Beogradske novine

Sfrana 2.

Srijeda

6E00RADSKC .vuViN£

6. tebruara 1918,

bro) 84

Lloyd Cieorge će izvllestiti o rezuitatima savjcta. (Naročitl brzoid v v bcoKi<uiskili Novina") Rotterdam, 5. februara. ,,Da 1! y M a f 1“ Javlja. da će Lloyd Oeorge početkotn iduće nedjeljc odN 'iatl važan govor, u kome ćc dati lz* VjcStaj o rezultatlma veiikog ratnog savjeta u Versaillcsu. Saraiilova sudbina Poslije bavljenja od 26 mjeseci vratio se najzad general Saraili u Francnsku. da tamo odgovara zbog jpropalc solunskc ekspedicije. Pune dvije godine pimiia je štampa sporazumnih sila svojim strpljivim čitaocinia uši, pričiijući im na dugačko i na široko o predstojcćoj ofcnzivi protiv Sofije i Budimpešte i o oslobodjavatiju, a ilanas je već maio listova, koji Saraiilu odobravaju na njegovotn držanju. Medju ove spada pariski „Journa 1“, ■koii se trudi da vjerno objasni nedaću Saraillovu, predstavijajući ovoga kao žrtvu i>olitike sporazuinnih sila, a na prvom mjestu kao žrtvu bezobzirne engleskc politike. Eduard I1elsey, koji jc kao izvjestilac od prviii dana pratio tu ekspediciju, piše ovako u ,,Journal“-u: „Sjećam se onih dana, kad još bi* •jasmo na palubl ,,Provcnce“, koja je poslije nekoliko mjescca torpedovana. Bllo je to početkom oktobra 1915. Mi smo hitali Srbima it pomoć. Bitgare smatrasmo vcć kao pobijedjene, Bcggrad kao osvojett, a pređ nama kao da se pružiia nepregledna ugarska ravnica. Kakvi lijepi snovi! Predainnont jc Saraill. On-stoji neponiićan i ozbiljan na zapovjeđnlčkom mostu i duboko je zamišljen. On jc jedini znao za Mackensenov upad u Rumuujsku, za pad Venizeiosov i za snagu svoje vojske, Jtoja je brojala 35.0C»0 liiidi. (?) Zatim je došio prodiranje na Vardaru u prkos jtašoj nedovoljnoj spreml — 200 patro* , jra za svaku pušku — ueuspjett pokuSaj, da se sa Srbima spojimo, groznićava nada i čekatijc na pojačanja i posli- i 'ie 8 mjeseci trudno povlačenje . . . Sta je od tada bio život Sarailiov, koji se brzo vidio umršen u svima mogit’ćim Isprepletenlm teškoćama! General 0 tt i 11 a u m a t, njegov nasljednik, Jialuzi kao i on tt Solunu iste teškoće. Opasnosti su ostale iste; samo je vodj promijenjen". U Jednom drugom članku govori He!sey o balkanskim po 1 ožajiJiia, označavajući Ih kao slabtt tačku, koja bi neprijatelju mogia pružati povod za napad. Nadiranje bi tamo manje stalo i donijelo bi siguran ! vrio vc- | Jiki uspjeh. Dužina frouta, koju imajtt ; da brane čete sporazttma pođ vrhov- i jiim zapovjedništvom Guillaumata, \z - ! nosi 250 km i pruža se od Orfanskog zaliva do Ohridskog jezera. Taj bi ' front mogao biti napadnut od 250.000 Bugara, kojhna bi se bez sunmje pri- I družila turska i austro-ugarska vojska,' potpomognuta silnitn topništvom. Geo•graiske i klimatske priiike ne dozvoIjavaju ofenzivu prije 15. marta“. ,.Ako ml“ — veli se u H Journal“-u — „dotle ne nadjemo sredstva i putevc, da našu istočnu vojskn ojačarno, kako bi inogla da odoli toir.e napadu, ottda ostaje Jedino i najboljc sredstvo: da sc skrati front“. Kao najboije sredstvo za skraćivanje fronta tnisii taj francus- I iki list, da bi bilo urovljavanje u utvr- i

Pokret engleskog radništva za mir Kb. Amsterdam, 5. februara. ,,M o r n i n g P o s t“ javlja, da Je lord Lansdowne dobio pozive oa tvornica u Manchestru, Blrminghamu i Glasgowtt, da održi predavanje o osnovima sporazuma sa središnjim vlastitna, o čemn je yec v!Še puta razlagao.

