Beogradske novine
Strana 1
/uhot«
BFOORADSKt NOVINE
90 . aina itm«.
pozajmljivanje 1 davanje u najam tonaže znaćl pomaganje sporazumnih siia, onda I davanje ruda NJetnačkoj značl tako Isto potpomaganje. Tonaža I rude su Još jedinl preostall kompenzacijoni predmeti, kojima švedska jaspolaže. .Veza izmedju švedske I Aalanda. i Kb. Stockholm, 29. marta. „Stockholm Tidningen“ javlja, da ide brodarsko društvo ,,Svea“ predueetl redovni plovidbeni saobraća.i sa 'A a 1 a n d o m.
Dogadjaji u Rusiji Držanje generala Mlhelisa. Kb. Varšava. 29. marta. Vv’olHov ured javlja: ,,Q o d z i n a Polska" saznaje, da je general Mibelis u Rutsiji; o njegovim namjeraSna kruže razni glasovi, izvljes.do je, iveie, regentsko vijeće, da mu stavlja na raspoložemje o b a s v o j a zbora, koji se sialaze u Besarabip. Miiielis Ima pod svojim zapovjeduištvom 60.000 Ijudi, koji su u borbama oproibani i kcje boljševiki nijesu mogli da »prtdobiiu za sebe. Raiii uredjenja svog lOdnosa prema središnjini vlastima Mihelis je voljan, da stupi u vezu s aijesnačkhn i austro-ugarskim zaipovjedništvima. Ukrajlnska vtada ne će sporazuimie atašeje. Z Kb. Moskva, 29. marta. Petrogradski brzojavni ured javIJa: Rada u Kijevu . preporučila je irancuskim i engleskim vojnim misijama, da napuste oblast UkraŽ ine.
Pistna iz Zeneve. XI. Pošto „Beogratiskc Novine“ dolaze ovamo i veoma se rado čitaju, to šu moki pisma iz Ženeve izazvala buru negodovanja kod vladiniii Ijudi, a ;ima dosta njih, koji nisu vladine prtstajice, ali smatraju da sada ne vreba ui4ta pisati. da toane nije vreme i siično. Na to je M. R. Jepo odgovorčo: „Uvek je vrenie pisati pošieno i is•kreno i narodu otvanati oči. Ostaje tek posle raoa da se piše još više i još energićnije, a karno sreća da je i pre rata rviše pisano protiva ovakve poiiiitke i ovakoga rada, može biti da bi «e mogao sprečiti rat i narodu otvoriti oči. Onaj mali doo ljudi i poditačara koji sn pravitoo shvatad politiku i predvidjali ove dogadjaje biii su ugušeni u vici i Sbuci mnogobrojnih lis ova. koji su sve«io iii nesvetsno braniii vladinu poiitiku.“ Jedaui radika'lac, koji je skoro iz Rima došao, stao je na sva usta braniti viadu, ipa jo tom prMcom razvio teanu, da svatki Srbin, naročito obrazovau čovek, m o r a i t r e b a brasnit!! vladu, pa ma bio njen najljući protivnik, jer se tsamo s ovakom polittkom može nešto postići, i ko drukčije rtadi, radi protivu toteresa zenije. Na to jc J. S. R. odgovorlo: ,,Vi radikali uvek ist'.čette paitriotiizam 1 tuteres zemlje, ondc gdo mu nijo mcsto. To je nešto najpodiijei što se nvožo čoveku podmetmiti. da kad ne b:ani rad l vladinu 'politiku, da radi protivu toteresa zemaljsikih. To je ghnpa 1 otrcana takika, koja ne može upaliti kod svesnih i ponositiii Ijudi. Ja znad-au, da inna budala kod kojiii to pali, aU liisu tol&o glupi tjudi, koiiko su kukavice.To suoiic ■sitne dušice, kojima jc samo na jezlku reč otadžblna i Srpstvo, a u dnu njiiiove duše krije se najsurovi'ja sebičnost. Svaki od tih bednitka ne mt&ii iui prvom mc-stu o Srbiji i o Srpstvu nego i o sebi i o svojoj jadatoj uksistenciji. Svaki od njih misli u sebi, ako prcpadne ova poli-
