Beogradske novine

Tirfiit dne»no u Jutre, ponedjeljkom posllje podne.

Pojedlnl brojevi:

i latnMM 1f)HolOf^ •4 fc. I ki. I*U M e))Ml IIIIIGICIfl 0 —«|M> . 12 ketora

T*'

MjeeoSno pretplato: V Itflirafu I ■ krajivtmo a N|nu I

t« I kr. Cflta za h)m I aiaana nUo. . |«n »■ *»*« v?M

u mocanNji. • • , « - , . , . . . iv. U fnoitr«Gstr«» ( f , , , J J ' 4l6l Oglesl po cljeniku. ==

Irodnlitvo: BEOSAAO, Vuka Karodžlća aL bro] 10. Tolafon bro) H Uprava I prlmanja pretplata Topllčln vanas bro| 21. Telefen br, tl Mm|a aglau Knau Ulhajla ul bra| 30 Tat.fon Mo| W

Br. 196.

BEOGRAD, srljcda 24. jula 1918.

Godina IV.

RATNI IZVJESTAJI.

Izvještaj austro-ugarskog glavnog stožera. Kb. B.6, 23. jula. Talllansko bofište: •Topničko l)Orb-; izm.o if.no ja’.Oiii. Na arbanaškom froiitu nastavio je noprijaielj sa svoj : m pokuša ioia liapada i objo strano gotnjog toka r j k; D e VOi i. 2vi njogovi pokušaji suzbijeni su. Načelnik Elavnou stožcra.

Bitka na zapadu.

Odbijeni francuski djelimični napadi u Orxoisu. Nijemci za jedan dan oborili 52 letilice.

d I z c ra tt o k m o r a 3 pa-rna broda od velikc . vrijednosti i 1 jedrenjak, sa okruglo 19.000 tona. Naoclnik admiralskog stožera mornaricc.

Izvještaj njemačkog vojnog vodjstva. Kb. IV'ilin, 23 jula. Zapadno bojište: Vojna skupina bavarSk o k p r i j e s t o I o n a s I j e d n i k a Rupprechta: Nc'i mnogim su injc-stin.u froat'i engleski otlre.li nadi ali protiv na^ih l>o • benih redova; odbijoni su. lVe.i v. fco jo opc'. oživjela art !j iij ka rlje'atnos . Vojna skupina njemačlčog prijestolonasljednika: Na iKirbenim frontovihia vl ija’o je B vromona na vrijcmo zatišje. .Tn/.no fočl Aisne neprijatelj j n'j • ponov'o evojo napađe s o b z i r o m n a p r e t rp. Ijonc togkc gubiik.\ I arii'jo.ijska j« borba ovdje p o p u s t i 1 a u ž e s t i n i. S obiju strar.a 0 u r c q .i i : znodju Our. jpqa i Marno neprij.itelj j- juoo sko o fta svinia odsjoeima pnvoo že.’lok' il;<.li- i iničiH) napado; odbijcni sn. Ju'n > od 0Hrcqa ti su napad; s I om 1 j rn i n a. S i m p r o t i v u a p a d o xn. Nc p ijalcljska (D'djclonja, koja sti s ob ju straua. Jau!. gonnoa pr<xhla u naie prolsfražarske položaje na Marni; odbačoni su jj.oti napadom do samo rijoko. Jngozaradun i fetočno od Bciins.t vodil? si se inj stipVično borbe. Jučo su oboionc 52 neprij l 'jsk- ■ 1«. lilico i 4 osmatračk.i balona. Doniči.ik fio o w e n h a r d t izvojevao j' s\oju 12. I 43., porucnik B llik svou 26, po.nčtik Ballo svoju 25. i porači.i; Pippard svoju 20. i 21. vazdušnn pobj du. j Prvi zapovjcđnik glavnog stana pl. Ludendorif.

Velika fraza.