Borbe na zapadu Bavarski krali posjećnje svoje čete. i Kb. Mfinchen, 5. februara. Kraij L u d w i g je otputovao u ve- | lilci ratnl stan, a odanle će posjetitl ne- * 1 koiiko bavarsklh čctuili odjelcnja. Asquithov sin teško ranjen. (Naročltj brzojav .JSzonradsidh No\ r ina“.) | Rottcrdam, 5. febmara. U ovom ratu jc Asquith izgubio j već jednvg sma, a sad nau jc i dmgi j siu teško ranjen, tako 'da su mn j:dnu nogu morali odsjeći, Asquith se rv.lazi u Francuskoj. : -

Podmornički rat NOVA POTAPLJANJA. Kb. Bcrlin, 5. februara. ! Wolffov ured javlja: Maše su i pcdmornfce u S r e d o z c m n o rn m or u opet znatno oštetiie neprijateljski saobraeaj sa Italijom i istokom, naroČito tt istočnom dijeltt toga mora. Potopljena su četiri parna b/oda i četirt jeđrilice. Od potopljenih parnllt brodova izgleda, da je jedan bio naoružant engleski parni brod ,,Hamstead" (34-17 tona). Potopljena talijanska jedrtlica ,,G i tt s e p p e“ biia je natovarena fosfatom. Načelnik admiralskog stožera inornarfce. lialija u raiu. ODGODJENO OTVARANJE TALIJANSKE KOMORE. Kb. Lugauo, 5. februara. Otvaranje taiijauskc komore odgotljeno jc od 7. na 12. febraara i k> zato, što sc O.lan'đovo izbivanjc 'z Ri na prcko očekivanja zatcgio, a on ix> ed toga ,još pri.’o 8astanka parlamenta mora kraIja izvjcstiti o zaklj čci r a, 'đono e..im na ratiK-rn vijeću u Versa-ilicsu. Orl.mdo ćc u jednoj orl prvih sjednica dati izvj šaj o položaiu. Najnovije brz. vijesli Umro atnerlčkl senator Hughes. Kb. New-York, 6, .e.ruava, Juče jc urn.o o.l zapaljcnja pluća senator Hughes. Huglics bto je lićni prijatelj predsjednika \V.iso..a, a j_dan od najžešćili prdstalica arne ič' og s.upanja u evropski rat. Prlmtduo racijouiranje u Engleskoi Iib. Bein, 5. fe. ruaru. Poslije 'dugog oklijcvanja odiučo se engleski ratni kabincf, du što pr jc uvcde prinu'dno racajoniniDjo u cij,l. j zc-mlii. 31. januara izjavio je Iord Rnondda.

djenom soiunskom iogoru, pri čem b! I u gomjem 'domu, da ćo do pcw;c ka mar.a Talljani naravno bili ostavljeui svojoj j bili ostvareivo ofclaano rcc onir.mj. 1 , kosutlbini. Dabogntc da taj list ne pred- ! je jo on naređ.o za I/jndon I toš neke ; vidja, da bi i taj izlaz imao teških pos- . krajove. Sjedica. ‘ Ba'vmmmtumn li ——WP—B—WC1WP—HMHMB

•tno čojc kapanje v6da i padanje liš’Ca... I sada ovo ga Jc izncnadiio, ostavilo ga prcneraženog te jc ćutao, jcr nije umeo da nnclje reei da Je daljc oslovi, da jo] progovori. U ttŠlma mu je zvonilo njeno: nemogniie, i bez svesti i Initiktlvno on jc stczao njctm ruku, želeći da ugušl.tu jcdmt reč, koja mu jc u jednom tremt rtišiia svc što jc on eidao ccltt „granltnu zgradtt Ideala“ iijegovih. Ni malo nije osetio da jc stci.e za slabti nežnu šaku, dok ne oscti kftko ga giedaju njena dva, začudjena oka. — Ncmognćc je? ponovi oa. I misao mu se ponovi. Učini mu se, da je sve okolo nj«ga govorik) to, šap(alo. A zašto j® netnogučc? Da li ona itttft rozioga? Zar ijubav zna za razlogc? Zar su osećaji ua drugom mestu? — Kažeš da me voleš? upita je izhcttada, podižc svoje piave oći. —- Još uvcki - Tl hoćeš da mc zaboraviš? — Nikađa! t )n oočc da postaje nervozniii. — Pa zašto se ne vratiš? Zar se ne sećaš prošiih časova. Tebe ne boli. Da li si nw voleia iskreno. niožeš !i da rekneš? — Jesam. — Sada me mrziš. —• Nikada! — Ja te njolim da sć vratiš. Dani su ml kao tereti, tuga me ne ostavlja. Od kako su me premestili ja satn kao lud. Nc mogu da se pomirlm sa mišiju. 'Ja znam da ga ti ne voleš. Zašto ideš k cjemu. Ja znam da ja u tebi više vredim. Kako možeš da ućutkaš dušu, kako možeš da ugušiš osećaje. Ja sam siTOit diak I imam DOŠtenn dulu. A on?.