tika, ako propadn« Pašić i ako se nt povrat! režim, ko zna šta će samnom bitl, nećemo više imati naše položaie, plate i petulje, i teško naima. T o J e osnovna crta kojom se onl rukovode u politici. Bojazam za svoje sopstveno ,,ja“. za svoju cksis enciju, tc njih plć.ši, i samo o njemu misle, samo ih sramota da to javno kažu, pa tu svoju bcjazan uviijaju u patrictske omoiače, brimt se, bao'agi, ljudi o Srbiji i njtnoj budućnosti, i kad brane vladat i režint, ne čine oni tio ko bajagi iz ličnih razloga ntgo iz oipštih i palrkv-skili. Takvo shvatanje je poglavito ukorenjeno kod velikog dela imteligenc.je, specijaino čitnovništva, dok nezavisni ljudi, kojima nij-o s.alo ni do plata ni do penziia, misle otvoreno, pravilno i txezveno.“ Ovome razlogu pridružio se i S. N„ pristal'ica konzcTvativne stranke, i on jc izneo ove dctalje: „Kad sirto početkom 1914. osnovaii konservativnu stranku, bio je veči broj intedgencije, naročifco činovn'ka, voljan da nami pris'upi. Čak su irm:gi dolaziii na prethodne nezavisn? sastanke, a'h kad su prvaci stranke izneli odlučiK) program stramke, a kad je SJanka već počela zvamično egz'.stirati i kad na nju stadoše napadati. veliki deo te sc gospocte odman povukaa, pa ni) i jo doiazio na zbarove ni*tl se utpiisivao u člamstvo. Nas nekoliko mladjih ljudi, koji smo imaii da po kvartovima orgauizujemo sfcratnku bili smo zaprepašćeni, jeir natn nisu <k>šli Ijudi, na koje smo sigurno računali. Tada su nam ta gospoda objašnjavaia, kaiko su oni voijni i dalje da ili smatramo za svoje članove, aii je njiirta nezgođaio da pridju, jer su činovnici, nekiina su opet biiski sradnici u dobni.m položajima, pa se br je za njih, i tako na kraju krajeva pakazah su, d'a im je samo đo njihovog bednog opstaanka. ma da su ranije na rečima osudjivali viadinu poiitrku i odobravali prograim naše stranke. I onda, završuje S. N., kad takvi Ijudi nemaju smelosi da ftade osio što misic ili u ttžetn krugu govore neka bar za svagda ćufce, i?ir kuikavice nemaju prava na javnu reč, uego neka robuju svakoj vladi i svakom režimu.