Beogradske novine

Broj 204 .

Ifrana 2/ , g c 13 k, pošto se boje, da bi mogli dosipjeti u ruke boljševičke vlađe, koja bl ih upotrebila kao taoce. Zato je i od^ijen poziv Cičerinov. da sedište diplomaitskom predstavništvu premjeste u Moskvu. U Vologdi su predstavnici bili u vozu pod najjačom stražom.

Sibirska Intervencija. (Naročitl brzoiav „Beogradskih Novtaa'*.)

Rotterdam, 31. jula. „Manchest er 0uard 1 an“ bavi se zvaničnim izvještajem o sibirskol intervenciji Japana i sumnja u Hjegov autoritet. Ova se vijest za sada mora primiti sa nepovjerenjem. Isto tako treba biti nepovjerljiv prema vijesti, da je Wi!son pristao na .vojničku intervenciju Japana. Po svoj prlllci je govor samo o ekonomskoj potpori.

Komunistička odjelenja. Kb. Moskva, 31. Jula. U uralskom vojničkom okrugu obrazovana su komunistička odjelenja, koja će se poslati na front.

, ćetvrTag^ skupštinu. Ovaj rezultat znači, da je 80% francuskog radnlštva odlučno zauzelo stanovište protiv cijele vladinc politike. Clemenceau-ov proces. (Naročltl brzolav „Beogradskih Novlna") Rotterdain, 31. jula. ,,E c h o d e P a r i s“ piše: Prono* se se pouzdani glasovi, da će ratni sud odbiti da raspravlja CaiIlauxov proces. i da će se stvar iznijeti pred’ senat, kao vrhovnu sudsku instanciju, kao i Malvy-jev proces.

Rat na moru. Nova potaplianja. Kb. Berlin, 31. jula. WoIffov ured javlja zvanično: U Sredizemnom moru je potopljeno 5 pamih brodova od ukupno 19.000 tona. Načelnik admiraiskog stožera momarice.

Finsko-ruski mir.

Razne brzojavne vijesti. Nov tnrski državni podsekretar.

Pitanje Koreilje. (NnročiU brzolav „Beogradskth Novlna“.) Stockholm, 31. jula. U helsingforskim finskim političkim krugovima s naročitiin interesovanjem upravljaju poglede na Berlin, gdje su juče, 29. o. mj., otpočeli'ruskofinski pregovori o miru. Očekujc se. Ma će se pregovori brzo završiti. jer se glavni zahtjevi Finaca tiču samo K a r e 1 i j e. Boljševiki su u ostalom Fincima priznali pravo na Kareliju, što je u toliko prirodnije, jer danas sovjetskoj vladi i Finskoj grozi sa sjcvera jedati i isti neprijatolj, naime sporazumni savez. Satna činjenica, što se pregovori vode u Berlinu, već je jamstvo o tome. da će se brzo i uspjehom okončati.

Iz Finske. Pitanje o obiiku viadavine.

Kb. Carigrad, 31. jula. Zvanično: Šef vojne glavne intendanture, general D ž e m a l-Jri a k ip a ša imenovaiHc državniin podsekretaroin u miiiistafštr'H vojnom. F 'M Sa Baikana GRCKA I ITALI.fA. „Svenska I) a g b 1 a d e t" piše: Iz akta, k-oja je Trockij objavio, izlazi, da jo 11. a I i j a za svojo sudjelovanj.- u ratu dobila izvjesna osiguranja u pogledu D o d e k a n e z a i A v 1 o n e, kao i c. bećanja u Maloj Aziji. Bugarska se posla. vila na st.ranu centralnik vlasti, i Buga. ri su prodrli sa Nijemcima u grčku Mać . idoniju. Iz tog uzroka obrazovala se u Grčkoj pod Vcnizdosom provizoma vla. da, koja je kralju Konstantinu otkazala poslušnost. Kako „Journal des IIe 11en c s“ javlja, uvedena je u Sjevernom E.

