Beogradske novine

Izlaze: dnevno u ]utro, ponedjeljkom poslije podne.

Pojedinl brojevl:

I u krajnbna np» «|»dnuO» j|]j|gjg[jj

•4 1.1 kr. Ctti djMl tt

12 htltra

itplati

MjeseCna MM I t krajtvbtt upojjodnudra t« gg i ttttttptohi. . a-ao «Jt M tfatttTtn t kt«t . . . , 8 -

U monarhljl. U Intatriattra

Oglatl po eljenlku.

JrednfStvo: BEOBRAD, Vuka Karadžlća uL bre] 10. Tslafon bro) 83. Uprava I prlm»nje pretpiata Topllćln vanae broj 21. Tofafan br. 23. PrirnanJ« eglata Knaza Mlhajla ul. broj 38. Telefon broj 245.

Br. 164.

BEOGRAD, četvrtak 20. juna 1918.

Godina IV.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč, 19. jima. Južno krito vojne grupe maršala pl. Borojevića zadobilo je u ne* prcstanom prodiranju novUi uspjcha. Na nekoliko nijcsta prešlo so preko Catialo Fossetta. Talljanl su sve činlH da ometu na§e prodiranje. Na maiira prostorima zadobHeno |e za: robljcnika iz mnogobrojnlh sastavijenih fortnacija. Žestokl neprijateiiski napadi, vodjenl naroči* tom žilavošću obostrano pruge O d e rzo—Treviso. slomill su se, uz teške protivnlčke gubltke, nešto u našoj vatri. a nešto u borbl Iz bliza. Dlvizlje general-pukovnika nadvojvode Josipa probile su više talijanskih linija kod Sov 111 e. na jttžnoui podnožju M o n tella. Brojse zarobljenika m n o ž L Naplaninskom frontu blll su položaji izmedju Piave i Bren* t e i jugoistočno od A s i a g a, koie smo 15. o. mj. zauzeli. ponovno clij ogorčcnih napada. Uprkos velikih žrtava nijo neorijatelj tnosao nlcdje izvojevati uspieha. Takodie i na Dosso Alto napadall su Taiiiatii, no i opet uzalud. Na t i r o i s k o tn zapadnom frontu topničke borbe. Načelnik glavnog stožera. Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva. Kb. Berlin, 19. juna. Zapadno bojtšte: V o j n a s k u o 1 n a p r 1 j e s t o- ■ ionasHednika Ruopreclitr: Živahna izvidjačka djtlatnost pješadije. Odbijeni su dielimičnl neprija* teljski uapadl kod šurae Nieppe i sjeveroistočno od Bethunea. Topuička borba je oživjela samo ti nekoliko odsjeka. V o I -3 a s k u p i n a n i e in a č k o g prijestolonasljednika: U rami je zoru jugozapadno cd Doratnlersa propao napad frau* cuskih pukova u sjeveroistočnora dijelu šume V I! 1 e r s-C ottoretsa. Danju nekoliko puta izvršeni napad potisnuo je našu istočno od M o n t g o* b e r t a istakuutu iiniju neštn u unutrašnjost šurae. U odsjeku C i i g n o n, sjeverozapadno od C li a t e a u-T h ic r r y-a prešle su nekolike neprljateijske satnije u napad. Njih su naše predstraže suzbile, Topništvo i bacala mina bombardovali su jakom prepadnom vatrom neprijateljska postroienja kod R e i ms a. Pješačka odjelenja, koja su gotiila iieprijatelja, privela su 50 zarobljettika.

Juče su oborene 23 neprijateljske letilicc 1 tri Izvidjačka balona. Kapetan B e t h o I d Izvojevao je svoiu 35., poručnik VV e 111 e n s svoju 22. vazduš* nu pobjedu. Prvi zapovjeclnik glavnog stana pl. Ludendorff.

