Beogradske novine

Br. 185.

BEOGRAD, subota 13. jula 1918.

( Tzlažei dnevno u Jutro, ponedjeljkom poslije podne.

. Pojedinl brojevl: I u k/tjnlma zapoi)«tiuUB Jfl ha]gf<| * o. I kr. hti po cljtnj . . . IU UCICJU

12 M*n

MjoooEna pratplatai U lnalru«tf*. , 111112 !!! 5*0 Oglatl po oljanlku. ■

iradnlitvo: BEQBRAD, Vuka Karadžlća ul. broj 10. Talafon braj I Uprava I primanja protplata Toplltln venae broj 21. Talefaa br. 1 Primenje oglasa Kneza IMbaJla uL broj 38. Talefon broj 245.

Godina IV.

RATNI IZVJESTAJI. Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. Beč. 12. jula. Nije biJo nigdje većih borbetilh Hdelatnosti. Načelnlk glavnog stožera. Izvještaj bugarskog glavnog stožera. Bba. Sofija, 12. jula. Maćedonsko bojište: Na više rnjesta fronta, naročito u f>redjelu B i t o! j a, u zavijutku C r n e Reke i s obiju strana Vardara bila je obostrana vatrena djelatnost s .vremena na vTijeme živahnija. Kod r AIčak-Male i Mačukova raspršile su naše predstraže svojom vatrom neprijateljske izviđjačke odjele. U dolini V a r d a r a živahna neprijaleljska letačka djelatnost.

Histerija. Damjsijom njemačkog đržavnog tajnika, pl. K fi h 1 m a n n a, izvršena je, kako uvjeravaju njemački savieiznici, saano llčtia promjena, a nipošto promjeaia sistema. Ovom konstatacijom otpada danas potreba istraživamja uzroka, zbog koga je dr. pl. K u h 1mann odstupio, jer je već živahna diskusija, koju su izazvala njegova 'dva posljednja govora u javmosti, dovoijno objasnila ovaj predmet. Njemački državni tajnik, koji je na mjeroda\-nim mjestima označen kao žrtva čitave gomile nespcrazuma, morao je, htio ne htio, dati ostavku, jer mu se u njegovom pretposijednjem razlaganju dogodiia nezgodna omaška. Ime mjegovog naslieđnika, admirala pl. Hlntze-a, čija se veza sa njemačkim vrhovnim vojnirn vodstvom u Berlinu Dtvoremo priznaje, jamči za to, da na mjorodavinom mjestu ne nalazi više lzražaja stanovište dra. pl. Kflhlmanna, po kome odluka velike borbe narodfl ne može biti riješena oružjem, nego putem dLplomaitslcih pregovora. Pa ipak je bilo dobro, što je dr. pi. Kflhlmami rizikovao jedam lak naklon prema Ijudima iz čeitvornog sporazuma. Dobro — ne zbog same stvarl, koja je bila daleko od upravnih njemačkih krugova, nego dobro samo zbog odjeka, koji je priviđna predusretljivost jedmog njemačkog dipiomate stvorila u zemljaina koailcije. Ko je čitao komentare engieske i francuslcei štampe onili dana posiije prvog Kfihlmannovog govora, njemu ne će biti teško komstatovati, da su neprijatelji središnjih vlasti biii daleko od toga, da takvu predusretljivost ma i u nSjmanjoj mjeri cijene. Posiije spomemitog Kflhlmannovog gov r ora izlio se preko središnjih vlasti isti pljusak pogrda i sumnjičemja, namjernili iskretanja i izvrtanja, kao f uvijek kada

