Beogradske opštinske novine

58

и пак то бити ааиста у оној мери по општину од користи, као гато је у реФерату председништва изнело, вли иеће бшти — о томе комисија, коју будемо изабрали, имаће да да своје мишхење и свој суд. Г. Д. Милованови!. Противан сам да се начелно ре шава, кад ми признајемо да нисмо за то способни да оце нимо важност и резултат те лутрије,- Зашто сад да решавамо а после Јкад дође ре®ерат ми да одбацујемо? Ствари нашта не смета, да кад комисија поднесе ре®ерат и у асму каже да је добра сгввр онда ту .ствар и да решимо. Ја сам за то да се упути комисији која ће о томе поднеги своје мвење. Г. М. Клидио. Да допуним г. Добривојевића предлог. Комисија која ће да реши како у начелу тако и појединостима, потрудиће се да одма како се образује ва првом састанку реши, хоћемо ли моћи томе да пристуаимо, и нама ће то решење да цошље , аоосталом нека решава доцније. Г. Коста Потровић. Не слажем се ни са г. Миловановићем, јер сам уверен да ће свака комнсијг>, сроучивши пажљивије предлог председништва, изјаенити се за начелно примање предлога. Ово пак уверење моје поглавито црпвм из оних разлога који су у реФерату председништва изложени. Комисија може наћи да се лутрија веће рентирати као што г. Клидас вели, и ми са тога можемо напустити мисао о лутрији. Али све то још није довољао да нас раз реши сад од начелнога одлучивања, јер ми сад према податцима у предлогу, ништа не смемо у штету предлога предпостављати. Г. М. ПавловгЈ Повренуло се питање о неким установама које ми морамо усвојити, па се тражи начин како трошкови око њих да се покрију. Као јед«н начин изнета је и лутрија. Изнесене су и штете те лутрнје и према томе ми несмо на чисто да ли ће нам то поваза1и повољне резултате? Ако заиста она покаже да се псмоћу ње мог/ подмвратти наши издатци , то је можемо усвојати. Из овога свега излази да ми треба о свој ствври да промислвмо, а по што овде нема такввх стручњака, који то моЈу одма казата, јасно је да се ово питање мора њима упутати, и кад они нађу да је добро онда га и ии можшо усвојити. У есго време ја миелим да бл од комисије могли потражити мнење да ли има и друга пута за ову ствар ако налази да је овај незгодан. Г. Ј. Дилбвр Ја бих пигао г* Кдидиса каква нам опа сност прети кад покушамо Ако видимо да немамо успеха онда мсжемо ствар повући; а ако вма успеха што је ве би усвојили? Г. М. Кпвдио. Може да се повуче, али је то скопчаво еа трошковим«. Изнећемо на пример 300.000 дин. лозова Премија и згодитци коштаће 270.000 дин. мсже да се извуче првога вучења 200.000 дан. а општвна придала за 50 000 дин. и општина мора да плаћа. Узмимо да се боље прода, да доб1Јемо 100.000 дин. опет може та неср ћа наступити да се и?вуче први згодвтак — свакако општвна штетује. Г. Предсоднк Као што сам и мало раније казао, са лутријом треба поступно ићи т. ј. у почетву предати саобраћају мању количину лозова од суме на пр. 100,000 дин. > а доцније то постјпно повишавати.

Г. М. Клидис. Онда неће бити довољно прихода, те опет цељ није постигнута. Г. М. Павлови4 Кад је питање о штети ја држим да и ако само покушамо да ће бити штета ако не материјалне а оно моралае. За то мислим да треба са овом стварју да бухемо начисто, и ако је већина од")орника мишлења да ће лутрија дати повољне резултате, онда да усвојимо. Међутим мали је број одборника ва то да се то решава ма и у начелу За то сам да се упути овн сгвар комисији која ће нам казаги д ди је то пуг којим ћемо доћи до резултата. Комисија ће то да каже, јер ће у њој бити људи, грађани који осећају као и ми и којих се ова ствар тиче као и нас. У ту комисију треб?ло би да уђе и која од одборника, Г. Ј. Дилбер. Да је то тако неполезна ствар ја мислим да не би нико њу предузимао. У ссгалом до сад нико ко је то започињао , иије рђаво врошао; ваљда и ми нећемо. Г. К. Црногорац Ценећи важноет ове ствари ја би господо, желио да је још мало пропратимо, али нзкако да полазимо са песимистичког гледишта. Ја би- желио да се о тој ствари још дебатује. Г. Ст. Доб| ивојевић. Да се стави на гласање. • Г. Предсецник. Шта желите да се најпре стави на )ласањ.', јер осим мог има и других предлога ? (Чује се: „најпрв ваа>; по реду." Оада молим да се гласањем за и аротив реши прима ли се предлог цретседвиштва. Г. Ђ. Ко»арац. Ја држим да ни један од одборника није противан овоме што је г. председник изнео; па дакле о томе гласати излишно је, јер смо сви за то (тако је) Питање је сад да ли је овај начин који је изн«т, једини да се цељ постигне вли ве — о тој ствари иаља глас^ти (жагор). Г Председник. Закључком предчога ја сам тражио да се питањз упути комисији која ће га проштуднрати и даље што треба учивити као увек што бива — дакле поднети ре®ерат одбору; после којега тек донело би се дсфинитивно решење у одбору. Г. Др. М. Лехо Кад примамо да изберемо комисију да ту ствар проштудира, ја мнслим да јој не треба веаивати руке и сгравичавати је да само ова о лутрији подноси мнење, већ јој дати права да нам покаже и друге путове. Г. М. Павлови!. И ја сам мишлења да комисији ваља оставити шире поље рада, по што је овде главно извор којим ћемо те издатке да покрвјемо, а то ни најмање не искључује предлог г. председника. Г. Председник Оада је, господо, било маого лакше да се је још и пре тога предлога преддожила комнсија, која би имала ту задаћу да нвђе начине за исплату расхода око к&налнзације варошке. Ако би се мишљење г. г. одборнива: Ј1еса и Павловића, ус*>ојело овда ћу ја мој предлог повући. (жагор и узајамно договарање). (Чује се: „да гласамо о предлогу председништва, доета је дебате.") Г. Председник. Ко је за|то да се овај предлог председништва прими казаће „за" којепротиван казаће „против" (Сви смо за). Има ли ко да је противан (Нема). Сад 1 да изберемо комисију.