Oiios dana. kad su se u cijelaj fraaicuskoj držall je<ian govor za dru(gim na uspomenu osvojenja Bastilje, juzeo je rijcč i poslanik na londonskom jđvoru. Pau! Cambon. Ono 5to je kaizao, ničim se nlje razlikovalo od besjedttičkih isipada, pomoću kojlh njegojiri zeinljaci" pokušavaju da u svakoj 'Sličnoj prilicl zalude uarod. I on jc »idario ii jao i pomagaj protiv NjemačJce, žcdne močl I, kad je neosporno ipravo ,/veltkog naroda“ na L!zas-LoIringiju naročito naglasio, onda je izbaicio jednu frazu naroČito govomičkog jtoua. On je nazvao Francusku „sta-

tuom vetike ljepotč“. ali statuom, koja bi ostala „osakaćena i bez simetrije linija", ako se ne bi ostvarilo ponovtio prisajedinjenje spornih provincija. Kako kod svih recitatorsko-umjetničkih djcla kod državnikd sila sporazuma, tako je i ov'dje manje sadržina, a više ton, koji stvara rnuziku. Kao već češće puta do sada. tako se i sada ispoljila argumentacija, ko^ja — kad bi ostala jednostavna i stvama — ne bi ni jednog psa iza peći izazvala, no koja jc ipak kadra da zamami široke mase, jer je sastavljena u pjesničkom iako vrlo lošem obliku. Timc izgleda, da je stvorcna veza izmedju govora poslanika Cambciaa i cijelog slstema, koji podjaruje ratni fanatizam u zetnLjaina sila sporazuma, a naročito kcd romanskih ttaroda. Cetirl godine svjetskog rata sa svitn svojiin potresnim doživljajima nijesu biie u stanju, da u Francuskoj i Italiji lurište veliku frazu. Dauas, baš kao i uekada, uljvaju se djeci u školi istim sredstvima mržnja prema Nijemcima i iudilo veličine, kao i poslije katastroialnili dana 1870./71. Tako čitamo tt čitanci „Lecturcs clioisies d'auteurs Franeais" cd Martina i Lemoinc-a o ulozi Franctiske it svijetu: „Ima jedua buktinja, u čijoj svjetlosti koračaju svi ttarodi... a Francuska jc ona, koja nosi ovit buktinju ... Kad bi ikada došlo dotle, da Francuske ncstanc sa ove zemljc, onda bi svijet opet zapao tt poinrčinu ... Jer Francuska je zemlja ltade... Svaki ima dvije domovinc, svojtt i Francusku...“ ista žonglerska igra velikim riječima, iza kojiit se nc skriva ništa drugo, nego ncizmjerna sujcta, sebičnost i nadutost. ponavija se u svrnta izjavatna štatnpe, ikujiževnika i zvaničnih ix>litičara. To je karaktprističan znak za slabo osjećanjc stvarnosti u romanskoj rasi, da su u Parisu, kao i Rimu, inncgi književnici i drtigi, što rade perom po oozivu, dospjeli do moći i ugieda. Ko je iz esnafa tili, prije bijedunjavih i dalekih od svijefa artista, u podesnom trenutku uinlo, da svoju opakliju okrcne prema vjetru, i arsenal svoga ličnog rječnika dlgne protiv neprijatelja, ipostao je junakom dana preko noći. Takvim načinom su iziteitada mogli postati vodjama i ustanicima svojih naroda Maurice Maeterlinck i Gabriele d'Anmmzlo, koje je nekada lcritika slavila kao čiste umjetnike riječl. Tako su mogli postati slavijeni junaci pozadine iiisci kpmada za tantijeme I mali lokatni kroničari, reporteri štampe, pijacc i malih skandala. Oko njiti se ulagujc goiniia, saitto cko su znali, da su njihovim zemijacima od prijekc potrebe vciiko riječi. A fraza je izrasia iznad satue sebe, i

