Beogradske opštinske novine

371

Што ваља поновити и неизгубити из вида, то је да Кобургово иредузеће, не еамо што неночива пи на какву праву, већјееа сваке тачке гледишта, смели атентат на евроиско право. на права еиза п иа берлинеки }говор." Тирсово држање. Ајде што се озбиљне Гирсове новине взрчжавају, против свог обичаја. тоиом отворено прете ћим, ала би требало да је царсва одлука или уздржљивија или одлучаија. Исто тако и званична штампа нимало нештеди кнеза Фердинанда. Она чак осуђује и љегов будући рад : „Кнез каже, преса неможе спречити министра да продуже рад „освете и мржње". И даље одкривајући празу мисао руске владе, додчје пве значајне редове : „Шта више регенти неће одвратити свога кандидата да неиште у Риму благослов од папе, онда кад се овај спрема да влада право. славним народом." Полузванична штамаа. И полузваничне новине из дана у дан све више прету и опораје пипху. У своме броју од 6 га августа Гирсов лист говори о кнезу бугарскоме : .,Говорећи јуче о догађајимау Бугарској реклисмо да нрва погрешка ироизводи друге. Кнез Фердинанд »'ије окдевао да ово искуство нотврди. И по што је у свом путунасвоју руку љуто напао на права високе порте и сила управио је на народ прокламацију која се може сматрати као чисти позив на мегдан." А мало даље озбиљни орган поз ва све силе „да неред и авантуран дух не заступи у Бугарској место реда и закона." И ношто је навео са задовољством наклоност Немачке уз непомирљчву по итику Русије према Бугарима додаје : „Што се тиче кнеза Кобуршког, он мисли, да је са полагањем рачуна, што је повредио јавно ираво, већ свршено, и срља нагло, слепо д ље на цуту авантура. Вероватна ексиедиција А сад шта ће произаћи иза овегро -не збрке? .Гако је предвидети. Измирење царево са кнезом Кобуршким сад није могуће, а најмање непосредним одступањем које прати унижење. Са друге стране, раснаљеност у двору и нублици достигла је врхувац да налаже што скорије решење Оће ли сама, оће ли против Европе, Русија ће умарши рати. Већ су многобројне трупе скупљене на Криму, у Бесарабији и Херзонској области. Поносна црно морска Флота, појачана лаким торпедицама, овога

часа шаљу се брзим возом на југ, очекује само заповест да се крене. Без сумње један ће се кориус ускоро искрцати код Барне и окупација Бугарске изврпшћч се за недељу дана. Независност Бугара која је ујемчена угокором 1878 неће трајати ни десет година. Франг/јуска и Пемачка Петроградски кабинет куражи на овдј план освајања, Формална наклоност главних европеких сила. Овде се потврћује да је цар уверен у потпору Немачке и Француске. Исгина је да прогив нас имамо Ешлеску, Италију и Аустрију. Али ове три земље сједињене нису у стању да се боче иротив заједнице трију других сила. Наклоност је Француске извесна; Немачка била је сумњива. Али се Бизмарк данас понаша као најревноснији оћу рећи најласкавији иријатељ Русије. Он се ноказује у Бугарској већи рус него сами руси,. Он има већи ингерес да осигура савез русима, или бар њихову благонаклону неутралпост на глучај европског заплета. Шта Ие чинити цар Цар је давас госиодар целе Евроне у његовимјешакама светски мир или свеопшти рат. Коме буде наклоњен Фравцусквј ил Немачкој она ће имати Елзас и Лотарингију и понова би се видело да немачка војска бомбарда Париз. Сваки у Петрограду о ситуацији овако мисли, и ис?инско владање царево над евроиским годи рускоме поносу. Ама коме ће се нриклонити цар? Тешко је предвидети. Московске новине, које представљају мишлење масе, саветују глави држав.-, да се незалаже те да одржава равнотежу између два рива лишућа народа који се препиру око Рајне и Мозела. Међутим Немачка униње се свом снагом да задобије слободно делање као што сам већ рекао, нрема Холандији и Белгији. И као што ме уверавају ради се на томе, не да се Низоземска брутално абсорбује већ посредно да уђе у јединство Германије, да се принуди кућа Оранжиста да буде вазална царству, онако исто као што су учинили краљеви Саксонске, Баварске и Виртембершке. Ово би било притворно присајединење, отварајући Немачкој велика врата која потребује, т. ј. Амстердам, Ротердам и Сунда архипелаг који је врло бо гат острвима. Овде се говори да би Бизмарк хтео к'томе још присаједрнити Антвернен и део Фламандрије белгијске, каже да би се Француској у накнаду дали неки комади белгијске Валоније.