Beogradske opštinske novine

ДОДАТ .А К ВРОЈУ 6-ОМ „веоградских општинских НОВИНА."

љало ово времв, док се год може, употребити иекључиво на теренски рад, те да би се до злме могло што више премерити, а само зимаи и остали дани, кад је теренски рад немогућ, да се на цртање употребе. Оно зимње доба, које би по свршеним уздужним проФилима премерених улвца преостало, употребило би се на уцртавање тротоара, олука, на црт#ње нормалних проФила и регулацију улица. Чим гране пролеће ваљало би наставиги и довршити нивелање у колико не буде довршено. 0 особљу. Мислим да би требало — садањи број технвчког особља задржати. Ве би било економно исти повећавати за то: 1.) Што је зима на прагу, па преко зиме увећани персонал не би имао довољно посла, ни места ни средстава за цртање. 2.) Што сад општина располаже само са једним добрим нивелацијоним инструментом и таман се може овај броЈ персонала корисно распоредити за рад у пољу и у канцеларији. Дакле, вмали би да продуже даљи рад на нивелању осим потписатога, још г.г. Гулић ннжињер, М. Петровић инжињер, и на место г. Ковачевића, који је изабрат за питомца државног, имао би сеузетиједан ваљан техничар. Држим да би по општину било економно а по земљу корисно, да се умоли Господин Министар Грађевина, да на место г. Ковачеви^а иошље једног ваљаног подинжињера. Мислим да је одбор општински при свом првом определењу награда имао у виду рок од четргри месеца дана, за који је у комисијском реФерату наглашено да ће плавови моћи бити готови. Међу тим у првом делу овога извешћа очито је доказано, да вије било могуће на овај начин а са овим сретвима и снагама за то време иосао извршити. Дакле, далеко би било да се опредељена награда аростире до дана коначког довршења планова. Јер, биће и општини и већани овд. грађана познато, да је био заложен летос труд, колико то само жив човек заложити може. Рад, било у пољу, било у канцеларији до поеледњих дана започинат је између 5 и 6 чаеова изјутра а свршаван кад је сунчане светлости нестало. Потписати би желео, да му општина колико — толико месечно примање определи, једино за то, што, изложен спољним трошковима не би могао сачекаги хонорар до свршетка рада. Кад рад буде у свему готов и сви се планови, односећи се на нивелање предаду општини, тада се оставља председништву да оцени извршеви посао и према томе и награди. Г. Гулић је изјавио да му ^није могуће ниже испод ( 800 динара месечно радити. Г. Петроввћ жели да му општина месечно примање определи, пошто му је то једина зарада, и нада се, да ће представништво исто, пристојно његовом раду и положају- и одредити.

Г- Ковачевић престаје од 1 октобра у општини на нивелању радити. Потписати и г. Ковачевић, кад се изоставе дани припреме, отпочели су рад око нивелања у општини 15 јуна т. год. г. Гулић ступио је и отпочео радати у оиштини 8 јуна т. год. Г. Малан Петровећ ступио је и отпочео радити на нивелању 1 јула о- г. Тако 4 месеца истиче потписатом 15 октобра 1886; Г. Гулићу 8 октобра ; г. Петровићу 31 октобра. Г. Ковачевић радио је три и по месеца. Пошто је у питању хоће ли општина одобрити нивелисање на досадањи и иредложени начин и оћ? ли се у опште продужити даљи рад и, оће ли се мени даље исти поверити, то ми је дужноет да овде господи: Гулићу, Петровићу и Ковачевићу топло в братски захвалим на њиховом досадањем неуморном труду и у дане к»д јулијска жега убијаше сваку енергију, као и готовости, да моју жељу прихвате и изврше. Учтиво молвм предсчавништво општинско да би ме у што краћем времену о решењу своме известило по свима тачкама овога извешћа које општинско решење очекују. Стеван Ч^ђевић |инжињер НЕСЛУЖБЕНИ ДЕО ПИСМА ИЗ РУСИЈЕ (парисзсом „СТ©л:еЗ".у) Петроград 3 ®еб. 1887. Сви глрсови који нам стаж / са стране јављају о паници која је у Парвзу све освојилз. Д& ће нека узрујаност обузети Финанцијски свет, дзло се лако и предвидети, ажи овде сз нлје мвслило да ће ш то. ликог лома бати. Наравео, да се сам појав приписује кждсичној лакоумности Фравпуза — што се и правда Фактом — да,баш у часу кад се свет тако уплашио, најбољи ауторитети сложно тврде : да ће за ово пролеће мир остати на миру. У петроград еким политичким круговима, свакако, држи се да ће доћи до рата само ако би кнез Бизмарк био по тучен на" предетојећим изборима. У исто време сматра се као извесео, да ће млош од оних члааова католичког центра, који су вајнре одбвли септенат, сад гласат за исти; и да је, према томе, победа Бизмаркова осигураеа рат — одложее, у најмању руку до гсдине. Огуда, зар и она одланутост у Петрограду и онај почетак наде који долази после страха од највеће катастроФе. Политика је, према томе данас друга а ва прве брига наша — на чему можемо и благодарни бити — јер нам већ пробвше главу са „Бизмарковим плановама ' и „убојним спремама ђенерала Буланжеа" ! Сад се опет враћамо и мало веселијим стварима и разговорима — као што су — позоришта, књижевна предавања г. Вајвберга, раздавање награда геограФеким испитачима Средње