Američki rob. Ovaj se rat vodi za gospodstvo svijeta, za moć Etigleske, koja hoče da vlada i morima I kontinentima. Pripreine za ovo vršene su godinama. Politika zaokružavanja kraija Eduarda protiv Njemačke. revalski zaključci, francusko-ruski dvojtti savez. približavanje Ettgleske, vrbovanje i buškaranje britansko u svima državama, koje stt raspolagale organizovatiom vojskom: svi ovi dogadjaji kristalizovaii su se u jeditu cjelinu, koja je ugrožavala mir Evrope, i zbog koje je i Njemačka mogla straliovatf za svoju sudbinu. Onaj sudbonostii metak u Sarajevu. prije izbačen nego su engleske priprcme bi!e gotove, dao je znak. Englesko gospodstvo bila je deviza, krajnji cilj, za koji je započela borba. Ali engleski trabanti. — pa bili to Cmci sa Senegala ili Frattctizi, osiijepili ti zanosu rcvanša i slave, — pokazaii su se kao preslabi, da saviadaju onu iznutra zasićenu sttagu, ono svjetsko čttdo, što se zove Njemačka, koja stvara vojske kao đa iz zemlje ničtt, pa kao iz principa zaključttje svaku bitku nadinočnoin pobjedom. Vcoma brzo moraia se Engleska obazirati za uovim saveznicima, koji bi svojc vojske stavili na raspolagattje za iiiterese Velike Britanije. Italija stupi u plan, Rutnunjsku je bockala luda želja da traži sreću, no ni oni ne mogoše potuoči. Onda uvukoše medju boree i Ame'riku i!i se bar tnislilo, da se to tnože učiniti. Ova zetnlja zlata morala je spasavati iz nevolje, tt koju je zapao neprijatelj sredisnjih vlasti. Ali Engleska je pravila ovaj iukavi vačun, tte sjećajući se prepredettog egoizma, koji je postao narodno svojstvo Amerikanaca. Ako Amerika već mora da prinese žrtava i krvi, onda ona ltoće i da izvuče najveću korist iz ovog haosa, koji se naziva novim uredjenjem zemlje, a znači — surov rat. Doduše ona ttije stavila nikakvih zahtjeva, nikakve pogodbe, koje bi obećavale koristi. a pri totn bile veotna neizvjesue. To bi bilo nezgrapno, upadaio bi u oči, vrijedjalo bi. Zato je Atnerika nastojaia, da dodje do svoga cilja zakulisnim i skrivenim putein. Njczina taktika bila je

prosta. Sporazuttme sile su zvaie u pomoć. Amerikanci su obećali doći sa vojskom od stotiuu hiljada a poslali su sarno jcdnu lctačku četu. I Francttska je napose došla da moli tt najvećoj nevolji: Arnerikanci sn joj odgovorili sa nekoiiko batalijuna dobrovoljaca. Kad se pak Engleska javno oslonila na pomoc Amerrke, Wilson je skalupio piati za regrutovanje, po ko* me je za Evropu predvidjen prvi mtlijun atneričkih vojnika za d v adeset goditia. Vlastitu snagu ne treba rasipati, misle pri tom vaijda drža\nici sa one stratic Okeana, a pomoćni se izvori moraju štedjeti, kako bi nada u tnogućnost njihovog stavljanja na raspolaganje ostala uvijek iste cijene l vrijednosti. I tako se izvršila poiitička nietamorfoza. Prije je poziv za pomoć išao samo prcko Kanala, a zaraćene sile blle stt podvrgntfte samo jednoj volji, koja je Imaia izvor n Engleskoj. Ali otkad se Engleska nalazi u najgttšćem bojnom metežu. te ne može da se odazove prema potrebama zahtjevima rata 1 jadnih saveznika, od onda je ttlogu vodje preuzela Amerika, Ona odrcdjujc pravac i ton zapletima, koji se tako rado bilježe pod zajedničkint imenotn si>oraznmnih sila. Zvjezdana zastava diktuje Svi, koji su nekada shtšali London. upravljaju se sada po Wilsonovim tiaredjenjima. Iz osnova pokvarena Eratlcuska već je pretrpjela dubok pad. Njena je promjetia dakle neznatna: Od engleskog sluge postala jc amerlčki rob. Najposlljc, zar njoj nije svejedno, koga joj valja slušati? Ali Enjleska, ona ponosna Englcska, koja je pošla u boj da brani i nanovo ojača svoje svjetsko gospodstvo od jednog smjelog skorojevića, zar i ona sada mora da se pokorava volji, koja se stvara n Washingtonu I —• tiprkos Monroe-doktrine — prodlre u Evroptt?... A ipak je istina. I tako se borba za isključivu nadmoćnost Engleske prije vremena završlla. Sta je prije toga važilo samo za Englesktt, te bilo od koristi jedino za britanske interese, sad je dobilo važtiosti i za Sjedinjene Države. Engleska žedj za vlašću ne može se bezgranično ispoljiti. Ona irna da vrši obzire i da pita Wilsona, da li je sa ovitn ili sa onint sporazuman. Sioboda njenog djelovanja sputana je tt lance; šta više: ona inia da se pokoravat Eto, tako je nisko pao politički položaj Velike Brltanije. Ovaj Je svjetsk! rat dakle stv-orio tragičku ironiju. Ili zar ne izgleda kao neka bajka, kad se stane pričati, da je Engleska pošla u rat, da učvrsti svoj položaj lcao prva