nije ostala samo zvuk i šum govorničke bujice: Ona je postala gest, urcdiemje I teatralnost u najsnrovijein sntislu i stiiu, Ako su plačeni polltičarl priredjivaii na ttlicatna glavuih gradova svoje bučne ophode, ako su pozorišta odjekivala u svima provalama ltarodnog paroksizma; ako su se ministri u sjednicanta kotnore grlili, a prevejane varaiice, kao Clemenceau i kompanija, razumjeli da udare nečat svome govoru sa izvjesnim larmojantnlm prismokom, — onda su svc to bile samo različite fzjavc iste fraze, koja vcć od četiri godine na ovamo preplavljuje kao bujica. Francusku i Itaiiju, tako da za ticzve.no i jasno tnišljenjc nije bilo ni vremena ni prostora. i u sve to upala je zaglupljcna romanska rasa. Polaskani zaklinjanjem velikib Uteramih reminiscencija, od uvijck odareni jačim osječanjetn za obiik. nego !i za sadržinu, držeći se uvijek površine stvari. a nesposobni, da prodru do jczgre svili pojava, morall su Franctizi i Taiijaui postati orudja bez volje u rtikama svojih ziločinačkih frazera. I fafco idu oiti, kojima nedostajc protivteža stvamog obrazovanja dulia i srca, tt susret trenutku budjcnja. A pitanjc jc, da li ne će i onda još velika fraza preživjeti njihovi' propast.

sami pokftdšto liili zadovoljni, aV;> j; jei. no (akvo našo povl ičonjo uspjolo. Bilka jo.š nijo gotova. Pojava ©ngloskih tni. pa južno od Rciinsa h l i jo za Nijcmte ve. liko i znenadjonjc. Manrfeo drži, da j? njornačko tvrdjonjo lačno, JO kome su povlačenjo savo/nici kasno opazili.

Visoko odlikovanje i unapredjenje njemačkog glavnog stožera.

Kb. Bcrlin, 23. jula. Vojni naredbeiti list objavljuje carsku zapovijed, koju je car W i I h e 1 m uputio državnoin niinlstarstvu, i gdje odredjujc, da se veliki glavni stožer n priznanju svojlli važnih zadataka i zasluga diže u isti čin sa centrain i m n a d 1 c š t v i m a. Od sada će dakle njemački glavni stožcr biti ravan pruskom državnom niiiiis t a r s t v u. Clanovi velikog glavnog stožcra dobijjtju čin d r Ž a v.n o g m in i s t r a.

Dogadjaji u Rusiji.

Džinovske borbe na zapadu.

Smlbina carske porodicc. Rctterdatn, 23. juia. iz Rusije su stigie u Loudon zva1 nione vijesti, prema kojima se bivša carica i ostali člattovi carske 'rorodice nalaze u ž i vo tu.

Bilans horbi prošle Jtedjelic. Berliu, 23. jtfla. Ićatni dopisnik • ;ta „Vo s s i s c h e Zeitung" pise: Pušio je francuska ofetjiziva tt ^lavnotn z a d r ž a n a j ak i m p r o t i v u d a r i m a N i j, e m ac a. tnože se bilans prošie neujelje tovako sklopiti: Bifka' je vođjena c-d S o m m c d o T altare; u š i r i n i o d 150 km. Sto se tiće'hjl'ju upotrebljenilt baterlja i memčadi, .flva je bitka bifamožda j c d n a o d u a j v ećili u sadašnjem ratu. Nova i i n i j a F r a n c u'z a j o š j e n e p ovoljuija, ncgo star’a. Svoju tešku zadaću odbrane u vezl sa istovremenim napadom, mogao je Foclt samo tako riješiti, što jc duboko zalivatio u amcrikanskc prlčuve, i što je sa engleskog fronta đovco 4 annijska korpusa.

Riješenje holandske ministarske krize.

I Haag, 2.L jula. Pošto Jc dr. Nolcns ponovo cd! bio pomidu da sastavi kabinet. kraljica ! je pozvaia Junkliera Lomana, da sai stavl jiovu vladii. Loman jc ranlje bio ! ministar imutrašnjih poslova i vlasnik je jednog neutralnog lista, koji jc u I istinl objektivan i neutralan.

Rat na moru.

Engtcski general o položaju na ratištu. Kb. Bo't'idare, 23. jnla, Prau.a ,,N i c u w e <’ o u i a n t“-u p'•š« gc'tij'ra) Manrice 1i ,,l)a;ly Chro. micli": Povlačonj" Njeniaca ic smijo se snialrati kao kn'as ro'a, pcšto smo i

! Torpedovatt amerikanski fransportnl brod. Paris, 23. jiria. ,,M a t i n" javlja iz Ne\v-Yorka, da je jedan a m e r i k a n s k i transp© r t n i b ro d, koji se nalazio na putu s transportom oružja, toppgdov a n tt r a t n o j z o n i. Nestalo je 10 časnika i vojnika.