“ I ovo se može reći. Dok je čovek sLt i pijan otn je i besan. To se opaža ovamo. Naravno da su dogadjtji veoma mnogo učinili da pnistalice vladine pclitike popuste i po'gnu giavu, aii su dosta učintie i prilike za život ovasno. Nestašica u hlebu i životaim namirnicarna, ntdosfcatak u ugiju, učinili su ie se teškoće rata osećaju ovarno u švajcarsko.j veoma teško, u toliko teže, šlo švajcarska nije ratujuća država, a kako je u ov'una može s& već misiiti. Pc-znato će i vama biti da su ovamo uveđesie hlebne karte. a od 1. marta i karte za pu.e,r i maist. Svaka opštiata iana svoj Ofiicc Communal dc la carte de grafese, u ovo je nadleštvo napraviio rasjx)rcd kako će se i u kojoj količini izdavati masti ili u mesto masti zejtin. Ko dobiva puter i zej.lti može meseono dobiti sarno sto grama masd na giavu. ls.o j© Lako velika kriza i u mleku. Uskid toga što su utrošene rezerve u suvoj stoinoj irrani i nestamka naročitih konzerva (neka vr.sta kolača) z& hrann stoke zimi, nastupila je uestašica inloka i ona če trajaisi dck se stoka ne počnc hraeii'ti svežom hranom u drugoj polovini proleća. Zato direfkcija podicije savetuje gradjanstvu da unteri potrcšt'.ju mlcikav a proizvodjačftna mleka naredjujc da za po!a litra umanjuje po ocobi niieko svojim muštemijama. Tako je i za ostale namirnicc, naročito onc koje se uvoze sa strana Listovl francuskog dela švajcarske počeli su već naprdati Ententu, što se ne požtiri i što n-e omogući dovoz hraue u Svajcarsku, jer ako otni to ne učine Švajcarska će biti primrdjana da dodje
u što veću zavisnost od Nemaćke. Listovi donose, da je Argeo ina dopitstila Svavcarskoj uvoz od 100.000 toua žita, a Amerika onoJilku količiou, koHka je potrebna da se pokrije potreba od b mcsecl. FodcTaltri Savot Svajcarslie Republike izložio je Ententi ovu situaciju u kolektivnoj noti, čiji teksu nije poznat javnostu Lisovi vfidske Švajcarske drže. da ćt> Entcnta razumeti, kako jc u njen'om sopstvenom iinteresti, da Svajcarsku što pra snabde žitom i ostailim naniirnicania, jer ako sporazumne sile ne bi o tome htele voditi račima učrničo pogrešku, čije posiedice _mogu biti do krajnosti ttške. Švajcarski listovi ovako pišu, i verovamo je. da sporazumne sile uvidjnju potrebu, da zadovoljc Švajcarsku, ali su fctškoče zbog oskudice u ladjaina i u propasti ladja veoma veliike. • Pre dve n&djelje torptidiovana je jcdna iadja cxl 3000 tona, koja je tek biia iz'Šla iz anieričkili voda i nosila zito za Švajcarsku. Ttškoča je sporažumnim siiama da i vojsku na uclaijenim frontovirria lako suabdova, a kamo ii gradjanstvo. Kako list „Poipolo e Ltberta“ od 22.-II. javlja vlas.i su u Solu'im smanjiii dnevnu koiičinu hleba za gradjanstvo na 160 gratna. Francuski internirani, koji se nalaze u Švajcarskoj, kako javlja list ,,Le Democrate" od 25. pr. meseca, podueli su preko francuskog poslanstva u Beinu frć'pcuskoj vladi jednu moibu. da im se šalju životae namirnioe iz Francuske, p»cšto -se ne mogu ishranlti anom količinom, koju švajcarskei opštine daju narodu. Zbog ovoga jc u Švajcarskoj veJiko nezadovoljstvo, inaroćito su lju e švajcarske paciftete, koje misle da švajearska vlada nije ugrabiia zgodan