PODLISTAK 0. M. Pollć: Sebičnost. Nisam vam htela o ovom pripovedatl, ali udes sirote ženc i ncjake dečice kosnuo me se jako, i ja se reših, da vam pripovedim slodečc, iz čega 'ćete videti, dokle pakost i sebičnost mogu doterati čoveka, da prestaje biti ono više biće, koje je Bog stvorio, kome je dao moć razumevanja i oseIćanja svega, što je lepo i uzvišeno. Zalosna jc to ipovesnica; ali je istinita. Bila su tri brata; jedan je još tnali bio kad je zavrgao torbu na rame, sa parčetom tvrde proje i komadom kise!a sira otišao — u svet na natike. Žeico je znanja i svetlosti. Otac ga je odgovarao da ne ide, ne što o« nebi voleo da ,sina školuje, r.ego što’ nije imao da ga sa čime spremi u svet, da se nauči. Imanje im je istina, veliko; ali i prezaduženo, a radna snaga mala da bi ga mogla podići i dovesti do onoga, jćako je pre bilo. Zato je sina odgovarao: ,,Ne idl, sine, u tudju zemlju; tudje majke nlsu što i tvoja, tudja seja neče zaplakati za tvoj bol, tudja braća neće ntarltl za tebe. Star sam i slab, oronuo i onemoJčao, ostani na ognjištu, ostani pored mene“. Ali Jednoga Jutra, videći sinčića, l«dL le za. stadom oošao u planlnu. aii

Pred pregovorima za mir izmedju Rusije i Finske.

je progovorio koji diržavnik središnjih vlasti. Ovaj pljusak bio je veoma uaIeko od licemjemih, puritanskih, pomirljivih tužbalica nekadašnjeg burskog ganerala Smutsa, u njegovom giasgowskom govoru, koji smo tu skoro dcmijeli. Sve političke kukavice mogle su odatle naučiti, da svaki način pristanka na intencije sporazumue koalicije sarno nanosi štete stvari niira, jer Je on samo kadar da nadntošt saveznika popne do u bezgraničroost. Ko nije došao do ovog zakijučka iz načiaia, kako su sporazumne sile primHe slučaj sa Kuhlmannom, trebalo bi da ga posljednja raspravljanja neprijatelja središnjih vlasti o mirovnom pitanju upravo lupe u nos, pa da vidi, da iilcvidacija svjetskog rata treba da se ostvari jedino u korist AustroUgarske i Njemačke. Jer ova raspravIjanja, koja je neda\Tio javnosti saopštio bemski list ,,lntelligenzblatt“, doiaze do vrhunca u ničem manjem, nego u zahtjevu, da se Njemačka milom iii silom — mora odi-eći svog cijdog velevlasnog po'iožaja, prije nego se uopšte uzinogne govoriti o miru. Akd pokušamo, da se 1 poređ osnovnog uzroka ove megaloinanske histerije, koja u ovom zahtjevu dolazl do nesumujiivog izraza, đržitno same stvari, onda dolazimo do rezuitata, da potučene sporazuinne sile beskrajno više zahtjevaju kao pretpostavku, nego što bi u slučaju najsjajnije pobjede mogle tražiii kao reizultat. Jer odricanje Njemačke na njezin veievlasni položaj znači — preina slivaćanju zapadnili sila — bezuslovno razoružanje ove države na kopnu i na moru, napuštanje svih njenili kolonija, a time i sužavanje privrednog žtvota do uništenja same sebe, a već se razuinijei, to bl itnalo značiti i napuštanje raznih istočnih 1 zapaduih oblasti u Evropi, o černi sporazumna koalicija ue nalazi za vrijedno ni da govori. Posiije ovakve jedine probe, koja prevaziiazi sve, što je do sada poznato od zahtjeva ratnih ciljeva neprijatelja središnjih vlasti, mo;ra se i najvećl politički ,,budala“ potpuno otrijezniti. Jeir takvi dokazi bezumnosti u samoj krvi pokvarenih rasa, — koje štreberski advokaiti vuku za nos, — uništavaju svu zbrku fraza usrečiteljfi svijeta VVilsonove vrste. Pred takvim argumentima megalomanije i nemoćne histerije obećanja o ustanovi mnogohvaljertog saveza nairoda, — koji bi imali svakome osigurati pravičriost i slobodan razvoj njcgovih intenesa, dobijaju smiješan, upravo groteskan utisaJc. I ako nelco i dauas, poslije ove drske probe englesko-auneričke netrpdj’ivosfi, nadutosti I uobražeue veličine, joŠ inožie da sunnija, kako se

Austro-Ugarska I Njemačka do posljednjega daJia moraju boriti i u toj borbi i pobijediti, taj je proigrao svako pravo na i onako skroman naziv ,,savremenika* 1 . Takav čovjek siiada ako ne u ludnicu — a ono zacijelo u zbirku voštanih figura.