vclika sila na cijelom velHcotn svijetu, a danas da tnora šarlatanskoj Americl plaćati danak svojom p o k o r tt o š ć tt. Sndbina jednoga rata! Ministarska kriza u Bugarskoj. Vijećattja kralja sa političariuia. Kb. Sofija, 19. juna. Bugarskl brzojavni ured javlja: KraJj je dauas poslije podne u 5 sati pritnio predsjednika sobranja M a č eva, a u 6 sati btvšeg ministra predsjedttika Oešova i u 8 sati vođju opozicije M a 1 i n o v a, da se s njima posavjetuje o obrazovanju novog kabineta, Malinov — ttovl ministar predsjednik. Kb. Sofija, 19. juna. Bugarski brzojavni ured javlja: Kralj je povjerio Malinovu sastav novog kabineta.

Otenziva protiv Italije. Talljanski ministri tta frontu. Kb. Lugano, 19. juna. Orlando i Bissolati ntputovali su n operactonu zonit.

Razne brzojavne vijesti. Etionomska uprava u RumunjskoJ. Kb. Bukurcšt. 19. juna. Vlada je odlučila. da ustatiovl ekonomslcu giavnu direkciju, koja ima da se stara za izvoz, uvoz i ishranu runtttnjskog stanovnistva. Zauzeće Tebrisa. (Naro5!t! brzoiav „Bcogradskih Noviaa“.) Carigrad, 19. juna. Listovi- nagiašavaju. da zauzeće T e b r i s a I obale U m i a-jezera itnaju samo tu svrltu, da sprječavaju englesko kretanje u sjevernoj Perziji. Englezi nastoje ugroziti tursku vojsku u Kavkaztt i idu za tim, da prošire interesnu sferu u predjašnjoj rttskoj zoni. a to treba prepriječhi. Stogodišnjica zadužbine kneza Miloša.*) U ncdjolju, 10. (23.) juna, na dan Sv'. Tnojice, navTŠujo so ravno 100 go<Lina od kako jo kncz Miloš Voliki podigao sobi i svojoj clinastiji večnu zadužbinti u Kragujevcu, Jirarn , Sošcstvija Svjatago Duha".

*) Ostav'ljeno naijcoje pišćevo.

