleskotn nečcga što je bilo u duši, ili možda satno u srcit i ona tne opomenu da !h potražim. Ja satn iz.išao u varoš sam i kaikc niko nije znao da dolazim, niko me nije' ni čekao. Išao sam glupo gazećl po blatu, ne poznajući put i saplićući se preko šlna, koje leže po gomjein delu keja. Moja čežnja da viditn SmedeTevo. pretvoriia se naglo u razočarenje i ja sarn žalio što sam se kretao iz Beograda. Ali moralo se dalje. Prvo sam svratio kod svoj'h suseda, kod gospodina profesora K„ da vidlm njegovog sina i svog prijatelja iz detinjstva. Od početka rata nisnto se videli. Ljubopitstvo i žclja da ga vidim mučili su tne već tri godine. Ja se teturah preko nekih basamaka, čiji sam raspored zaboravio, zatim se omakoh niz ne'ke basamake i udjoh u njihov sueren. Zatekoh porodicu za večerom, gotovo nepromenjenu, I da nije bllo nmora na njihovim licima, moglo bi se reći da imaju isti blag I zdrav izraz, koji su imali juna 1914. Moj prijatelj, istina, dobio je od tada čekinjastu mladićsku bradu i, — da ne kažem ladjarska, — bogovska pieća. Ml se snažno zagrlismo I po’jubismo. Radost beše ve> lika. Bio šam uzbudjen I uspomene, one naglo oživljene uspomene obujmiše mi svu svest. Ja ošećah da se ne-

jasna tuga provlači kroz tnoje raspoloženje i bejali zbunjen od utisaka. —• U ostaloin to je sve bilo tako nerazumIjivo, i bilo bi tako slabunjavo pisatl o iznenadjenjima i protnenama, koje su ’am napravill dogadjaj! i vretne, da ja neću da se upuštatn u opširnosti. Ja neznam šta sarn radio to veće.

Otišao satn kod svoje majke i kod svoje kuće. Odmah je nastao niz dogadjajčiča i prijatnih susreta. Ista drveta, koja sain ostavio kad mi je bila šesn 2 jesta godina, iste sobe, iste tnačke, koje su prcživele sva botnbardovanja i koje su tnl se odmah unhljavale, kao da sam jh juče spustio [>osljednji put s krila. Mati mi pokazuje interesentnosli, vodi me svuda po kući, upoznaje me s jednim Nemcem, vajarem, koji je napravio svoj ratni atelje u nekadanjetn moni kablnetlču. O, to rne je jako zaradovalo, i g. Muschar je bio vrlo Ijubazan da tnl je pokazao svoje plakele i upozuao me je sa ostalim svojitn radovima, koji su mi so veoma dopali. O. Muschar unosl u svoje stvari mnogo grčkog žanra, ali se mora priznati da to baš i čini njegove reljefe neodoljivim. Zatim sam tu video slike njegovih statua, koje takodje bnaju u sebi mnogo snage i člja je kompozicija mišlća besprekorna. U našem susedstvu teče sve po starom. Naši susedi i dslje ledu vrio masna jeia i piju izvrsna smederevska