On jo štreber, nitkov. On itema ka- j raktera, njegova je duša niska kao u životinje. i ti ideš k njenni, k njemu, kojl sc horistio našim nesuglaslcama. MI bl bill sretni. S njima, Jn sam uveren, da otkada nećcš bitl sretna. On jc dritgo, ti si drugo. Vaše sc dušc razlikuju; on Je ćovek bez ideala. Njcgov Jc ttivo osrednji ! ti to znaš dobro. Or. misii samo od danas do sutra, — on gotovo rc-ći i ne misli, već čeka sntrašnji dan. I ti hoćeš da sc poveriš takome očveku za ceo svoj život. Zar ti nije mrsko to prođavanje samoga scbc? Mi smo siroti, šta će natn više? Radićemo, meni stoji karijera. Pred nanta s» go^ dinc-, to ne čini ništa, mi sc volemo. Mladić ntnuknu. Mislio je da će izazvati opct plač i stoga Je prekimto. Poslcdnje reči jc Jzgovorio lagano. U parku se osećala svežino. Jesenjć vvče je padaio vrlo brzo; ptičijs krila šumljahu u velikim, pravim jablatiovima. Voda sc čula kako žubori u mraku. Osećall su oboje, da preko vode leži grad u tišinl. Na mostu su svetlele svetiljke i scnke su padale na glatku površitiu vode. Oni izadjošc Iz kruga parkovog i nasloniše se na ogradu od žice kraj bcdctna. Na vodi se titrala svetiost: Jedua duga sjajua traka, kao od oglpđala, ležala je ua površini. U doiini — videlc su se konture varosi i zgrada, nepregledna tišina I noć. Sve je biio kao novo u prirodi. Oboje gledaliu ćutke u svetlost. — MHa, otpoče mladić iznova. Ona trže glavu, zatlm osećajući da ga vole, istinski vole, još isto tako kao nekad, i da je u njemu još sve ono što je uekad sanjala, ona uhvati svojom mekanom rukom njegovu ruku. On je oribvaE I steie toplo.