Obračun sa upropastiteljima domovine u Rumunjskoj. Kb. Bukurešt. 12. jula. Parlamentarnom inicijativom došao je pred komoru predlog, koji traži, da se ovi mlnistri stave na optuženičku klupu: ministar predsjednik' B r a t i a n u i njegov brat, zatirh ministri Costinescu, Constantinescu, Morzu, Angelscu 1 Take Jonescu. Odgovarajući zakonu o ministarskoj odgovornostl sadrži predlog deset optužnih tačafca protiv vlade, koja je Ruiminjsku uplela u sudbonosni rat. P r e d 1 o g j e primljen sa odobravanj em. Upućen je kvesturi zbog ispunjenja propisanih formainosti. Pregovori za mir izmedju Rusije i Finske. (Narofiiti brzojav „Beograđsklh Novtna".) Stockholm, 12. jula. ,,S iv e n s k a T e 1 e g r a iji b yr a n“ javlja, da je finska viada ruskoj vladi stavila rred,log, da se odinah započnu pregc.'c.I za mir izinedju Rusije i Finske. Rnska je vlada ovaj predlog iprihvatila.

Njemačka. Strauke zadovoljno Hertihigovhn IzJavama. Votiranje ratnih kređita osigurauo. (Naročlti brzoiav „Beogradskih Novlna".) Berlin, 12. juia. Poslije izjava državnog kancelara u jučerašnjoj sjednici glavnog odbora Rcichstaga, može se smatrati, da je kriza. koja je nastala promjenoin mjesta državnog tajnilca za spoljne poslove, potpuno uestalo. Blok većine ostaje u snazi, a votiranje je ratnih kredita osigiirano. V1 a d a o p š t e m i š1 j e n j e, d a s e o d N j e m a č k e n emaju očekiViati nfllcalcve lzjave za inir sve dok se sporaz u m n c s i 1 e n e p o k a ž u s p r e innima za mi r. Ako do t o ga ne d o d j e, m o r a s e o d I u k a p r e p ustiti o r u ž j u, a o v a s e i m a o č ekivati još ove godine.