Nova ootaplUmja. Kb. Berlin, 2.5. jula. Wo 1 i f o v.u r e d javlja zvanično: Djeiovanjctn našili podmornica potopijcno je u zatvorenom području S r e-

Razne brzojavne vijesti. p rekinute sve brzojavne vezć iztucdlti Švajcarske I Francuske. Zencva, 2.3. jula. Zenevski bnzojavni ured javlja, da su Uo daljeg vremena prekinute s v e v c z e s Francuskom. Nestajanje živežnih natnimica ti Englesko.1, Ostavka državnog tajnika lorda Lee-a. Kb. London, 23. juia. R e u t e r javlja: Lord L c e je dao ostavku na zvanje državuog tajnika za životne namirnice. On je imao diferencije sa predsjednikom poljoprivrcde, jer drži, da poiitika tipravnika domaće proizvodnje namirrrica nijc dosta velika, d a b i z a s a d a i p o s 1 i j e r a t a o s i g u r a 1 a snabdjevan i e z e m I j c n a m i r n i c a m a. Glad ii Lapplandu. Kb. Stockholin, 23. juia. „Svenska Dagbladel" javlja vijcst svoga donisnika u Helsingforsu, po kojoj u Lapplandu viada velika glad. Za Helsingfors se traži racioniranje namiritica. Ncposredna veza izmedju Bcrlina i Helsingforsa. Kb. ^B'iI’n. 23. jula. „Aoidii' uischo All^erncin. Zo tuug'* javtja iz .Stockhoima: Prcma vije.t'mi 1stova u {jlauu jo ncposioilna v 7:\ jznv djn Bcrlina i Ilolsingforsa, koja bi i. niala ići ptoko Rcvala. Od Rcvaia do Hel. singtoisa imao bi s • nde j iti obraf-ii S 'C. braćaj.' lz austrijskog parhnnenta. Ki>. B‘'č, 23 joli, Prcn a listovima pojavio s • j :čo tijutra blvši rniiiiatar prosvjot.', dr. baron Ilussarek, u pa:Jainpn'n di po nalogu Njc-govog Veličans'va povedc pr t_0 o.e sa stiaukama, što j<> vcć pofeo sa s:ia jccrna pošlaničkog doma. Nesreća u Berlinu. Kb. Berlin. 23. jula. L' ponedjeljak, vjerovatno usiijed eksplozije, bijesnio je požar u Plaunerskoj tvomici, kome je žrtvom 1 >alo 300 radnika. U požaru je pogintilo 165 radnica, a ostalc su kasnije od ozlijcda umrle. Isiraga zbog katastrofo lctllaeke pošto Budimpešta—Beč. Kb. Budimpešta, 23. jula. Miuistar predsjednik W e k e r 1 c je ii današnjoj sjednici financijskog odbora na jedno pitanje izjavio. da će se povesli stroga istraga zbcg katastrofe letilačke pošte. Ako vla-da stekne uvjerctije, da je razvitak letllačkc pošte zbog tehničkih smetnjl nemogučan, onda ćc vlada obustaviti letilačkn 'poštu.

PODLISTAK

Zagorka:

U danima tuge.

Lijep je život i svakom je mio, ilVUo je možda i nesrećtK>tn r'obtt, 5A.ll život moj nesrećan je cio Najradje bih pošia svotne crnom grobu.

U životu mome svi su mutni dani Rijetko je sunca koji zraćak sin‘o, Svl su sa tugom časi 'provejani, 'A koji je srećan, — on je brzo mino.

iVolela satn žarko, — pa i ovog časa, On ml Je u duši usppmena živa, !Ah ta to je pak'o a ja želim spasa, ffa svemu je tome nvoja ijubav kriva.

Ojadjena duša več poćinka traži, jA umomo tjelo težl grobu svome, Samo Boga rroliin, da mi tugu blažj, I Ispuni žclju sluzi nesrcčnome ...