momenat za i'iiteivenciju u korist mira, jer su oni uveRni da bi švajcarska cntervencija imala boije i sigurnije dejstvo nego svi ostali pokušaji s drugih strana, 'sanno da je umešno i u zai.o zgod'nom momcntu bila učinjena. Posie dogadjaja na istoku, tn'de se osećaju prodznaci bure koja može ubrzo da ofcpočne svom srlinom na zapaidu. U Švajcarskoj, s w!o malim izuzetkom je opšte nrišljeoje da če borbe na zapadu ubrza/.i rat, i u s k o r i t i z a k 1 j učak mira, ma u čiju se korist ta borba svršiia. Posle itili bcmbi neće biti jedno neodređjeno I prelazno stanje, negn će se đoći do precizne forme, čija je ncposredna pbsleđica — mir. Naročito sc 5 u tome s'ažu vojni stručnjaci, a kao šio je posnato vojni stničnjaci švajcarskih listova pokazali sn se u ovcme ratu kao najbolji, jer su biii objektivni, tačno informisani, sud hn je bio pravilr.ai i nikad se nisu prevarili u svojim preoposiavkama. To Le diglo l zuačaj švajcarskc žunialisttke, da je sada veoma cenjena u ceiom sveitu. St. V. J, Podmoniički rat NOVA POTAPLJANJA. Kb. Berlin, 29. marta, Wolfiov ured javijat U zatvorenom podničju oko Engleske uništiie su naše podmomice 20.500 bruto registrovanih tona neprijateljskog trgovačkog brodskog prostora. Uspjesi su pod najačim neprijateljskim otporom, postignuti većim dijeiom u ka* n a I u L a M a n c h e. .NačelniK uiiniraiskog stožera inornarice. Najnovije brz. vijesti Izlcžba u Bćrllnu. Kb. Beriin, 29. marta. Danas prije podne otvorena je ovdje izložba piukata za ratne zajm o v e, koju priredjuje beriinski stan '
ratne štampe u Berlinskoj Secesiji. Izložbu je otvorio kratkim govorom major W u r z. šef njemačkog stana ratne štampe. Prisutni su bili mnogobrojni viši njemački oficiri, kao predstavnik c. i kr. ratnog ministarstva opunomoćenik kod kralj. pruskog ministarstva rata. Svojim, đtjelomice primitivno naturalističkim slikama, koje u šarenoj mješavini iznose tankove, čelične šlemove, granate i andjele mira, daje izložba zanimljivu sliku istinitih dogadjaja iz značajnih dana ovog rata.
Grad i okolica
Dnevn? kalendar L) a n a s je subota 30. marta, po starom 17. marta. — Kimokatullci: V e 1 i k a s uboia, Zozim b.; pravoslavni: Aleksije čovek Božji. Cdsuićka i ćinovuička kasina otvorena je poćam od 15. fcbruara do 11 saU u taoći. i k. vojnićki dom. Citaonica, aoba za pisanje i igranje, kaniina. Oivureno od 7 sau izjuira do 9 sau uveće. Sk>bodan piistup svakome \ojniku. Kincmatografi: Vojni kinouKralja Mllana ul.ci br. 56 (Koioseum): L' 8 30 satl uvc.e prcdstava za časnike uz pratrijti ^arnizonske muzike. — c. i m. graujans k i Kitiu ua leiazijama br. 27 (Paris): U 5 sati poslije podne i u 8 sati uveće opšte predstave, većernja uz pratnju vojne mulike 40y. etapnog batalijuna. oeogtadski oiieum (u zimskom pozorištu, prije