KonfereuciJa sa novlm državnltn talnikom pi. Hintzeom. Kb. Berlin, 12. jula. Kako javlja ,,V o s s i s c h e Z e 1-, t ii n g“ . održata je kod podkancelara P a y e r a konferentija, kojom su prllilcom muogi posianici Reiclistaga imaH prilike da konferišu sa novopostavIjenim državmiin tajnikom za spoljne poslove admiralom pl. H i n t z e - o m. Ratni kredit od 15 milijardi primljen ogromnom većinom. Kb. Berliu, 12. jula. Olavni odibor ,,R e i c li s t a g a“ usvojio je naknadnu budžetnu partiju o ratnom kroditu od 15 milijardl. Protiv zalconskog projekta glasall su nezavisnl socijatisti, a Poijaci su se uzdržali od glasanja. f Dogadjaji u Rusiji. Osujećen ustanak protivrevoiucijonara. — Dvije trećine sovjetskog kongresa za sadanju politikn viade. Kb. Moskva, 12 jula. Pctrogradska brzojavua agcnc j t j iV« ija; 4. julft ja dvije trcćino deiogata lia ru» skom sovjctskom kongrcsn izja\ik> zp. dovoljstvo sa sjpoljnom politi« korn sovjota narodn ih komesa« ra, čimo jc ujedno došao do izra, z a p r o t c s t p r o t i v o bn a v 1 j a n j a r .> . ta sa Njemačkom. Ićrajnji socijalno« rcvoulcrjonama slranka pokvšal > ,j uz potporu mornarskog odjelenj.i od J 000 ljudi, prispjc-lih iz Novorosijska, — koji su imali nalog, da povjt-rono brodovc do, vczu u SevasLopolj, ali su ili umjisto toga potopili. — Oružani ustanak, za koji jo kao signal imalo i>iti ubijstvo nj rnačkbg ! poslanika grofa Mirbacha, a ovo su uči. nila dva člana krajnjih socijilnih revolu. cijonara, Anarjev 5 Blumkin. Ova slraru ka jo posjcla sva moskovska poŠtanska i, brzojavna nadleštva, uapsila prodsj dni. ka moskovskog sovjcla, K1 i s o v i č a, z '• mjcnika narodnog komesara za unufraŠnje poslove, i predsjcdnika izvaur lne k'c« misije borbo sa protivrevolucij :nn, Čerin« skoga. Uslaše, kojc su ostalc u živolu, uapšene su. Postavljcna jo liaroč'ti i.slraž« na komisija pod prodsjcdništvom naročn.g komcsara za pravdu. Komisija j • već u« tvrdila, da jc stranka k'rajnjili sociialnih revoluc.ijonaraca, koja jo sarno za traja« nja od 2 sata, đok jo brzojav imala u ru« j kama, pokušala u Petrograđu i Tuli brzcjavnini pulem izazvati ustanak, tc j' pro« j nosila svakojako glasove o odnosima so« , vjetskc vlndo sn Nijemcima, koji su mogli uplivisati na raspoloženjc naroda. U kongrcsu sovjela bila ]':• ustanička strariki u manjini, ali bi sovjdska vlada bil ■- op t j nesumnjivo srušena, d i j" socijalnim r . volucijonarima biio mogućc, da dodju do j uspjoba.

Pfedhistorijat Mirbachovog ubljstva. — SJednlca sovjetskog kongresa dva dana prlje umorstva. (Naročltt brzojav „Beosradsklh Novlna’ 1 ) . . . " Berlin, 12. Jula. ,,V o s s i s c h' e Z e i t u n g“ javlja iz Stockholma: ,,Na t i onal t idend'e“ objavljuje jedan brzojav iz Petrograda o sjednici sovjetsk'og kongresa dva dana prije Mirbachovog ubijstva. Već onda je raspoloženje bilo tako uzrujano, da se moglo najg-ore očekrvati. Kad je ruski delcgat AI ei k s a n đ r o v ič, koji je vodio pregovore sa Ukrajinom, označio grofa Mirbacha kao vodju njemačkih imperijalista, odjeknulo je sa kluipa socijalnih revolucijonaraca burno odobravanje. Pri završetku Aleksandrovičeva govora došlo ie do dugotrainih uzvika: „Dolje sa Brest-Lito\'skom! Dolje sa Mirbac!iom!“ Red se mogao uspostaviti velikom mukom. Dalje je došlo do burnih scema, kad su socijalni revoiucijonarci zatražili, da se odmali ukloni smrtna kazna. Kad su nastupili boljševički govornici, udarili su socijalni revolucijcmarci pooovo u vlku: „Dželati, Mirbachovi Iakeji!“ Došlc je do velikc buke, kad je vodja krajnjib socijahiiJi irevolucijonaraca, Ankov, u svom razlaganju govorio o dogadjajtnia u Ukrajini. Za vrijeme govora sjedio je poslaničkl savjetni-k Riezler kao slušalac u diplomatskoj loži. SocfjaJnl revolucijanarc! i delegati skočiše, a kiroz dvoranu odjeiknuše dugotrajtii uzvici: „Dolje sa oviin ubicama! Dolje sa Mirbachom!“ Ruskl navođ p r otiv Mirbaehovog ubijstva ! ratufh buškarala sporazutnnih sila. (Naročlt! brzojav „Beogradsldh Novlna“) Stockholm, 12, jula. Sovjetska vlada dobila je iz raziiih kraij-eva Rustje izjave, u kojima se izražava duboko ogorčenje povodOm Mirbachova ubijstva, kao } nada. da ć e poć i za rukom, d a s e m ah 1n a c i j e r a t n i h buškarala s p or a z ii m n i li s i I a k o n a č n o u g u š e. Izasianstvo rusko vlade na Mirbachovom pogrebu. (Naročiti brzojav „BeosradsHh Novina") Berlin, 12. jula. Pogreb M i r b a c h o v biće impozantan. Sovjetska vlada namjerava, da pošalje u Berlin naročito izaslanstvo, koje bi Još jedarcd izjavilo žalost zbog opakog djcla, kao i spremnosf za mjf.re u njemačkom smislu. iskijiičenje socijalnih revoiucljonara. (N.iročitl b"rzo3av „Beojradskih Novtna“.) Bern, 12. jula. Hiivas javija iz Moskve: Moskovski sovjet naredio je, da se svi socijalni retvolucijonari isključe; ujedno jd odJtičeno, da se svi, koji pripadaju ovoj grupi, ulđone sa mjesta, na kojima se u organizacijatna sovjeta nalaze, i da se nikada više tie postave na sličn" mjesta.