Grad i okolica

Dnevn! baleudar Uaaas jc srijctia 6. iebroar.i, po starom 24. Januara — RimokatolicJ: Dorotcja (Dora).; pravoslavnl: Kscnija. CasmcKa i cinovnicna kasina otvorcna }e do 12 saU u noćl. C. I k. vojnlčkl dom: Ciiaonica, soba za pisanje I Igranje, kaniina. Otvoreno od 7 sati izjmra do 9 sati uveće. Slobodan pristnpsvakome vojnikn. Beogradskl. orieum (u žimskom pozoriitu prijc (Boulcvardj: Početak p.edstave u 7‘dO saii uvečc. Kincmaiograii: Vojnl kino u Kralja Milana ulici 66 (Koloscum): U 6 satl posl. pod. predstava za vojnike, a u 8 ssu uveče preastava za tasnike. — C. i ki. gradjanskl kiau na Teiazijama br. 27 (Paris): U 6 sati poslije podne prcdstava za gradjanstvo. Moćna sr uzb a u I j ckar n a rn n : U scdmici od 3. do ukljućivo 9. Iebtuara obavijaee noćnu službu u Beogradu ove ijckarne (apoieke): Dr. P a n I ć, Saborna ul. 77; L) e 1 i n i, Kneza Mihajia ui. 1; N i k o1 i ć. Bitoljska ui. 2; P r o 11 ć, Kralja Mtlana ul. b/. r’arobrodarski saobraćaj. 1. Izmedju Zcmuna i Beograda. Hcđ plovtabe, Itoji važi otl 26. januari do opoziva: Pol.tzak iz Zemuna za Beograđ a 6 36, rcO, 8’30, 9’30, 10'oU i 11'30 pr. podne te u 1'bO, 2'3t>, o'30, 4'30, 5'30, 6'o0 i 7'30 poslijC poone. — Poiazait Iz Beograda za Zemun: 7, 8, 9, 16, il i 13 sati prijc pocne, te u2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 satl posiije pcdnc. —11. izmeoja Zeir.una i Pancsove. Kca piovitibe, ko;i važi od 2o. januara dj tlaijnc naicdbe; iz Zeinuna za Pancsovu svakog dana u 6 sati ujuuo i u 12 sati u podne. — i z Pancsove za Zemun: anevno tt b'30 sati prtjc [>odne i 3 sata podijc podr.e. brod kojI saobra.a izmedju Zemuna i Pancsuve i ooratno nc pnsiajc u Beograđu. — lli. izntcd^u Bcograda i Š a p c a, Polazak iz Beograda za Saoac sv.ikc srijeae i sttbotc tt 7 30 sati u jutro. Potazak iz Sapca za beogtad svakog ie:vrtk3 i uejjeljom u 7 s. tt jutro. > Vujno painu top’.o kupatiio u C a r L> u s a n o v o j tt 11 c I. — 1. K u* patilou itadama: t) £a vojne osobc otvorcno ffldnira daaima od 7 sali pr»jc pour.c co 5 ssti posbjc podnc, a ncdjeljoni j prazmcuna od 7 sait prtje podnc uo 12*/ sati u jiođnc. — bj Zn gradjanstvo radnim danšma od 9 saU prtje podtie do 5 sat! poslije podnc, a nedjeijom i praznicima od 9 sati prtje podne co 13>/ a sau u podne. — 2. Parnottupatlio za ćasniko i njima ravne činoynlkc otvoreno je utotkom, srijedom, petltotn i subotom od 7 satl prtje podne tio 5 sati po^Jije podne a ncdjeljom i praznicima od 7 sati prije podnc do 12>/ 2 sati tt podne. — Za gradjane muSitogpola otvorcno jc parno kupatiio poncdjeijkom i ćetvrtkom (ako u ie danc ne paua kakav prazuikj cd U sati prije potlnc do 5 tati ppsfije podne. — Casnicima i njloia ravnim ćinovnicima stoje ti3 votju da sc Sluze parmra kupatiiom i u dane odredjene za gritdjanstvo (ponedjeij* kom i ćetvrtkom). Blagnjna sc zatvan radntm danima u 12t/ fl satl, a netljeijom i praztticinta u 12 sati u“podne. Pogrtb inodsiednika stida Dczidcra Csarscba. Pogreb predsjednika sttda, Dezldera Csarscha, b’će danas u 10 i poi sati prije podne iz rattie prosekture pričuvne bolnice ,,Brčko“. Opijelo će se izvršiti u 9 i pql ,sat>. t Dlmitrjje Namuorić —• Ćika Mi(a. U Beogradu jcTunro 1. o. ntj. uajugledniji i najstariji zanatlija u Srbiji Dimitrije N a u ni o v i ć, iz poštovanja prozvani Cika Mita. Pokojnik se rodio 1833. godine. Kao odličan zanatlija obavljao je svojtt kazanđžijsku radnju punih 60 gođina, tc jc svojim trudoni i poštcnim radom stekao lijep imctak. CiJca Mita je ttžlvao opšte poštovanje svih svojih poznanika i svojih drugova zanatiija, koje jc vrlo volio, što je zasvjcđočlo i svojom posljednjoin voljom, kojom ]e ostavio znatan dio svoga imanja u svrhtt potpoinaganja sirotnih zanaliija. — Bog da prosti dušu dobrom čika Miti, vjcčan inu pornen!