Boulevard): Počeiak predttave u 8 sau uveće. biblioteka za po z a j m i cu (Balkanska ulica br. 1, Hotel Moskvaj. Otvorena od 1U—l sat pruc i od 3—7 sati poslija pođr.c. isucna siuzoa u ijekainama: U vremenu od 23. do ukijućivo 30. marta vržice nocnu siužbu u neogradu ove Ijekarne (apotekcj: Michl, btaro Okvena ul ca 8; Kutasović, KneZev Spomenik 2; beaulić, Takovska ul.ca 37; IjeKama Crvenog Krsta. tieograoska ulica 2. baobrać-aj ne ratnom mostu tzmed.u i.eograda i Zemuna obustavijen Je sva*og daua od 7—8'30 sati pdjc podne od 12.30 —i sata poslijc podne. kaioDiodarssi saobraćaj. I lzmedju Zemuna f Beograda. Red plovtdbe, koji važi od 2b. januara oo opoziva: l'ol.izak iz Zemuna za Beograd u 630, roO, 8 30, 9'3U, 10 30 i 11-30 pr. podnc »e u 1'30, 2-30, 3-80, 4 30, 5'30, 6'30 i 7'30 r islije pcdne. — Koiazak iz Beograda za etnun: 7, 8, 9, 10, 11 i 12 satl prlje poone, te u 2, 3, 4, 5, 6, 7 18 sati posiije podne, — 11. Izmedju Zemuna iPancsovu Red piovidDe, koji važi od 26. jenuara do daijne nsrcdbe; lz Zemuna za Paucsovu ivakog dana u C sati ujutro i u 12 sati u podne, — Iz Pancsove za Zemun: »tnevno u 8'30 sati prije podne i 3 sata »osiije podne. brod kojl saobra^ izmedju Zen.ur.a i Pancsove i ooratno ne pr.staje u Beogradu. — Ilt. lzmedju beograda i S a p c a, Poiazak iz beograda za Saoac *vakc srijede i subote u 7 30 sat | u jutro. Poiazak iz Šapca za beograd svanog i etvrtka I ue Jjcljom u 7 s. u jutro. — Pmnički parobrodarski saobraćaj izmedju ursave i Z e m u n a i lzmedju Oršave 1 Braila. Polazak Iz Crtave za Zemun: nedjeljom, utorKom, ćetvrtkom u 6 sati u jutro. Iz Zemuna za Oršavu: ponedjeljkom, srijedom 1 petkom u 4 sata poslije podne. Iz Oršave ta Brullu: ponedje! kom i petkom u 4 sata r ilije podne (srednje evropsko vrljeme). Braiic za Oršavu: ponedjeljkcm i ćetvrtkom u 1 sat 50 ćasaka poslije podne (zapadnoevrupsko vrijemej. — Parobrodarski saobra<ajizmedju beograda i Smedereve: Odlazak iz Beograda za Smederevo nedjcIjom i ćetvrtkom u 3 sata posiije podne iz Smcdercva za beograd utorkom i petkom u 8 sati u jutro. Parobrodarskl saobracaj napmzlBudimpešta—Zem un—Beo§ rad. (Važi od 28. maria). Poiazak iz udimpešte dnevno u 10 sati uveče. Pola* cak iz Beograda dncvno u 5 sati ujutro. (Prvl brođ krcćc 30. marta). — Parobrodareki saobraćaj na pruzi Szegcd-Zemun Polazak Iz Szegeda (1, vožnis 31. marta) »rijedom, petkom I nedjeljom u 6 sati u jutro. Polazrtk iz Zcinuna za Titel—Szegeđ (1. vožnja 29. martaj srijedom, petkom i ncdjeljom u 11 sati u nodl. Vojno parno topio kupatllo oCarDušanovojulicl. — 1. Kupatilou kadama: a)Za vojnc osobe otvoreno radnim danlma od 7 snti prljc r Kine do 5 »ati poslije podne, a nedjeljom praznicima od 7 sati prije podnedo 12 r j