zanet posmatranjem u sunce, koje se javijalo prvim zracima svojim, odevajući nebo i bele oblake, koji tnu hitaju u sretanje, u zlato i srmu, — pridje mu. „Šta je, slnc. u šta si se tako zaneo, kad ti se stado razišlo po planini bez 5uvara?“ Dečko se trže, pa pokazujuči ocu vidik, šapnu: „Vidi, babo, tarno je svctlost, ja bih tamo liteo u sunce i boje. Ovde je i mračno i -pusto, ako ostanem, osiepiću i ugušiću se!!“ Otac se zagleda u sinČića. Oči mu zasuziše; da li se setio i on doba, kad je čeznuo, iii mu je očinsko srce potresala tuga, što mališanu ncmože žeIju ispuniti, poslati ga u svet, da se uči, jer nema sa čim. Ali mališ primet! drhtaj očevoga glasa. i sklopi ručice moleći; „Pusti me, babo, da idetn. ja ništa ne trebam do majčinu novu torbu, koju je otkala. u njoj parče hieba sa šarenicom, kojom se majka pokriva. — Ja ću raditl i od izarađe ću živeti. Pustl me, oče, nećeš se pokajati. Evo ti se zaklinjem u onu svctlost, koja se na istoku Yidi“. Otac ga uze za ruku, povede ga u kuću. Spremi mu što je tražio, pa pošto ga mati zall suzama a seje poljupcima i uzdasima, povede ga. Taman oni pod breg a sunce se pomoli iza njega, poslavši mališanu prve zrake za sretna nadanja u budućnost: Još Jedan put ga zaz-ove najstarija seja po imenu i dodade: „Nemoj nas, bato, zaboraviti. kad od nas odeš sećai se nas. Ja ću svaki dan kad sunce

zadje mollti niu se: Povrati mi mog-a batu, jer ti si nain ga 1 odv r elo“. I rastadoše sei Prošie su godine! od deteta postao čoveic; ima i svoju ženu koju vole, ima decu koja su nm nada svim, ali rođnoga kraja ne zaboravi. Otac mu je davno umro, a 1 mati ubrzo za njim. Najstarija seja udala mu se; pošla je za dobrog i valjanog, čoveka, radnog kao krtica, i njih dvoje mu zamenttše oca i inajku, obasipajući mališana nežnostima kojih je bio žeija-n u tu-djem svetu. Braća mu ostaše na ognjištu, 1 uz -pripomoć sejitiog muža, podigoše se i postadošc Ijudi. On nije žalio ni truda, ni napora, nije mario nl -z-a kišu ni za sneg, nije osećao umora ni dosade. kad je trebaio priteći siročićima u nevoiji. I on! se okućiše! Jednoga je i oženio, doveo je krasnu devojku koja je žrtvovala radost i zadovoljstvo kući, da bi je samo što boije podigla, uvrstila u red prvih domaćičkih zadruga, i trud joj nije Mo uzalud. Najmiadjeg i>omagao je brat da sc izuči, pored težačkih radova i krasnom zanatu, koji Će im I lepu zaraiu donositi. I kuća krenu pravcem častl i uva ženja! Dženi se i najmlaidji. ,,Ko će s .d sa nama?“ ntislio j» najstariji od braće, ,,svi stno svogi ijudi". Svaki bi od nas j<dan za đrugoga i za Đgogove krv prolto, a