Ovo }e prva crkva koju je taez Miloš, kao zaštitnik pravoslavne vero, podigaOi s\iojim novcem 1818. gođino, u tr<-ćo; go'din.i svoje prve vladavine. Oltar i sređnji đoo Lrama bili su o<i tvrdog matcrijala, a paperta od brvana. Godine 1907. p-ifa>rta je porušena, jor jo bila dotrajala t izmenjena cigljom, a totnelj oko crkve, u visini jeđnog metra,obložen je tesanim kamenom. l)a so ctkval ne bi izlagaia vlazi, porta je oko nje, rf šiiird 5—6 inelara jx>ploćena kamenini pločama. Na severpome zidu crkve u»ldana j« Čctvrtasta p’oča veličino 1 i po mctra, odi crvenog mramora, boja se do danas vrla dobro očuvala; ona je do današnjega dana, pa će i u budućim danima služiti kaoi v'idni dokaz Mil'ošcva rođoijvddja t pobož. r,osti, njcgovog velikog t plomOnitog arra'. Zapis ria ovoj ploči glasf oi reči do rcči ovakd: ,.Vo slavu svjatija, jedinodušnij i i ži.< votvorjaščija Trojici, Oca i S'm i Svja. tago Duha: Sazdasja.sija cerkov liraina SuS'-stvu ja svjalago Duha u varo.ši Kragujcvcu tru. dom i i ždivenijem Bogoin umudrenago />u Stib-lja piavoslavjioj veri, v r crhovnago Sor, bije knjaza Gospodara Miloša ObrenoviAv iz sela Brusnico rodom, v 35. Ijeto od roždcslva, Ireteje že svojego knjaževstraj v Serbiji; vladjejuŠčem Mehmedu, turoc. komu suitanU v ljeto od roždestva Hri. stova 1818. goda. Bratija jetnu sut: 3oan i Jcvretn t odi jKičivšago lcala Mitana sin Hrislifor, suJjruga Ljubica i iz njega že dve kćorf Pctrija I Jclisavcta i rniadoncc Milari". Crkva je podiguuta na desnoj oba’i Lc. penice, jx> "cd Mit Seve jjtopoLvnice 1 ', koja sada slnži za potrelic c. i k. vdjsko. 04mah proko Lepenice, na bregu, uzJiže scj Miiošcv dvrorac, u srcdioJ divotne gradino, koji sada služi kao sklontštc za širdtnu i napuštenu decu. Ovaj c. i k. Azi! osnovala je ^jna nprava olrnali po zauzeću' Kragujevia, primivši u njega oxo 403 decc, koja su hila ostala na ulici, lxz igdi i čega švoga, o. im čiste, napaćcne 'dušice i gologa oLolelog tela. Ov'irn „Aziion'" upravlja g. <lr. Sima Markovič, docrnt u< niv'erziteta, na pohvalu vlasti i Mngodar nost široĆadi. Ova zadpžbina kneza M|loša j - oi>iiovljena godinc 1907. — Po svodovtoiai i duvarima j - ukrašeua starim živojiišom, a od solejo do paperto poredjtura su "S2 stok; to je priiog gobožnih parohijant, zbog čega so nad svakim stolom na’.azi in.o Jijegova priiožnika Na zidu išprc’đ l.-vo pcvnioe uzđiže se divna prodibaoaiča, đar. g. Ko.sto Ristića-„Totani“. Ikonostas crkve ostao jo iz vremena Miloševa, j >r ort jVestavlja umctnički rad vizanlijskog živopisa «—- jsvcte likove ovoga Tolikogi muža i mudroga vladacca. Na 8 metaia ftpređ zapadrtih crkvenibi •vrata podignuta jc iste gddinc jodhs veno. lcpa Tcula-zvonara u gotskome slilu, a u visini od 35—40 metara, s koje su do sko. ra zvonila 3 zvona, — pokton vclikog ktitora crkveuog, Miioša Veliiecg • Porta jo poml puta i Lepenlce orr;u djena umehrički izradjcnom gvozdcnonf

PODLISTAK Draga M. Polić, Ix»znica (Šabac). Brato. (Svršetak). Oca rnetuše u prva kola, a sa njlnie krenuše se i ostali izletnici koji su tu bili. Ko je imao kola ili konja, vozlo se ili je jašio a ko ttije, ode peške, tek niko živi ne ostadc. Materi ne dadoše da ide sa njima, nego je ostaviše da bude sa tiama i da nas odvede kući, te da kod kuće sprema, šta bttde bilo potrebrio. Ali šta je ona onda znala šta treba spremati, a šta ne? Ona samo kako dodje, potrča Plutl koji Iz šupe nije hteo izaći i ako su ■ vrata stajala otvorena. Ml ga onako ,fsto zastadosmo, kako smo ga i ostavili. — Savi mu ruke oko vrata i svoju zapevku udruži sa njegovim uriikanjcm tako, da je Ijudi jedva od njega odvojiše i osvestiše, pokazujući joj na nas, koji stno već svi blizu nesvesti bili. Ali se ona tek onda sa svim razabra i dodje k sebl, kad prva partija IJudi mokriit i prozebiih, gladnih l žednih dodje sa vode gde su utopljenika tražili. Oni joj rekoše, da se malo umiri i pribere da bi oca prisebna dočekala, jer izgleda da je on od teške žaiosti pameću pomerio. Smena im je već đošla odavno, samo njega nisu mogli lako da od vode odvoje. Ali, kaže, moraću skoro doći da se ljudi malo odmore i podkrepe pa ću onda opet ići da ga ponovo traže. — I tako vam Je to trajalo tri dana 1 tri noći neprekidno. Mati se uz« državala 1 trudlla, da se kollko toliko