Stockbolm, 31. jula. Pitanjc o odluci oblika finskc vladaviiic došlo je u odlučni stadijum. Finslci sabor će se saslati 5. augusta, da u trećem čitanju ouluči o obliku vladavine. Republikanska opozicija stalno raste, ali je rezultat još uvijek nesiguran. Razoravanje bivših ruskih utvrdjenja. Kb. Helsingfors, 31. juia. Vlada ie uopustiia. da se r a z o r e U tv.rđ i -?, Vy'ž r?^

piru prisiina nastava u talijanskom * arbanskom jcziku. Talijatii držo 135 Grka iz Himare i Premeti-ja u Siciliji kao taoce. Grčka nije nišla svršila pod novim rc« žimorn. Po zaključku mira sigumo će so iošo provosU. Ako sređišnjo vlasti po. bjede, onda ćo so Bugarska naplatiti u Maćeđoniji, a ako sporazunme sllo na’d. viadaju, onda ćo grfki interesi u Epiru, na Jegejskom moru 1 u Maloj Aziji biti pOtisnuti. Maie države, kojc- su se s'tavile na stranu sporazumnih sila, slabo da ćo suđbina Rutnun’jske ohrabriti. uraa j okolica

Francuska. Francnsbi radnici protiv Ciemenceau-a. (N iročitt brzotav „Beogradskih*Novtaa'‘.) Zeneva. 31. jula. Protivnici Clemenceau-a pod vođstvorn Longueta zadobili su veliki uspjeh na pariskoj socijalističkoj konferenciji. Sa 1547 glasova priinio je kongres Longuetov prijediog o dnevnom redu, u koine je igrala ulogu izmjena francuskih ratniii ciljeva i zahtjev za internacijonaiiiom socijalističkom konterencijom. Medjutim je samo 1172 giasa bilo za Rcnaudeiovu rezoluciju, koja je litjela, da na dnevni red stavi obnavljanje zaključaka londonskc radničke konferencijc. Posiije giasanja su viadine pristaše ostavile

A što si ti. Savo, malo oromio? dovikne knez i uzvine svoj iijepi plavi brk. — Boli nie noga. Eto vidi — i odma diže hiače, pa pokazuje. — Pa šta je to t-ebi ? — A zar ja znam? Od Boga je. Ca Mijo: A jel‘, Savo. Jel istina, da je onaj što je kcd meštru, od tebe načinio figuricu? Savo: Je — je. Knez: Pa kaki si? Savo: Eto, ko živ. Marko: A šta će io njemu! Ssvo: A zar ja znain? Marko: E, jel! A plati li on tcbi za oto? Savo: Da — da. Marko: Eto vidi! Zar je on Iud, da bi badava izdavo novac! Spijun je to — ai vidit će te vi već, šta će biti... Još Marko u riječi, kad odjedne ušuta. Iz školske aviije izašao učitelj sa svojirn gostom i podjoše gore s pram crkve. Dižu sc 1 seljaci, pa će polako preko gruimnja. što ga ispekio sunce, s pram gornjega kraja. Tu se već sakupila sila Ijudi. Stariji posjeđali oko crkvene ograde, pa puše-1 cliva/ne, žene se pružiie ondje ii ladu, pa gledaju mladjariju, što je nedaleko na člstini, na najžarčem suncu uvrtila koio. Peče sunoe. Bože, misliš ispit će im mozag. Crvene se lica, ko jabučlce. Znoj sve curkom teče, a momci petama o zemlju, da sv® tutnji. Pa povuče kolo sve đo gajdaša, savije se, zavrisne, pa opet natrag — | u okrug. Oajdaš Stipa naherio šeširić na ono jedno oko, Sto mu ga zrno probilo, puše u kozu pa sve i on s kolom poskakuje. E. ne.

Dnevn? kalendar Dams je čefv’Ttsk 1. augnsta, po starom 19. jula. — Rlmokatolici: Pctar u okovfma; pravoslavr.i: Makrena s. Vas. Vel. Casnička I činovnlčka kasina otvorena je pofam ocf 15. fcbruara tio 11 satl u noči. Kinematograli: C. i k. vojul kinematograf u Kraija Milana ulici br. 56 (Koloscum): U 6 sati poslije podne predstava za vojnike, a tt 8'30 satl uveee opšta predstava. - C. i kr. građjanski kino na Tcrazijanta br. 27 (Paris): U 6 sati poslije podnc i u 8 sati uveče opšte predstavc. Beogradski otiettm u lieinoi pozornici tbašta „Hotei Takova" na Terazijarna): Početak predstave u 8-.-I0 sati uveče. N'oćn a sl užb a u 1 j c kar n a m a : Od 28. jula do ukljttčlvo 3. augusta 1918. vršiče noćnu službu u Beogradtt ove ijekarne (apoteke): Mlchl, Stara Crkvena ul. 8; Kušakov i ć, Knežev spomeni!t 2; S c k u 1 i ć, TaItovska ul. 37, i ijekarna „Crvenog Krsta" Beogradska ul. 2.