— Miln, mfsliš li da ću dozvoliti da budeš njegova? Zainisli nioje patnje, Meni je težc, tnuogo tcže, što znant da ti ne iueš kc Što bi išta k menu On je za tebe tudj i ako ste odavno zajedno. i zar predpostavljaš tudjeg čoveka. A gdc je sreča? A gđc su snovi, Miia? Pa zar ceo život provcsti bez truni one srećc, Što se kao dcvojkotn sanja, zar poći za razoCarenjem 1 rezignacijom jednoj nepoznatoj dtiši u susret... — On je nitkov. dodadc zatfm miadić iagano. Pomisli. šta Itoće on od tebe? On te uzima a ztia da si hiadna. Bože! na kakvom Je nivou taj on: uziniate, a zna da si ravnodušna, da u potajl žališ, da misliš na drugog. O! Jadnik, on tnisli da ti dft a da li ntože? 01 ne, no tnože da ti da onu sreću, o kojoj si t! sanjaia, ou nijc u stanju da ostvari tvoje snove, on je slab, on je ncjak da odgovori tvotne duliu, tvojim mislitna. 1 sa takvim čovekont ti treba da provedeš svoj vok. Pa zašto sahranjuješ svroe snove? Zašto zakopavaš svoju srecu? ,1a te volem. ti me voleš, zaborav.mo što je bilo i budimo zajeddno. Vratl se, Mila . . . Oita ga steže još jače za ruku i prisloni se na njega više. Osećao jc- nj?n dah. — Hladno Je, reće ona. f uputiše sc izlazu. Predjoše ceo mlmi zaspaii park, izadjoše iz aleja i eputiše se pored staroga konaka. Crni golemi j&blanovi dizahu se u noć pttn! slutnje. Upraviše korake ka varoši i živoj uiici. Kroz nmogobrojua okna stjala je svetlost sa svih strana. Jedna auga masa šetača, kao ogromna oovorka. kretala se u dva špalira. Videle su se nasmejane glave i beli zubl, čuo «e >e krt sraeh. krotak žagor od reč!

Srpskl kapetan — zarobljenlk — za beogradsku sirotlnju. Gospodin Svetozar Gj. Stojanović, kapetan —zarobljenik u Grodigu kod Salzbitrga, poslao je sirotinjskom odjelenju opštine grada Beograda svotu od 10.— kruna. kao svoj prilog za beogradsku sirotinju. Višak pećeuc rakije treba odmah oredavati. C. i k. okružtio za.povjed' iš'.vo Bcograd-grad saopštava: da svaki krčmar, koji jc đozvolom finans'j'skc ft a' e sa n pekao korainu, rnože zad žati 50 ivtara rakijc za svoju ližnu upo.reiu, naravno ako je nlatio odgovarajuću takt-u za pečenjc. Višak prcko 50 litara r kijo dužan je odmah preda i naj ližoj finansijskoj stanici uz naplatu. Skrcće sc pažnja g ađ'a stvu na ispunjcnje ove natedbe ; sva'o neizv.še* nje uaredbc biće st ogo kažnjeno. Sećer za gradjansivo. . Od 10. februara prod tvn'c ž : vot n »h namirnica opštine beogrrd'-ke p Cc'e dt izdaju po kuponima šcćer gradjanetvu za ovaj mjesee. D> togti vremena iz'dtivaćc se bra/no i neizdata količina pekmcza i suvih šljiva. Prodaja petroleia. Prodaja petroleja na kupoii b r o J 16, počinje od d a n a s. Prodaja se i ovom prilikom vrši posredstvom gospodje Jelene Eganović u ulici Braće N edića broj 25, gdje se pctrolej inožc dobiti. Petrolcj se daje na osnovu legitimacija za petrolej jedan litar na porodictt i staje 1.50 krutta. Skreće se jtažiija gradjanstvu, da će se petroiej đavati samo na osnovu ovjereniit legitimacija od strane reona opštinc grada Beograda. Zanauijske raduie Pojedine zanatHje, koji iz raznili uzroka nistt obnavljali ranije zmiatske radnje, pristupaju tonie sada, a drugi opet sada tek otvaraju nove. Većina njih, uslijed ličue neobaviještenosti, ne umije da se snadje u postupku suđskog protokolisanja. Da bi se upoznali sa ovim postupkom objašnjuje im se, da se za sudsko protokolisanje nove zanatske radnje plaća dvadeset, a za obnovu ranije protokobsane radnje čctiri krune takse. Izgubfieno. Manipniantkinja kod vojne željez* nice ,,Jug“, Dragica Plesser, izgnbila je jamačno tt neđjelju izmeđjtt željezničke stanice i Donje ulice novčanik, tt komc je bilo: 2 novčanicc ođ pu 100 kruna, 3 od po 1 krune, nešto sitnog novca i 1 medaljon. Pošteni na!azač se untoljava, da nadjeni novčanik prcda rečenoj gospodjici. Vifesti iz unutrašnjosti Novosti iz Užica. Iz Užica natti piše prijatelj: Život u Užicu, uz sudjeiovanje civilnih i vojnih vlasti, teče pritnjerno mirnim tokom. Decembarski i januatski praznici, kako riino-katoiički, taKo i pravoslavni, provedeni su ovdje svečano i veseio. Trgovina, koja je u toktt ratova bila potpuno zastala, ponovo }c koraknuia unaprijed. Danas u Užicu, pored jireko dvijc stotiue mjesuiit, postoji ! desct izvozničkih trgovačkih radnji, Zanatstvo je tako isto u dovol}itoj mjeri zastupljeuo. Ono pretna tigovinskom obrtu stoji u dvaput većoj razmjert. Od privreduih grana ovdje je najrazvijeuije vočarstvo i stočarstvo.