kamoli da se u nevolji ji-dati dmgom fcnadje". Doviza jo ivila: jcdaii za sve, svi za jednoga. Aii nasladoše nesretna \T-m.ml Oui odoše dobrovoljno n izgnanstvo, sanio osln'de najmlađji na ognjištn, da ga čiiva, da pazi siročad. A on, da li on odgovara đužnosli, za koju je pozvan kabo pred Pogom, tako i pred Ijudima?I Oslušnite, ko ono jeca u tilioj noći: to je snnja njogova kojoj on šamaro doli I To joj jo nagiada za ijubav, koju je prt-ma njemu imala, dok jo još mali i pejak bio i koja mu je majlru zamen;i« v'ala i dok se nije oženio, o nj mu sta« ranje vodila. Oslušnitc Čije 'deto pl ičc bcz oca, izu'darano, šlo s<? na tresnju po;e’o da sa svoiiii trešanja ploda nabere; — to plačo ilcle njegovoga hiatn, koji je da« leko a izbio ga je, jer je pobr. o trašnj *, a bra! lij-'govc lepo i mlađe žcne, n ćo imati šta da nabere kad voČ ras dodj«. A ou jfdan miliji mu je, nego sva oslavljona doca njegovoga T>rata! A otidite u varoš, da mu vidiie snajku sa svoje trojo male nejnoadi, koja za ko« ricu hleba, da ih m vlo :<araui, rađi naj« grubljo poslove. Na ’dve ciglje u odžaku nastavila je lonac, da u njemU uzvari malo fcorbe te da đecu ugrejc; u kući j - hladno, drva ln«na, novaca joj ne dosLaje i za'o, a šumij ie daleko odakle dečica o ratnenu -vuku Ramena su Tm plava, ona štedi ogi'ev dft im duž® traje i dok medrice s> ra.

fnena nio spadnu, pa bi ili onda epot po €lr\'a slali. Slaba vatra puckara u odžekn. ogr va slaborn jarorn mališane, stoga ih ona grejc, više svojim krilom, nego tx>) iotom »ijonom. Y*-tar zviždi kroz prc-zor bez sta« ka.la, kroz vrata, na čijim otvorima I • pršaju so l>eli čaršavi, jer vrat.a nemaju. Velilvi crni pas tužno zavija bojeći se bure i kupi se oko njih' a dečica f>o* tiskuju svoje nožice pod njega da im on ogrege o/.cble prsliće. Vclar fijuče kroz o’đžak', a k'švo kapi paklnju u lor.nc i vatru, gas ći jel! Na sandt’ku, u meslo stola, pa'-i'euce hleba koje će njih petoro pod liti, da ntole glad, malo mleka pomešano! Si vo« dom koje je ona od je.lno ovčice na« muzla, — lo će im biti njihova večera, — a koju j« kao milost dobila od braće, — sa svoga dobra, — j r ini imarjc nije podeljeno bilo. I dok on sa svojima blaguj', sit i pijan, obuven i o'deven, n» znnjrći ni zi kakvu m'volju, ne mareći ni za č ji bol —■ mareći samo za svojo zadovo'jstvo i svoja nživanja, ona se muči. — ko'd svoga bez svoga. "Devoičica joj so pri\n krilu jaiVi', ol> grli j« i šapnu joj: ,..T-' li, rnarno, kad t«ta' 'dodjc mi nećen o g’ailovati i mnč-ti se, imaćemo svega? Ona je privučc na gru'di i poljub: joj o'd plamona podaćomi kosicu: „Hoćete, dečic« moji. Im.r'ete S'.'era 1 'a kao za sebo promrmlj.v •— Ali kadall?„.