!l sti st ct> a;ola 1 jeda;t za đrughn odI r. Jova izašao iz kafatie ! p&šao kući, jer je već bilo vreme ničku. KiMi« je stupio u kuću, č&kao ga je vtč fmavljeji sto. Prva jeia biia su već izneta. Dok su se njiii dvoje posaćili da Jetiu, poslaii su shižživ'ku da donesc sa »K.kamice pečemt kokošku. — Manje od jeLa, da bi što sladje bilo pečonje, opominjao je domačicu. Ova opoincna bila je po<i>uno ižlišna, pošto je to gospodja Ruža i saina enala. Tri vrste jtia, koja su bila toga dana zgotovljena, izmefi'h sn ubrzo. Sad K osalo samio pečenje. Medjutim služavka još ne dolazi. — Ama, šta -se toliko zadržala? ncspokojno je zapitao g. Jova. — Služavka kao svaka služavka, voli da zija po uKcama, utnirivala ga je gospodja Ruža. Najzad, u zJo (k>ba, evo i siužavke. Oosjiodin Jova i gospodja dočekaii su je kao grojnMii poraženi. Meslo večene kokoške, u topsiji 6« pušiia proja. — Sta je to? zapitali su je uzbu'tjeno, u jedan gias. —■ lli sain ja ludla ili Je opseaia! Lbjašnjivaj se | obja&ijavaj, pa n.šta! •*a ujemu kokošku, on meni proju! Ni da Čuje! Spuštajući na sto proju. koja se Jo5 nuhla, produži: — I.i s« više ue waćaoi. Itvdit«,
gospodine, idiie vj, pa eo objasnite sa ouim glupakom. Ja mu kaž&m da sam mn predala tui pečuije kokošku, a on .tvrdi da je primio proju. Kao oparen skočio je g. Jova iza stola, dograbio proju i odhirto na pekaru. — Šta je ovo? Ijutito so obrecnuo na ptka-ra. — Proja, bre! odgovorio mu je ov<ij prividHom rasmodušmošću. , — A. katno nioja kokoš? -— Što sakaš? — Kokoš da mi daš. inače će bit! ćuđa! —- Da sum dobija, dai bl ti! — Ne ša!I se, inače ćcš vldeti poiiciju! Ti dobro zuaš, da tđ je moja služavka donela jutros kokoš da isipečeš. — Ama, toj nije tvoje. Scga ćtt ti pokažem. Eve, bre! Oovoreći to, p&kair mu izuese nunuiru, po kojcj je primljeaia kokoš na pečenje i vraćena. Bio je broi 6. — Ti si, mainilazu jedan, kokošku pod brojetn 6. dao broju 9.. dreknuo je na njega gnevni penzioner. Njernu je sad sve bilo jasnio. Proja je nosila broj 9 i sopstvenik nje*i podtieo je pekaru svoj broj ali u k\wmitom položaju. Ovaj ga je pročita© kao broj 6., onaj primio kokošku i, prirođno. btagovremeno ohladio. lek, u zlo doba, i petkatru je bila shvatljiva ta mogućnosts. Sta sađ? grmio jei g. Jova.
— Ako sakaš, ti zemaj ovo, ako ne a ti me tuži! Majstor Trajče pruži g. Jovi novčanlcu od detset krtma, hoteći timc da mu nadoknadi što.u. — Zadržl l oua proja! M&iT «ti no treba. Q. Jova ga ! ne sashiša. već sunu na vrata I odjuri kući. — Prokieta kokoš! gnevrio je , praskao po kući, pogledajući s vremena na vrctme na tepsiju, u kojoj sc još pušiln podpečena projaMedjuttm, u ovom slučaiju grešna kokoš nlje b;la krlva. Bila je kriva sličnoist brojeva 6. 1 9.. zbog kojih se sasvim treće lice sladBo pečenjern! Više g. Jova nc pećo kod pekara nišia pod brojem 9.. a jo§ mamje wd brojeim 6.