mož da gledješ mirno. Danas Manda vodi. A što je Manda Tadina — tcga više nema! Kad zažmuri, skupi usne, kroz zube zazvižđi, pa zapjeva: Aj, kaka sam bila i rumena — i poskoči, pa povuče kolo — momcl da polude. A baš danas lice joj se sjaje, oči Igraju — rastopiće se od dragosti. Ej, nije šaJa: Joza Tomičin najjači momak u seiu uvatio se do nje, a Fema Petrova pozcleniia od ijutavi. Mamdi sve srce .poskakuje, a neinož jezika obuz* dati — bit će vraga! Manda je započela, ali joj ni Fema ne će da zaostane — prepiru se sve u pjesmi. A momci i djevojke pomažu obadvjema I sve misle, tko će koga natpjevati? Maio podalje u hladu sjeo učitelj na jedan panj, a kraj njega namjestio prijatelj mu svoj slikarski stalak, pa slika. Nekoiiko se ijudi primaklo, pa gledju sa strane, razgovarajuć nešto po tiho, a Savo, u kog valjdai uzmanjkalo duhana, prikučio se sasvim iza ledjiju, pa sve pazi i čeka dok gospoda bace čikove. — O, Savo, zar si ti tud? — Jelte, gospodine, a što će ovo biti? — pristupi Savo k njima, razmatajući čik, da ga strpa u luiu. — Vidiš, slika. — Jelte, gospodine, a kuđ će on s tim? — Pa kud bi, objesit će o duvarl — Sta će to biti! — izdero se Marko, koji se najednom odvažno približio — i udari rukom po platnu. — Čovječe božji, zamrljat će te mi sJiku. — Šta če to biti, pitam ja tebe? opet će Marko. (SvrŠiće se.)