koji je kao talas dizao povrh giava l ntešao se sa taktom od povlačenja djonova, što stt se vukii preko giatkog dsvalta. On: udjoše u veselu gomHu, oboje tužuf, zathn se uputiše još dalje. Na raskršću skrcuuše 1 za sobom ostavišo svu ovu razđraganu masu, što je pričinjavala icliko šuma. Oboje su ćuraii zaneseni svcjim bolom. Najzad nn domaku njcnc kttće on prekide ćutanje. — Mila, j.i se sutra vraćatn vlakotn u deset. Ja ti ostavljam cclu noć na razmišljanje. Odgovort mi sutra. Kod njene kapije oni se rastaviše. On osetl u mraku da su njette usne hladue i nepckreme. Na urIu te on glcđao još dva tri časka na taj mali dom u kome je svetlela lantpa sa zclenim štitom. Zatim podje ti noć sredinom ulicc. \ ona, — celu jc ncć proplakala ... (Nastaviće se.j • ~ ‘ MALI PODLISTAK Istorijski kalendar Na dauašnji dan, 6. februara 1853. godine utnro je u Berlinu August P o p i s c It, zuamenit i kao p j e s n I k i kao s 1 i k a r. Rodjen 1799. godine, putovao’ jc od 1822. do 1828. godine po Italiji, gdjc je kao slikar i kao pjesnik došao do svojih najljepšili uinjetničkih iuspiracija. Zaamenit jc naročito kao izdavač talijanskih narodnih pjesama i kao Hjemaćki prevodilac Danteov. Na svojim putovanjima pronašao je dotle nepoznatu čuvenu „plavu pećinu“ na ostrvu Capri-u, koja spada u najčarobnije prirodne znamenitostl na svi-

Iskorišćavanje voćarstva i stoćarstva naaoknadjujc oskudnost u poljoprlvredi. Zbog planlttskog terena ovđje žita slabo uspijevaju, te su stanovnld nžićkcg okritga prinudjeni, da žita za hranu nabavijaju iz drttgih okruga. Prlnos od voća bio je neočekivan, naroćlto u šljivama. koje su u osttšenom stanju i preradotn za pekmez tzvezene u trf maha za Beograd. Stočne slrovine isto su tako nekoliko puta izvožene, ćljj je kvaliiet poznat ne sarrto tt cijeloj Srbijh već i na tržištima Budimpešte i Beča. I ti prosvjetnom pogledu obratila se dovoijna pažnja. Kako u samom Užicu, tako i ti Bajinoj Bašti, Kosjeriću, Arilju, Požezi i Čajetini rade psuovne škole. Osim toga. postoje još nekoliko osnovnift Škola za opštinc vlše grupisanili' sela. U glavnome, današnje prilike Užica i njegovog okruga kreću se porpuno tokom mirnog vretnena.