MALI PODLISTAK
Istorijski kalendar Sicilijanaka večernja. — Pari8 k i m i r. Na današnji dan, 30. marta 1282. godinc izbila je na Siciliji strašna i krvava revotucija, koja j« u istoriji nazvana „sidlijansiia vefier, ja‘‘ („Vespro siziliano‘‘). 1265. godinc bio je grof Karlo A njouski, brat franc. kra.ja Louisa IX. dobic Slri’ijn kao papioski kietvenik. On jo razdijslio grdoo inaanje đoseljenim pletnićima, a njegovi vojuiei često tu iza-
rivalt Bvojim postupcima gij:v s.anovnika. Najzad se ono r j.ši na opštu pobunu. Kađa )C 30. 'marta (bao je uskršn.i ponedjeljak) u Pa!ernm zvoailo za vecernje { kada je narod hitao u crkvu, neki voj iik grubo }e insultirao neku djćvojku iz otmjene porodicc pod izgovorom, da hoće da je pregleda, đali ne nosi oruija. Prolazaiici jumuše na fcoga vojnika i ubiše ga. To je hio stgnal za opšti napad na Francuze. U Palemiu, a uskoro i po svima oslalim gradovima narod je j irnuo na Francuze i na sve strane nastali su Btraliovitj pokolji. Tih je dana na Sicil.ji poginuto bar 8000, a po nekim i £0.000 Francuza, Karlo Anjouski uskoro se na to niorao odreći Sicilije. O sicirjmskoj večemjt i o dogadjajiina, koji su sa njom u vez.i pisao jc medju ostalima Amari (,,La guerra del Vespro sj 1 ia"o‘‘. Mi ano 1885. godine). — 30. marla 1856. godinc zaključen je u Patisu mir, kojim je završen kiimski rat. Ovim mirom Rusija se odriče protektorata nad hrišćanima u Turekoj, da’je ustupa kneževini Mo’daviji (koja jo uskoro za fcirn sa kneževinom VlaŠkom spojena u kneževinu, docn je u kraljevinu Rumun'ju) Besarabiju i dtu.avsko ušće; pored toga Rusija se morula obavezati da će na C r n o m m o r u držafci samo onoliko ralniii brodova koliko bude držala i Turska. Dalje dunav»ka ptovidba proglašena je slo’ odnom. Medju oetafcim na pariskom je miru kooačno potvrdjena unutarnja iatn& • talnost Srbije.
s*ii n podne. — bi Z* Kiadjanslvo radnla danima od 9 *atl prlje podne do 5 s*tl poslije podne, * nedjeljom t praznlelma od 9 taii pnjc podne do 12*/, mu u podne — 2. Parno kupatilo za t a s n * k « I nj ima ravne činovolke otvorenc te utorkom, sriiedou), petkom i subotom od i sati pnje podne do 5 satl posli,e podne a nedjeljom I praznicima od 7 sati prlje podne do 12'J. 2 satl u podne. — Za jjra djane mužkogpolaotvoreno eparnc kupatilo ponedjeljkom I četvrtKom <ako h 1e dane ne pada kakav praznikj od 9 satl prije podne do 5 satl poslije podne. — Ća* nicima ■ njima ravnim ćlnovuici nr siojr na volju da se slitze parnim kupatilom l r dane odredjeue za gradianstvo (ponedjelj ko.n i četvrtkomj. Blagajna se zatvara rad nim danima u 12'/., satl, a nedjeljom I pr»» nicima u 12 sati u'podnc. Kužna bolnlca: l'osjeta nlje dozvo IJcna. Obavijestcnja o bolesnicima dnevuo ck II do 12 sati prije podne na ulazu u bašfc bolnicke z fi rade sa strane Vidmsne uhce. Posici boiesnika u bolnicama: l bolnici .Brčko*: od2—1 sata posli,e podnt U bolnici B Brfiim“ : od 9"3U—12 saii prij« podne i od 2—4 sata posllje podne. — V c i k. gradjanskoj bolnici: u utorak, če Ivrtak i nedjeliu od 1—3 posllje podne. Rimokatojičko bogoslužje o Uskršnjim praznicima. 