. BEOOKADSKE NUVlNft IetorUskt kalendar. Na j'učerašnji dan, 31- jula 1556. godi« pe, 'umsio jo u Eim'u IgnjaL (Ignatio) L o y cla, osnivač isusovačkog r«da. Igpatio Loyola rodjtn j« 1401. godine u Guipuzcoi u Spaniji, bio jc oficir i kao 'takav ranjcrt 1521. Za vrijeout bolo. vanja počeo j e mlfftgo razimšljati 0 vjcr. skim pitanjima, pa je po ozdravljenju iza. šao iz vojskc i počeo sc baviti teološkim studijama. Augusta 1534. Jgodinc osaovao je u Paristi *u zajcdnici šk nckolicinom pri« jatelja isusovački rod. 1541. godino prc. glatcn j« za prvog poglavicu (gcnerala) lsusovačkog rcda. 1622. godine unijtla ga je katoiička crkva u rea svojih svetaca, u kao njegov dan imijoL jc u kalcudar da. našnji datiim, 31- iuli, kao dan. njogovo smrti. — 31. jula 1818. godine rodjen je u Bcrlinu čuveai geograf i kartograf Heinrich Kiopert, t« danas geografska nauka slavi njfegovu stogodišnjicu. I vaii njegovo domovine mnogo su so upo« trc-bljavali njegovi školski zemljupisni aL» lanti, veliko zldne karto itd. U svojim po« scbtiim geografskim studijama naročito je obradio Tnrsku i Malu Aziju. Umro jo 21. apriia 1899. godine kao profcsor uni. verzitota u Berliuu. — 31. jula 1886. go« dino urnro jo u Bay r eu t hu čuveni kom. po’nista Franja pl. Lrszt. Rodjeu je 22, oktobra 18Ll. godine u Ra i d i n gu blizu Šopronja u Ugarekoj, već se kao d'cčko od 9 godina pojavljirao pred pirbiikom kao pianista, a, muzički se školovao kod svoga oca, kod Czernya, Salierisa, Paersa i Reicbasa. Još vrlo mlad otišao je u P a. ris, gdje jo živio kao učitelj sviranja na glasoviru, od 1835. do 1839. gcdino bio j« u Italiji, pa ie zalim do 1847. godino preduzimao umjeltučk tunv je; rečeiv go. dino lmdo postavljen za dvorskog kapev niku u IVeimaru, na komo je položaju osiao uo 1859. godiuc. Od 1861. do 1870. godino živio je u Rimu, gđje j« postao sveštenik, pa je poslije naiztnjenično žirdo u Rimu, Budimpe šti (gdjs je gcdino 1870. postavljeu, za uprtvnik:. mu« zičke akademijo) i Weimaru. Glavna su mu đjtla „Hristos", „Faustova simfo* nija“, „Dauteova simfonija" i dr. Originatnih muzičkilt djela dao je Liszt za ži. vota 385; tome valja dodati još i stotinak djela iz njegovo zaostavšti. I ne i 745 preradjenih djeia dmgih kompozitora. —• 31. jula 1904. godine u. j mro je u Sellinu putnik-ispitivač po Afrii ci Ri.chard Kund. Rodien je 1852. j godiue. N'a dtuiašnji dati, 1. augusta 1291. go| dino osnovau je švajcarski savez, kao pr. ; vi začetak dauašnjo švajcarske savezno { ropuHike. — 1. augusta 1798. godine uni. i šlil.v jo engieska flola pod komandom ču. venog admirala Noisoua pred pristani. štem Abukiron (iza kojega su Fran. | cuzi gotovo ravno gotlinu dana đocnije n.ujnj je T)vm aana, povodom njeuo godišnjice, bilo govora na ovom mjostu) francusku flotu, koja jc bila ptul komandom admiraia Bruevsa 1 koja je čuvala zaledje framaiskoj vojsći, što jo potl komandom gem'raJa Bonapartea (docnijeg cara jNapolcosipt 1.) biia iskrcana u Egiptu, da zauznje ovu zemljii i tiine otežava Engleskoj saobraćaj sa Indijom. Unišfeenjem francuske fiote bila je francuska ekspedicijona vojska potpuno ođsječena od domovine, ali jo ipak nastavila borbu u Egiptu, prešla preko sinajskog poluoslrva i otpočela operacijo čak u Sinji- General Bonaparta je docnije ktišom na nekom neutralnom hrodu otišao u Frai;cusku, gdje ju izvršio državni udar od , 18. 'brumairc-:i, kojim je posiao prvl koi> sul repubiiko. Francuska ekspodicijona vojska u Egiplu, nad kojorn jc Bonaparlo ostavdo glavnu komanđu genera'lu K1 e. beru, vraćena j-> othmdo tefc 1802. gc. dine, po zaključenju francusko-vngieskog mira u A m i e n s u. Bcogradski orfeum. Danas će se prvi put izvesti novi briljantni program za prvu poiovicu augusta. Svaka pojedina tačka sačin.iava po jedmi senzaciju. Posjetioci će stoga imati rijedak užiiak. Javna prodaia. Po odiuci starateijskog suda izložiće se javnoj prodaji zaostavština poč. K r u n e Jovanović, na dan 21. augusta ove godine u njenom stanu ii ulici Resavskoj broj 62. Prodaja ćc početi u 9 sati prije podne. Pozivaju se kupci, da na ovu prodaju dodju. Za beograđsku sirotinju. Stanimlr Radovanović. trgovac iz Beograda o šestomiescčnom pomenu svome bratu Stojanu R adov&noviću, trgovcu iz Valjeva, priložlo je sirotinjskom odjeienju opštine grada Bcograda svotu od 60 kruna, kao svoj priiog za pomaganje beogradske sirotinje. Kažnjeni rasipači vode. Uprkoa ponovljenim opomenama da se s vodom štedi, ima još mnogo šlučaje. va rasipanja vode, odnosno prikupljanja vodo. Ponovo se i izrično obraća pazrija, da će se najstrožijo postupiti prema sva. bome, koji so ne odziva izdatim naredba. rna. Ponovo su kažnjeni: Sa 2000 kru. na ili 200 dana zatvora Katarina Brun. slih; s 1000 kruna (100 dana zatvora) Kosara Brunslih; s 500 kruna (50 dana zc. tvora) Katića Žikić i Kosara ’Brunslihj a 400 kruna (40 dana zatvora) Antonijo Pantić; 8 300 kruna (30 dana zatvora) Antonije Feit, Ljubica Lazić, Miloš Bara. lović, Ana Tatalović i Radmila Pazić; s 200 kruna (20 d&na z&tvora) Sveta Di. mitrijević, Milan Subotin i Sofija Protić;

