Beogradske opštinske novine

110

1. Генерал Милојко Лешјанин ; 2. Чедомиљ Мијатовић, председник Академије ' Паука; 3. Сгојан Бошковић, члан државног савета; 4. Архнмандрит НићиФор Дучић, Председник Српског Ученог Друштва; 5. Светомир Николајевић, ректор Велике Школе и председник «Друштва Светог Саве;» 6. Милан Ђ. Милићевић, библиотекар народне библиотеке; 7. Пуковник Јован Драгашевић; 8. Јован Ђаја, начелник министарства иностраних дела ; 9. Јован Бошковић, проФесор Велике Школе. 10. Михајло Валтровић, проФесор Велике Школе. 11. Драгиша Милутиновић, проФесор Велике Школе 12. Љубомир Ковачевић, проФесор војне академије. 13. Андра Николић, секретар министарства просвете и цркв. послова; 14. Живко Карабиберовић, председник' београдске општине; 15. Светозар Карапешић, трговац; РЕДОВНИ САСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенограФСгсим белешкама) држаи 24 Марта 1889 год. у Београду ПОЧЕТДК У 5 2 П0 ЧЛСОВА П0 ПОДНЕ (Свршетак) Председиик. Кад је Љубибратић умро, један од госиоде која су на овом акту потиисане дошао је к мени и тражпо ону помоћ од општине. Ја што сам могао сам учинпти учинио сам т- ј. дао сам коње п кола беснлатно; што се тиче гробнице оне се не дају ником бесплатно, и за то сам казао да се може узети једна гробница, али само тако. да се даде гарантија да ће се платити ако општински одбор не би одобрио да се изда бесплатно. И то је тако урађено. Сад ви изволте о томе донети своје решење. (Вичу: „одобрава се едногласно") Ник. МилишиЛ Ова молба треба да се уважи, јер је доиста онај човек, о коме је овде реч, жртвовао много за Српство и за општу ствар. Заслужио је иотпуно да му општина бесплатно даде гробнпцу. Миливоје Јос-имовиК. И ја сам то исто хтео да кажем, но с тим још, да о овој стварн не треба ни дебатовати, него да се једпогласно усвоји (Вичу: усваја се.) Председник. Дакле, одбор је усвојио једногласно да се ова гробница са означеном сумом урасходује по књигама. (Јесте). П. ВидаковиИ. Још само ово да кажем: општина заиста сматра за нријатну дужноет што је овоме врлом поко.јнику могла бар после смрти да ода призиање за његове врлине, кад то није могла за живота. (Бог да га прости^ Председник. — Молим вас, сад долази на ред иитање о регулнсању улице, Цетињске Скадарске и Доње Јованове, у колико стоје у свези. 0 томе изволите чути кисмо нолиције.

(Секретар чита) Председник. Смат ам за дужност да само неколико речи кажем. Регулације у шанцу варошком, као што знате господо, плаћа државна власт из Фонда регулацпоног. Законом који је овде управа папоменула, свакојако обвезана је општпна, да сама извршује регулације ван шанца варошког. Али ми за ту цељ немамо буџета, немамо никаквог Фонда одакле би то нлаћали. Где се може ми вршимо те регулације ван шанца, али тако, да онај грађанин коме се што одузима регулацијом добије од општпне накнаду доцније, кад буде за то установљен фонд . На то је нуждан и пристанак онога кога се тиче, и под тим условом ја држим, да бп моглп и овај нлан регулације о коме је сад реч да усвојимо Ево вам плана, изволте га разгледати, а г. Гргура Милепковића као одборника и стручњака молим нека ову ствар објасни. Гргур МиленковиК Ова је ствар управо задоцнида и једна је од оних стварв које је општина већ требала да сврши. Општина је била дужна пи закону о регулацији који управа наводи да направи план о целој регулацији вароши и тако направљен план, била је општина дужна да пошље г Министру грађевина на одобрење. Али то општина до сад нпје још учинила, Сад се појединци, сопственици имања која леже ван шанца, имајући потребу да зидају грађевине на свом имању, сами морају да обраћају за регулацију, како би добили линију којом ће зидатп, и да им се да план, да се доведу улице у везу и т. д. Такав је случај и овде. Ако онштина сад пристане на овакву регулацн.ју ове улице, како је обележено у овоме плану, она може да умоли г. Министра грађевина да одобри овакву регулацију, тим цре, што и сајбије имања пристају на овакву регулацију. Ко хоће да видн како би се та регулација извршила нека изволе доћи да му објасним на нлапу. (Разгледа се и објашњује нлан.) Председник. Господо, по што је ово ствар, која засеца у материјалне ннтересе општинске, и тиче се не само оног лица које је непосредио интересовано него се тиче будућностп целога оног краја вароши, где ће се регулација извршити, то ја мислим, да ће бити најбоље да одредимо два три стручна човека нз наше средине да оду на лице места да внде, како ће та регулација изгледатп у природи, да разгледа све што је нужно, па о свему да нам поднесу свој извештај (Врло добро) Усваја ли се то? (Усваја се) Ја мислим да у ту комисију одредимо г. г. Милоша Дамјановића, Гргура Миленковића — Александра Кнежевића, да са нашим инжињером г. Чађевићем извиде ствар на месту, на да нам поднесу извештај имајући у виду будућност тога краја вароши који се регулише. (Прима се) .Г Гргура молим да позове комисију на носао што пре. Молим вас, господо, чујте даље једаи нредлог нашег инжињера г. Чађевића. Изволте г. Чађевићу Ст. ЧађевиК. — Ја сам за читав Београд направио нормалне просечне нрофиле улица, а за неке нространије улице као што је Краљ-Миланова, Крагујевачка, и др. неправилне улице, ту су нанрављени нарочити профили. Дакле, то бн требала да ирегледа једна стручна комисија, на да онда иде од општинског нредставништва г. Министру грађевина на одобрење. (Добро) Председник Ја мислим да изберемо у ту комисију господу: Јосимовића и Главинића, сем оне господе коју смо мало час изабрали за регулацију — (Прима се) Још вас молим да изберете једну комиснју која ће да. нронише казне за нољске штете. Изабрани су: госпоа,а Петар Бидаковић, Коста Чуиић и Влајко Каленпћ —