1. da na U sk r s a: a) u konaku: U jutru n osa.trt sati magjarska pt'Opovijed i sv. misa zavojniike. U 10 sati talijanska propovijcd i sv. misa za talijansike ratae zarobljenike. b) u župnoj crkvl: U hitru tf seđam sati blagoslov jela. U & sali tilia sv. misa. U 9 sai.i tilia sv. misa. U 10 sa-ti njemačka propovtjed # veiika svečana nrisai. Poslije podne u 3 sata litatmje. 2. dana Usk rsa: ‘ a) ukonaku:U jutru u 8 sat! tiha sv. misa. b) užupnojcrkvi: U jufcro u 8 sati tUia sv. misa. U 10 sati srpsko-hrvatska prcpoc vljeđ I velika misa. Poslije podne u 3 safja litatnije. 1 Narodne dobrotvorne predstave. (,,K o š t a n a‘‘) Danas, u osam sati uvače, daje stu pczorišnoj dvorani „Kasine“ komad iz vranjskog živo.a, ,,K o š t a n a“ od B. Stairkovića. U ulozi Koštatne prvi put nastupa gdja. Draga S p a s i ć. koja je tu uiogu i rairije, s usipjehom, igrals u natrod. pozorištu. Ove su večeri pxvi pat pojavljuje i gdja. Persa P a v 1 ov i ć, članica naa'. pozorišta kao Salče, mati Koštane. Ostale su uloge ova« ko podijefljeaie: Hadži Torna — g' Todorović; Mitko — g. !. Stano jević; Ar«ta — g. Sjairšdonović; S.o« jan — g. Gošič; Kata — gdja. Kuoovic. Ostale su uioge takodje u dobrim ru kama, Budući da sm sve itlaznice raspro dane, nije večernja blagajna otvorena pa se stoga ne će nsko pušfcati bez ulaz ne karte u dvoramt. Kako treba tražiti obavještenia o *vo iim rodjaeima umriim u ratu. Prema raspisu c. i k. okruine k<j mande u Beogradu M. A. br. 2765/1. ob javlpje se: da je svakom dopušteno, da radi ohavješterja o svo/lm rođjacima ili prijateijinia, koji bi za vrij'-me rata biit poginuli ili umrii, može <£>rat ti nactj zomištvu ratničkih grobija pri c. i vojnoj glavnoj gnherniji, koje je sebi sta-j vilo u zađatak, da se t za srpske boroe podiednako pobrin«, kao t za »vojj i d? om spreml đosfcojan poćinak. Molbe treba upućivati &. i k. okruz noj komandi i u njima tačno navesli sve potrebne podatke, t. j. pored imena e prezirnena, čin, vojmi jsdinicu, da li je poginuo ili umro, gdje i kad, i g' j-’ od : priltke pogreben. Iznalažerje će ee z»)at* no olakšafš, ako se budu navoLli i osx> bem znaci, na primjer: tjelesni nedo8tatc.i, i najmanji, ili aieo je onaj, za kim se traga imao vjescačke zube i tako da!j«, „Dan odmazde“. U daaiašnjem broiju počinjemo dc* nosili svoj n o v i r o m a n ,,D a n *odm a z d e“. U mjesto pomena za beosradsku siro* tinju. Gospoaja Jelena N. Gjurkovšć poslala je sirotinjskorn odje,enju opštine grada Beograda svotu ocl 50 knina, kao svoj prilog za potnagai je shohn.c g.ada Reograda, a za pokoj duše svome neprežap ljenom &iuu pok. Životi Gjurkoviću, advokatu iz Beograda. Prodaja mesa u mjesecu apriiu. Radi boljega i bržega sa bdjevanja mesom beogratlskog slanovništva od 1. aprila ove gođinc učinjene su izvjosne izmjene u pogledu mesamica i mesnih' karata. Tako, od sada neće biJ raz.like izmedju karata za htišćane i jovreje, sve karte biće iste boje i svako će mioći uzeti meso gdje sam želi. Isto tako mesanhce 6« nećedijelili ni po reonima. 1 U bome pogiedu svakako stoji na \o ju, da uzn.e meso gdje toće. Jedina nn.Lka u boji i m da’je bićo izmeđju porodičnih i kafcdžiskih karata za meso to jest: za kafane, hotele, kujne i druge radnje, kojs izđaju hranu ostaju i daljo druge Jx)j3. Ove karte važc samo za odredjcne mesamice, kojii će sada biti đvije, jsdua na Velikom Trgu, a dru* ga na Cvetnom Trgu. Na drugim mesaroicarna po ovim kartaraa meso ae ne može dobiti.