1. augusta 1918. aa 100 kruna (10 dana zalvora) A1 "ksandra Stojiljković, Ljubica Gajić, Andja Makaranjac, Kristiua Milosavljević, Vasilije Simić, Ana Dimitrijević i Persida Ko. stić. — Napominje s«, da ćo so kazne još i povećati, ako gradjanstvo ne preštano s rasipanjem vode. Kako ćemo se otresti buva i stjenlca? Jedini i brzi iijek protivu insekata, jeste prašak ,,I n s e k t i c i d e R e ynaud“, od kojeg treba vrlo malo posuti po poslcUi, i insekti odinah uginu, a isti se možc »dobitj. u radnji R. J. Anafa, Knoz Mihajlova ulica br. 47. Osignranje osmim ratnim zajmom kod c. kr. aus’tr. vojničkog fonda za udovice i siročad daleko jo prekoračio iznos sedmoga ralnoga zfjina u pogl du osiguranja. Najuvidjavnije vojskovodje, časnici, vojnici i najširi slojevi naroda osiguravaju sc ratnim zajmom kod c. kr. austr. vojničkog fonda za udovice i siročad, jer s« osiguranomo pružaju najiK’lji i najprednosniji uslo\i. Primanje osi. guravanja ralnim zajmom traje i dalje. Svaki, koji se hoće pobriuuti za svoju porođicu, neka izvrši osiguranje ratnim zajmorn kod c. kr. austr. vojničkog fonda za udovico i siročađ, ekspozitura B e o g rad, Terazije 4. Osiguravanja ugarskim ratnim Zajrnom primaju sc isto tako ondja pod Uadzorom kralj. ug. urda za ratnu skrb, Preseijen IV. reion opštine grada Beograda. Uredi IV. rejonu opštine građa Bcograđa, koji su se do sada nalazili u Miloša Velikog u 1 ici broj 52, preseljeni su u ulicu Birčaninovu broj 17. gdje su otpočeli svoje redovne tekuće poslove. EltSPOZlTBRA PEST^itSKE- OGflRSKE KOMERCIALNE BANKE u Becgrasiii — Kr.gz MIHalloi/a tir, 50. Sp te€l|g-iKQ odjeEegsja aa štijastje rcovsca ratfžiirra zargsl žS ieFžicima~I žnžergiirančma. Osnovna glavnica i pričuve 232.000.000 kruna 1204 O jednobojnim kokoškama.*) Ovo jo za privrednika, naime za živinara, kutiko zanimljiv, toliko i veoma poučan predrnet. u ovlnr 1 tmda" dsi-fdvriilii' bojama:" u~ E'A loj, crnoj i crvenoj; a šio mi zo. vemo žutom bojom kod kokoš.ika, to je samo otvorenija mast crvene boje, jii jo prriaz od crvene na belu hoju. Kokošakti čisto bele boje nerua, rnanj kad a perju ne bi brto dmgo nekc boje, a tragovi od ma kojo druge boje, irna svako pero u kokoške. Prema tome dakl", koliko se tragova u b.'lom perju nalazi ođ crno i crvcne boje, pc« staje p rje sigasto (pirgasto),. plavičasto, iii Žućkasto. Aii, ove boje tivba da su vrio slabe; u profivnom slučaju pak, pokaznćc se p. rje u prvom slupuja sigasto ili plavičasto, a u dragom narandžasto, ili kao slama žato. Da bcia kokoška bud3 što l.pša, treba perje da joj bude što čistije; a da kod kokošaka razna b lina postoji, trcba samo uporcditi belu ,,Mi. norku“, sa belom „Talijankom", kojć ne bi imalc nikakvih malma, pa kad pc. I smotrimo svaku od ovih kokošaka za seb>, one ćo nam so pričiniti kao čišto bole, a kad ih ttporedimo jednu s drugom, oncia ćemo kod Mittorke opaziti slabo prc« Iivanje na plavičasfc-sigastu, a kod Talijanko na žućkastu boju. S toga so kod Minorko pojavljuje kao masno prljavc-beio perje, a kod lahjanke opet biva perje žućkasto. Ove se inahne ne pojavljuju u vaskolikom pcrju pođjcdnako, nego poIiajjačc Tia onim deiovima feia, ko : i su najviše izloženi suncu, jcr boju s’tvara 1 sveflost, daldo: na grivi, na poledjini, na Bbajlijam itd. S toga živinari, k'oji Jioće da imaju čisto belo kokoško, no pu. šlaju ih da po suncu mnogo bodaju, nego za Tijth odredjuju što hladovitije i gtistim žbunjem zasadjene izlaze. — Pri ođgajivanju belih kokošaka, treba nnročito paziti na boju paperja i tia kabmove (c vi) Ikrupnijeg perja; jer, kad su ovi delovi čisto boli, onda mozemo lep beo priplod i od onih kokošaka dobii'i, u kojiii jc gornje porje, tisljod mnogog liodanja po suncu, pozutilo; a!i, ako su kalemovi od samog korena, pa i đonja pera žućkasta lii prljavo-bela, onda u tom slučaju ne možemo računati na čisto beo priplođ. , šlo kod kokošaka ne može biti čisto bela boje, isto tnko ne može bili ni čisto crne, zagasito-tamne, kadifaste bojfa; i zbog samoga sjaja n« možo to đa bude, kdji svako pcrjo ’ima, a taj sjaj doprinosi, da so osnovua boja u neku dragu preliva. Sjaj ima neku metalnu sušttnu, a onde, gdo je najviše jma, blista pcrjo zelenkastim sjajom. U drugih je sc. jcva perj« manjo sjajno i stoga izgleda tam. mje, pa onda i cmje. Ali ovaj sjaj pro’azi vrlo iako i u ljubičastu, smodjastu ,ili bronzastu, pa i u crvenkastu boju. Ovaj prelaz u crvenkastu boju, pripisuju pri. rodnjaci praperju divTih kokošaka, koja joboja pažljivom negom istisnufa iz peija *) Ostavljeno narječje piščevo