D. M. Pollć:

Pretnja.

Moje su usnc ružini lističi, ua koje jje biistava rosa pala; u kojoj se ktipa’ju tprvi zraci sunca na uranku. Oh, tie kruni rosu sa njih, jcr ćc Jm se nežno runiciiito izgubiti. Moje su oći bistri plantnski kladenac, koji izvire iz šumske mahovine, u Jkome se blista drago kainenjc rastopJjeno, sa prozračnim zeleitilom smaragjiove boje. Ob, ne muti kladenca pijenjem svoJim, jer će te slavuji prokleti, kad uvczaljubljeni dodju, da u njemu tugu

ogle-dajii, pervajući sa čežnjom o ijubavi. Moje je grlo svetlost mesečeva, a bele grndi gnezdo golubije. Oh, ne dotiči ga se, Jer će sc golubcvi poplašiti, a. bcla svetlost tnesečeva poiamneti. Moje su kosc Ijctnja ponoć, u kojoj zvezde radošću treperc. Oh. ne rasplačl je, jer će zvezde krcz nju u mirisnoj noei zablistati, a ti ćeš umrcti od sjaja 1 rnirisa njenog, od čežnje i uzdaha za njom.

D. M. Pollć: Sličica iz rata. Vojska je dobila nalog za odstu- I panje, i tužno je cberila glavti kora- j čajući, dok je, po blatu gacajuči, Jedva \ iz njega izvlačeći noge tnislila: — Zar rni da odstuppmo, mi. koji | smo znali samo na»pred ići, tni koji i stno znali samo kao pobedioci timirati, zar mi, koji smo uašti zastavu viseko držali, mi koji smo je ixvi u bitku unosili a nikad prvi iz nje iznosili?! l J a da odstupaino? Da bežimoi? To ne može bitl, to nc snte biti, — ali je ipak tako. • <•. k Zapovest je došla i njoj se moramo pokoravati, ,,a sila Boga nc moli.“ I oni sft išli pognute glave sa crnim niislima: i sa žalošću u srcu, koračaii su pod teretoin njenim. Svatki je ostavljao svoje tnile i | drage nezbrinutc. jic smcjuči pomišlja ti šta će od njih biti. Svaki je n sreu tužio; alf je iŠao. Išao je bez roptanja i bcz prekoga pogleda, išao je, jer jc znao da mora ići, da mu to čast kao vojttiku naiaže, a dužnost kao Čoveku. Svaki je otadžbtnu sa tugom u srI cu ostaivljao, ali se i svaki u njemu ! njegovoj dubini tnišiju teši-o: — vratiću se, I koračaii su porcd ko'a. ti kol.onama, ćuteći, zabavijoni svako svojim tnlsirma. Saatio katkad bi dtzali glavu i pogiedom, — a!i lcakvim, — pratili b! acroplan, koji se kružcći vio iznad varcši. kčju su ostavijali. Pctnišljaii bi, dok itn se srce od žalosti stezalo: — Moji može biti još stoje i gledaju ga, i zavideii bi rnu što ćc on biti poslednji koji će otićl. a prvi koii će dcći i midost im đoncti; Ali kada? Begajući cd odgovora, trudili su sc, da o tomc ne mis’le, tešiii su se; onda, kada to Br.g naredi. I [losinatrali su ga i đalje. Fvo, — povikašc; — avijatičar iiti maše belom maraHton!, pa i santi p<>skidaše šajkače sa glave i tnahulm sa njima: prema njemu. To im on šalje oproštajiio zbogo.m, možda i posiednjc, — ko to zna! I dugo su ga još posmatrali, dok su kola škriiiela. zapadajuei u blato do j glavčitte, a zaprega volovska imično je | istezala vratom, zapinjući svo-m sna- . goin, da ih iz njega iščupa. Vojnlci bi se za časak pr^nuli iz ! svojili teškili misli. 'pritrćali !>i i saani i i udruženim snagaina bi pomogii jadnoj.[ stoei. olakšavajući joj teret. Zar njoj ne treba snage, zar ona j neće imati visova i provalija da prodje. ! kuda sarno orao može preleteti i srna preskočiti? O, irna. ima. Jadna stoka i vojnici bi sa Ijubavljn i sa žaljenjem tapkali jadnu marvinčad *po nabreklom, od tereta, vratu. kao lx>dreći je da izdrži napore od kojih su se i saini u duši bO'jali.