umiri i pribere, da bi tnogla sobom vlad'ati. Ali joj trud nije uspevao. Poznato je, da velike žalosti kao i velikc radosti granica nemaju. Malo tek, pa bi ostavila sav posao i otrčala bl psu — koji nikako nije Iiteo iz šupe izaći, onl su svc pokušavali da ga tta Drinu odvedtt, ne bi li njemu uspelo da utopljenika tt njoj nadje. — On se ne litcde maći, niti sa zavijanjem prestati. Samo kada bi mati k njemu došla, propco bt joj se na grudi i zavijao udružiijuči se sa njcnom zapevkont. Tad bi izgledali kao dva bića, koji tužc za svojitn jedinim i najboljim prijateljem, koga su imali ali ! koga su za uvek izgubili. Da vam opisujem potatiko ta tri dana, što smo ih proveii, tnislim da nije potrcbno, jer vi I sami možete zamisliti, kako na-m je bilo za to vreme. Aii treče noći kad dotrča jedan prijatelj i šapnu materi. da sakrije oružje; u času su bile sve puške i noževi posakrivanl, a i bilo je već krajnje vreme, jer u dvorištu udjoše kola a iz ttjih izadjc otac. Ali kakav? Očiju upalih, pogurcn, ostario, i osedeo, koračajući tromini korakom kao starac od sto godina. Ja sam ga iz prikrajka posmatrala i jedva sam ga tnogla poznati, tako se bio promenio. Koračao je polako a u itgašenom pogledu ogledaše se silno očajanje, koje mu jc dušu razdiralo. Gledao je satno preda se u zemlju, ue videći nikoga oko sebe, ne slušajuči nikoga. Samo je sa dna njegovog namučenog srca d’olazio vapaj za milim, ali izgubljenim bratoni, ko ga je voleo više nego samoga sebe. Mati mu pritrča, vodeći i nas k njemu i gurajući nas da ga u ritku poljublmo, da mu što radi utehe progovorimo,

a i nadala se, da će ga poglcd tta nas ntakar malo ublažiti. Zastrašeni njegovim straŠnim izgledom mi se zbunjivasmo, jer ga takvog još nikad do sad ne videsmo. No, nismo sc trebali bojati njegovog strašnog pogleda, jer nas on i ne pogleda, ncgo prodje mimo nas, O'de u kućtt i na prozortt, gde su natn do sađa ttvek puškc stajale tražio je nešto. Satno kada bi Pluto jače zavijao, on bi se trgao i kao nekl grč preleteo bi mu preko lica. Za čas bi ga iskrivio, pa bi poslc opet postalo nirtvo i ukočeno, ne izdajući silnu duševnu muku i ncizdržljivu patnju koja rnu je n grudima bcsuila i pustoš po ojadjcnom srcu stvarala. Tako po kući hodajući i nešto sam tražeći i zoru dočcka. — Ja ncznam da 11 ste vi do sada opazili, da lica u zoru pa ma to bilo i na veselju, nekako potanitiu i postanu čisto strašna? Ako ste kad zapazili, otrda možete zarnislitl, kakva su pa još u ovakoj prilici ona lica blla, koja sam Ja ovoga jutra u svanuće videla. i recite mi, da li se to može ma kad zaboraviti i ma kad iz uspomena Izgladiti? Ne može, jelte da ne može? Mi na oca nismo smdi više ni đa pogledamo a i umor nas ie već j>očeo da savladjujc, kad nas iz drenteža gde smo se u jednom kutu šćućurili t;ii — trže topot konjski a zatlm i jedan konjanik stupi u kuću. Mi potrčasmo pred njega, hoteći ga od oca sakriti, da ga on ne vidi, dok ne đoznamo, radi čega je došao. No otac ga je čuo i podje tmi u susret. Pred njim zastade kao okamenjen. Mi »vi vidismo da on hoće nešto da kaže, vidimo da se napreže da govori, I ment dodje ne znatn od kuda ta