pitomih kokošaka, da bi se doSlo do jednobojnog cmog perja, a koje e« crvenilo i opet povraća, čim se u pažljivom izboru priplodnih grla popusti, ili s« u dužem vremenu slabla priplodjavaju u istoj, neobnovijehoj srodnoj krvi. Ako se rm ovo izrodjavanje no obrali dovoljna^ pažnja, onda ć« se, pored crnog perja, pojavi i na grivi, ua poledjini i na abajiijatua u sme« djasto, pa poneko i čisto Bmedje, šta viš« i crveno pero; a kad bi oatavili d& s« kokoši i dalje samovoljno, sloboiino pare, ouda bi 8« gpofe pojavila zlatasta griva i jarebićasto perje prakokošaka. Crno perjo sa jako prelivajućim rne’alnim sjajem, na kOkoškarna je izvanredno lepo, kao što j«, na prirncr, kod čistokrvne LafDšanke i Krcvkepke, a svaka druga pojava u odstu. panju glavnc, cme bote, srna'ra s« već kao greška pri đosudjivanju lo[)Ote, i onda' sc, sa Jakoin grcškom obdarena gila, ne uzimaju za pripiodjavanje u cilju, da se ođržava čista boja. Za priplodjavanje tra. ba birati gria, nc saino sa pomcnu'im sj". jcm, nego treba i na to obratiti naročitu pažnju, da im je šl.o cruje paperje i da su, im na krupnijcm perju što crnji kaleuiovi. Paperje u crnih kokošala ili nije nikad sasvim crno, ili jc to vrlo retko, nogo j« sigasto«, ili pepeljasto-crno. Ka<l se od crnih kokošaka uzimaju za priplođjavanja grla sa otvorenijim paperje.m, onda će pri. plod, potomstvo, izgubili onaj sjaj i ono rnasno crnilo, koje će se prelili u sigastc. crnu boju; ako je u priplodnih gri.a pa. perjo smeđjasto, onda ćo se na priplođu pojaviti ove mamčave boje: ridje, mcdre i bronzaste. Biva vrlo čosto, đa se poneko b.4o pero uvuče u perjo crnib kokošaka, i ono se obično pojavljuje u repu i ha vrhovin a letnih peraja — na „vilama" — oniii kokošaka, koje imaju manje meiatnog sj .ja, nego kod onih sa većim sjajem. Naročito je to teško izb’ći kod crnih tal janskih pellova, pa s toga morr.ju odgajivaći toga soja biti zadovoljni, kad se to ne po. javi još kod godišnjib, nego tek docnije kod slarijih grla. Pa i ov r de se mora jiri izborn priplodiiih gria na to dobto pri. paziti, đa paperje i kalcmovi ne Luciu rnnc. go otvorenc, sigaste baje, a pocajpie da ne bude po perj.u Jjeith biljcga. Da su crue kokoške nakionjenc Le i j boj , o t aia se već i kod malih pi'ića, kod kojih ni paperjc uije čisto crno, nego > pomešano s belim, većinom žućkastc-h lirn pap.rjem. Sa porašćivanjem prvog pravog per. ja, nestaje one txiir.e, a!i ipak česio od' nje zaostane na vitama i na repu, pa ga tek u dnigoin p«ju nestane, ah može i da ostane. 1 kod višebojnih, šareniu k< kcšaka, kod kojih ima i cri’.og perja pjj.v.V ijnje sc beia boja vrlo često više ma.ije u repu i na vilama. Još v“ćih teškoća zadaje crverjfei 1 iit žulo perje. ,,2uta" je lx>ja kod ku;.