Beogradske opštinske novine

какво приличи престониди једне Краљевине; другнм речима да има: воду, (добру и у доиољној количинн) канале, леишу калдрму. ке, антрио магацине, осветљење и т. д. и т. д. Да бн се све те велике потребе могле извршити, иотребне су велнке материјадне жртве, које се не могу у један нут од грађанства ирикупити. За то се морадо раамншљати и тражити само, како да се све ово постигне а да терет не надне у свој својој огромности само на данашњу генерацнју, него да се распоред удеси тако, како би сразмерне делове терета сносили и додннји нараштаји. У овој цељи иотписани пристуиио је тражењу зајма за општину београдску од 8 мнлијуна динара у злату. И носле дугог преговарања успео је да добије једну понуду нод условнма који се могу видети из дриложеног иисма понуђачевог. Али пре но што би деФиннтивнп уговор потписао, н нре но што би исти одбору и збору на одобрење ноднео, нужно ми је да знам, оће ли сриска престоница бити тако Срећна да јој висока Влада Његовог Велнчанства даде гаранцију која се у овоме нредлогу тражи, и да лн ће ова општинс^а Финансијева операциЈа бити ослобођена од свију садањпх и будућих дажбнна државних, као што су жиго вина, пореза н т. д. Да би дакле могао што нре Приступити деФиннтнвноме закључку, овог по општипу корисног зајма, мени је част замолнтн вас г. министре да ову ствар нзволите озбиљно нрихватити, и да израднте код внсоке Владе Његовог Величшства Краља, да се све ово, што сам слободан тражити усвоји и одобрн, како би могао у најкраћем времену добити званнчним путем одобрење, те да по том нрпступим деч 'ПШ1тивном закључку са Финансијернма, којнмаје сада згодан моменат за послове овога рада. Остварењем оваквог ио општину корисног зајма, решиће се лако многа животна пнтања Веограда, која засецају у његову здравственост н нанредак; те с тога сам уверен да ће те усвојити те тако датн могућности да нзбегне могућу промену нрилика коЈа бп била на штегу наше вароши и српске краљевске нрестонице. Председник оиштипе београдске Ж. Карабиббриви^ с. р.

На ово писмо добио сам од г. Министра овај одговор - изволите саслушатн. ( 'екретар чита: Краљ. срн. Министарство Фпнанспје Пр. Вр. 12791 30 Јула 1888. Веоград. Госиодпне 11±>едседниче, На ваше нисмо од 18 ов. мес. АБр. 484, којим сте се од стране београдске општине на мене обратили, и којим сте ме молили • да изјавим, бн ли Краљевска Влада била вољна да даде гарантију за дотични зајам и да се онштинска Финансијска операција по томе ослободи од свију садањих и будућнх државних дажбнна — част мн је изјавити вам ово : Краљевска је Влада свагда готова и вољна, да потиомогне општину у сваком корисном предузећу па и у овом нредлогу за унанређење нрестонице, њеног угледа в како њених тако п земаљскнх интереса; али данас, и кад ,би онштина имала у ствари осигуран анунте/г за овај зајам т. ј. и кад бн она нроппсанпм законим нутем ^обила одобрење за прирез, који јој је нуждан за подмирење овог ануитета,

— Владн Краљевој није могућно дати ни тражену гарантнју нити тражену олакшицу без нарочитог законодавног овлашћења. Нримите Господине Председниче уверење о мом поштовању. Миниетар финансије М. Раки^. С. Р. То је господо одборници што сам имао да вам одговарим на ову интерпелацнју и ја вам благодарим што сте ми дали прнлику да о овој стварн обавестим и вас н грађанство да видите шта се радило. Ви видите да је овде главно запело до гаранције државне, јер се каже то, да ностојн закон да се у Аустро-Угарску не може унетп нн један стран лоз, којн ннје гарантован од стране државе. То личи на визу пасоша Ако је држава обећала гарангију лоз вреди иначе не. Што се пак тиче саме снгурности општинске, онштнна ће, ја сам уверен свакад плаћати уредно оно на шта се обвеже. Но кад^сад ова ствар овако стоји ја нисам мислио нн да је износнм нред вас да није било интрнпелације — алп бар сад знате шта се и колнко се са овој ствари раднло, а што се ннје ностигло што се желело, мп ннсмо кривн. Св. ЕараиешиК. Ја сам задовољан са одговором но имао би то казати за случај ако нродужите преговоре о тој стварп, што се тнче котпрања, ја знам из искуства код црвеног крста да онн не примају котирања, него на захтек владе они одобравају да се лозови могу иродаватн код њихМи смо код црвеног крста пмалн ту пробу п они су се задовољнли с тнм само да влада ради на томе да се одобри иродаја у том и том месту. Они дакле не нримају да се котирају негарантовани лозови, али дозвољавају да се могу продавати. Председник Ја бп молио господо да сад кажете одобравате ли да у овом правцу могу и даље радити. Да ли делите то мпшљење да би општина требала да пма најмање 8 милнјона зајма да би могла приближно све своје пужне иотребе да подмирп. Све неби могла, али све најнужннје као што су: водовод, антропотн, кеј и т. д. држим да би могла. Дакле ја не знам да ли сам добро погреФио вашу мисао. Св. КараиегииЛ. Ја не знам шта ће казатп друга господа, али што се мене тиче ја држим да је то што сте радплн добро; а што се тиче саме иогодбе, могу казатп, да није ни скуна. Иредседиик. Ја би желео само начелно да кажете да ли примате овакав рад, и хоће ли ова група чекати до скунштпне, која би дала овлашћње влади то је друга сгвар, која од нас не зависи. II. ВидаковиК. Ја држим да дакле нема места говорити о томе колико нам новаца треба Сви ми знамо да оишгина не може да нодмирп своје потребе са редовним буџетом него да јој треба зајам. Али да сад одређуЈемо колико зајма треба, држим да нема смпсла до год не дсбПЈемо зиконодавног одобрења а док то одобрење дође, ми ћемо моћн да израдимо нланове и да видимо шта ће нас намнрење тих потреба коштати. Иредседник. Ја и не тражим вечерас закључак никакав него само мишљење ваше, је ли оваЈ нравац који сам узео добар ? Мџлутин МарковиК. Ја сматрам ово питање г. председника тако, да он оће да зна, да ли одбор дели то мпшљење да треба нрпбирати податке за овај зајам оваков као