misao, da zatvorim uši, pritiskujući ih obema ručicama. Izgledalo mi je, sudeći po njegovom licit da će on toliko ninogo da vikne da ja ne ću moći izdržati toliki gias, pa da ću morati zbog toga oginveti. Ali ođ svega toga ne bi ništa. On se napreza i napreza da progovori, najtosletku tnakuu satno ustticaiita, i to bi sve, a glasa nikakvoga iz osušenoga grla ne moga pustiti. On saže nemoćno glavu zatiin je podiže i gledaše tt konjanika ukočeniin pogledoin, ali tt kotne se ocrtavaše pitanjc: „Jeste li ga našli? i gde? Dali ste ga dovukli?" Svc, sve patnje, bolovi, očajanje i ijubav za njitn izgubljenitn ne santo bratom ncgo i jcdinitn prijatcljcm, koga je imao i koji ga je razutnevao deleći sa njirne sve radosti i žalosti koje su ga ti Žlvotu snalazile, ogledalo se tada u njegovom poglodu. A sađ, sad, kad njega nctna, on prošapitta po«le tollko vremena ćutanja da se jedva čulo, „Nema ga, netna!“ Kothjanika porazi toliki njcgov bol; jedva se pribra, da je mogao šapatoni reći: „Našli smo ga“. Otac krlknu, podje pa pade, diže se, pa opet podje! Pomogoše tnu, te se jedva dokotura do kola, koja u dvorištu uvok spreimta čckahu, sede tt njili, i ode. Odvezoše ga, da ga onako, još mokra, tek iz vode izvadjenog, vidh A kad on ode, nastađc zapevka, da se do Boga čula, Nas su decu onda u komšiluk sklonili. Doneli su nam sve, što bl nas moglo zanintati. satno da bi naše male duše odslranili od groznog prizora koji je imao doći. Mi smo sa detinjskom naivnošću posmatrall donete nam igračke, aii natn ni na um nije padalo,

da se sa njima poigramo. Pa što da se i igramo, kad se nemamo kotnc pohvaliti, da stno ili dobili: A ja netnam više koga ni da za savet upitam, hoću !i lutki u crnu kosu uplesti plavm ili crvenu pantljiku. U to se pred našom kućom zau* staviše jedna velika kola, zeienitn granjetn pokrivena. Ja satu se u času stvorila na kapijl i skočila dole, ne tnareči, što sam nogu razđerala, ni što tn! krv tt mlazevinia curi niz nju. Nisam mattia u tome trenutku ni za šta, do satno da mogu ono granje sa kola razntaći i videti, šta je to u njima kad su tako brižljivo pokrivena biki. Sa tom ncsavladijivom željom, koja je mučila moj mali tnozak, popeh se na kola i razmakoh granje. Pod granjetn, na Jednotn šarenom ćilimu, ležao je naš brato, lep, prelep, pa malo kao 1 nastnijan. Izgledao mi je kao I prc, kad sam ja ujutru dolazila da ga probudim, a on se pravio da spava, pa kako se nije nio* gao uozbiijiti, osmejak mu je igrao na usnanta. Ja ga onda počnem vrkati: ,,A! A! Brato, ti ne spavaš, nego se samo tako praviš!“ i počnetn ga IJubHf, da bj se probudio. On se onda kao baJagi, iz sna trgne, pa mazećl me i tepajttči nti uverava tne, da se, sad baš, ovog časa probudio. I eto takav mi jc izgledao i sađa, kad sam ga, ispod zeienih grana u kolima videia. Ja pa-doli po njetnu pa ga počelt opet Ijubiti kao nekada govoreči mt! „Brato, brato ne ćeš ti mene prevariti, znam ja da si se tl samo tako napravio, da spavaš kao i prel“ Ali, I ako je osmejak lebdeo ua njegovim usnania, one se opet ne raskiopiše, da jx>ljubac vrate, nego su nekako ukočene l ledene bile. Ja nisam