A da li su iin u duši ! zaVidcli. što idit a ncžnaju kuda I zašto, što nc osećaju bola za ostavljenc-m otadžbinom, ni tuge za nezaŠtićencm sirotlnjom?!! Ne, tic zavide im ... Jer i ako ne osečajti sada tugu zbog rasta.nka, isto tako nećc osctlti ni radost zbog sastanka. A da !i će sc sastatl? T)a li oni Jijima sad tpri oproštaju nlsu kazali posladitje zbegom, da li im to nije biio poslednjc vidjenjc?! Snze su ih gtišile. a da li su cni smeli i mcgii plakati?! Ne, — opet ne. Oni su mcrali ići, čast otadžbitie je ttakgala: idi i oni su pošli; ne pitajući ni kuda, ni zašto, ni kako. Pršli sii vergjući n Bcga i nicgovu pravdu. Pošli su kao što jc Hristos poŠao na Ooigotu, z^ali su kao što jc J i on 7.n?o: smrt će itii doneti vaznese- j nje, umrcću, da bi mogao živcti. 1 to ih nije tištaio. Tištalo ih je ' sanvi. što su svojc 'porodice daleko od svojili lcuća ostavili. nezbrinute i nezaštićene, a u bežaniji je teško žlvoti. Ni dovoljno hleba, ni odela. a kaino ii toplc i ugedne sobe. Novaca ko jc maio šta i imao, ostavio je, a da ii će im to biti dovoljno za život? Mučno!! hznzetne su prilikc i skupoća ćc biti tini veča i ita.bavka teža, ali nadali su se. Sv'aki jc u duši pontišijao: umećc i oni biti jaiki. Umcćc se u ovim teškim danima naći. Umcćc slivatiti prilike u kojima su. I [>oinoći se časno, a i drugima u potnoć priteći. Tešili su se joŠ i tinsa: Zar naših ne ostajc dosta, zar se oni za ix>rodice ratnika neče zauzimati, i zar im pni nečo u nevolji pritećl,

Mi ćcmo i za njili i za njihovu dccu krv prolevati a oni, zar bi mogli našu ncjačad napustitl? Olt ncće. tieče! Pogledaće ih: all kako? da kad ih vide izbegnu na drugtt stranu, da lli nebi oni šta zamollli. Znaii su to, pa Im -zato i jeste tako tdškn. Zato su itn se crne tnisli kao ogfOinno stenje tta dtišu nagoniilalo. I dalje nisu smcli o svojlma mlsliti. Samo su pcdizali pogled k‘ nebu i sa povcrenjem u Boga gledali, pomiŠUajući: — Bože, tl si 'pravedan i siiau, ti si sveniogućl, daj itn veru i nadanje, ulkrei>i ili, daj im nioći da istraju u nev-olji. Nc daj im da dahom kionu. jer h! ili to ubiio. I slclopljeuint rukama. preplanuiini i pocrncHm cd nepogode i barirta. moiiii se: Sačuvaj nam i održi siročad, Tebi se molimo. I dok su hlcda usia mrmoijiia poslednjc reči, suze su se krunilo i mešale sa kapinia kišnini. slevale se niz niokru uniformu i padalc na zemiju topeči i c - . . „i, Pa tako je išao i on oborene gfave, pogružen u dubokc misli, jeđva, vitkuči terct. koji je na scbi nosio. I osrtao ie, ali ne od tereta. nego r>d tnuka kojc stt mu dušu skoiile bile. I cn je ostavio svoje. ali kođ koga I kaiko. Znao je. da, dok je imao da daje. bk> je dobar, voleli su ga svi. A sad?!t Pogadjao jc i ako u duši nije htco da prizna, da sad, kad njegovi nc budu imali šta da-ti, napustićc ili svi, i da će biti izloženi sivemu i svačemu sa njihove strane,