Dnevne vijesti t Barjaktar Savo Bogdanov Soć. „Cetinske novine“ javljaju o tomt „Ostavi nas za navijek još jedan ođ onih hrabrih stariii tipova crnogorskih“. Pokojni Savo rodjen je 1844. go dine na Dubovu, kao siu čuvenog junaka B°gdana Jovova Šoća, pa kao sin takvoga oca, težio je svagda pok. Savo da ga ne pokori. On se je svag« da hrabro pokazivao u ratovima, a oso-; bito se jc istakao na Rasiuoj Glavici, gdje je kao 17.-godišnji mladić sa živa l’určma ugrabio oružje. Takodje u bo-‘ jevima na Doljane i u Eundinu vidno se je isticao medju prvim vojnicima, te je tt oba boja bio teško ranjivan. Pokojnog barjaktara Sava poreo vojničkih vrlina, krasiie su i ostaie vrline kao dobra i čestita gradjanina, te je vazda bio omiljen svojoj okoiini, koja ga je dttboko cijenila. Kako za ratnc tako i za gradjanske vrline pok. Savo bio je odlikovan sa 7} raznih ordena, medju kojitna i Danilovim krstom. » Ljvbaviia drarna u Budiinpeštf. T U nekotn budimpeštanskom iiotein odigraia se ovih dana ljtibavna drama. Navodni ljekar dr. Aleksanđar Nagef došao je u hote! s nekom ženskinjom, kojtt je prikazao svojom suprttgom. Kao su tt jutro ttšii tt njihovu sobu, našli sif Ijekara mrtva, a nju u besvjesnom stauju, buctići da su se oboje otrovalb Gospodj;. je umrla još prije nego !i su je dopremili u boinicu. U pismu. što su ga ostavili, javljajtt, cia dragovoljnc polaze u smrt. Dosadašnjim se je izvldima ustanoviio, da nisu bili supruzi, Zadavio stiprugu. Javljaju iz Rijeke: Mirko Turina. ložač ua ratnom brodu ,,T e o do r“, za- 1 davio je pred nekoliko datia, kad se je nalazio na dopustu u J a b 1 a n c u, svoju suprugit Mandu. Uapšett priznao je čin i rekao, da je to počtnio u uzbudjenosti, jer mtt se žena podala nemo« ralnom životu, te ju je čak i sveštenik sa propovijedaonice morao koriti.

Narodna privreda Pripretne za proizvoduju šečera Prije par dana otputovali su na dužnost, u unutrašnjost, ekonomi beogradske tvornice Šećera, koji imajtt da vode nadzor nad sijanjem i odgajivaniem repe za proizvodnju šećera. Tvornici je odobreno za zasijavanje repom 5000 hektara zemljišta i

jetu. — 6. februar 1864. godine igra veliku ulogu u ratu, što su ga vodile udrttžene A u s t r o-U garska i Prus k a, a zbog spora pokrajina Schleswiga i Holsteina. Danci su čekaii saveznike (28-500 ijudi anstro-ugarske I 44.000 Ijttdi pruske vojske pod vrhovnom komandom sijedog pruskog maršaia W r a n g e 1 a) na jakim utvrdjenjima nazvanim „Danemark“, koja se svojim lijevim kriiom oslonjahu na rijeku Schiei-u. SavezniČki se plan sastojao u tome da neprimjetno obidju Dance i da ini otsijeku odstupnicu. No prenagljenitn uapaditna, što ih izvršiše saveznici, i to Prusi pod komandom svoga princa Friedricha Karla L februara k<xl M i r a n đ e, gdje Da i a ostadoše pobjedioci, a austro-ugarske tr. pe 8. februara kod Overzctka, otratiii su Daucima pažnju na n ir.ove aair j re lako da jo njihova vojna up-ava IJag.vrsmero naredila, da 6c bez torbe napu.ts d:newerška utvi'djenja, što ja izv 6mo noču izmeciju 5. i 6. februara 1864. godine. Na to jc princ Fiielr.ch Ka 1 6. februara sa Prusirra izvrš o kcd Arniss: prelaz preko rijeke Schlei al. višo nije mogao stići Dancc krjiTn js na tom krilu biilo p^ Šio za rukout, tta se ot kaćo od svoga p-ot : vni'*a, dok s i aus rongarske prstho'driice istoga d na kod Oversee a stigle 'đanske zašti uirc i naaijele im teško gubitke. Glavt ina d n:sko vojske povukla se iza jakih 'đuppelskih utvr'djenja oćje j: 18 apr'la 1864. godine pala oćluka, a rran't dio krenuo je ka Juđan'd ji, <-o jen j dn-m pruskom ga:d jskom divi ijom, a đocrijc i anstra ugarskim trrpama. — 6. febraara 1885. gođine ohja i'a je Italija prisajedinjenje svoje kolo-i e Mnssaue na istoćrtoi afričkoj <MraT« -— B, fej.roaia