-> | f rtbn nn»vw\ irtdnn om-Vi’t'T O l’VO'.IC- J'i, J • j] I ; Je to njen prelaz u bclu boju, kao što sn j npr. n pctfova žutih sojeva kriit.a pera če. j sto zagasitc-’rvcna, i ako je ostalo p rje na njima čisto žuto. U istini poznaj . mo sasvism crvene kokcšk f,k >d pr^ r.ekloiiko godina, kao što su RhodA Island u Susscx. One su kao krv ervcrr., kao što sam ih ja iz Engfeske dobio, aii je i to isfina, da ovu boju u izv< ucm vrernenu menjaju, pa prelazo iJi u b!c. djn, žutu, ilj, ako su bi'e zagasitij: boj , i u cmu boju, kao šio je to bio rlučaj kod mc.jo Rhodf-Island. Cnene i žu.e kokoške, zaista su vannadno lepe, kad su ove boje čiste i punc i po cdorti fe'u podjed. nako podeljene, ali hez cmih ili bslili pe. ra u repu, krilima, iti negde na drugoin ddu tida. Crvene i žute kokoškc raznih sojeva, vrio su omiljene; to su, tako r . ći, ,,in<xierne hojo", j.r se ne rnože ospc. riti, da „moda" jgra dosta znutnu ui . gu i u proizvodnji lepog pcrja kcd kokc. šaka. Ali su vrk) reiko crvene i žu'e ko. koške lx'Z boiih ili crniii tragova u pn. ju, a ti sc tragovi i kod ovi’k kukošaka ponajčešće pojavljuju na repu i na „vi. iima". Medjuiim j< kod crvenili i žutiii kc. košaka mnogo veća mahna, kad se na nj'. ma nadje bclo, nego kađ se nadje cnio P cro ; P“ r kad se bela pera, ili mestimica bele bek'go na perju nadju, otula tu rtiaii. nu nasledjuje podmladak, šta vtžo, i o. Stalo perje na telu hoće da poblcdi, šio ju znak, da krv nema dovoijno boje. žu. ta bcija poslaje sasviin bleda kao žu<a zemlja ,,uma“, i na posletku prelazi u ! prljavc-JwIu, ili sve perjc posiaje šaieuo. Za priplodjavanje ne treba uzimafi onc petle, na kojjma bi samo i traga bilo od belo boje, jer bi time inogli ceo priplođ pokvariti, Kokoške, na korima bi bilo po. noko belo p ro, rnogli bi hez promišljauja uzcti za pripiod, ako je samo paporje žuć. kast j i ako su na knipuijcm porju kalo. movi žuti, jer se niahna u tom slučaju na bi mogia na cco podmladafe proneti, nv go samo na pojodina grla; ali bi i.kokoške ®*. tom^ maluiom samo onda uzimtdi za priplodjavanje, kad }>i oslalo porje na njima bilo žuto i puno, i kad bi so dc. tična grla odiikovala lepotom te’.esnog o. bl.tka. i porastom. Kad bi ovnke kokoške sparivali sa zagasito-žutim petiom, orKla bi se mogli još i nadati, da beloga perja kod podmiadka nestane. Neko crno pero u repu. pa i u viiima, nue tako opasno; šta više, takva g.rla i treba ponekad za pripiodjavanje I uzeti. naročito petle, da bi kod pođmladfca sprečili ono bledilo; ali i u ovom slučaju treba pripaziti, da papcrje i kalemovi budu što žući i da no budu prošarani sigom. Petli sa cmim perinia u repu, ili sa bronzastim srpovima, bivali su pre-, đje na izložbama i sa prvirn nagradama odlikovani; ali se medjutim kođ većioe sojeva žutih kokošaka u pri«'