Beogradske opštinske novine

БРОЈ 15

У ГЕОГРАДУ НЕДЕЉА 23. АПРИДА 1889 ГОД.

ГОДИНА УШ

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ИЗЛА32 НЕДЕЉНО ЈЕДАНПУТ НА ТАБАК7 Цена оа Србију: ИА ГОДИНУ ДИН. ЗА 110ЛА ГОДИНЕ 3 ДИП. ЗА СТРАПЕ ЗЕМЉЕ НА ГОДИНУ .... 9 ДИП.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Цена је огласима (! дин. пара од врсте Чретилату ваља слати упутницом на оаштински суд а све коресподенције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. Наплаћена писгла не примају се.

СДУЖБЕНИ ДЕО САСТАНАК одбора општине београдс^е (по стенограФеким бедешкама) држан 3. Априда 1889 год. у Иеограду Почетак у 5' г . чаоова по подне.

Били су иа састанку: иредседник Ж. Карабиберовић одборници ; Јован Ж. Ђурић, Милош Дамјаповић, Милутин Ј. Марковић, Милош Обркнежевић, Коста Петровић, Никола X. Поповић, Јован Илијић, Мика Кр. Ђорђевић, Илија Цнетановић. Станнша Нетровнћ, Н. Л. Милишић, Милорад Д. Јанковпћ, Видоје Внторовић, Гргур Миленковић, Зветозар Варапешић, Др. Марко, Т. Леко, Живан Вугарчић, Димитрије Т. Вељковић, Миливоје Јосимовић, Светозар Зорић. Марко Велизарић, Петар Д. Видаковић, Никола Р. Поповић, Милован Р. Маринковић, Раденко Драговић и Светозар Воторић. Садржај одборске радње : 1. Избор комсије за присуствовање при примаљу дужности од старих кметова; 2. Преддог комисије за истраживање воде, да се пошаље Један инжињер да практикује при грађењу водовода у Љубљани; 3. Премештај варошко!' Суда; и 4. Исправка представништва о доиуни ФинансиЈске компсије ј«дним чланом. Председник. Пре него што отпочнемо рад, молим г. г. да ноложе заклетву (Кметови, и то: члан суда г. Милан М. Ванковић, члан суда г. Коста Томоћ, кметовски помоћници г. г. Јевта Немаровић, Танасије Наумовић, Младен Тодоровић, Јован Антонијевић и Косга Чупић полажу заклетву). Иредседник. Сал вас молим господо да чујете протокол нашег предиоследњег — ванредног — састанка. (Секретар чита). Председник. Има ли ко да примети шта ? (Нема) Дакле усвајате ли овај нротокол ? (Усваја се) Сад пзволите чути протокол последњег редовног састанка. (Секретар чита.) Председник. Има ли приметбе на овај протокол ? (Нема) Усваја ли се? (Усваја се) Изволите чути писмо г, министра, које смо добили услед нашег закључка односно варошког суда. Али прво да прочитамо писмо које смо ми писали г. министру Финансије о тој ствари, па онда његов одговор. Секретар чита писмо општ. суда, које гласи: А Ј6 153. 29 Марта 1889. ГОСПОДИНУ МИНИСТРУ ФИНАНЦИЈЕ. Услед захтева Господипа Мннистра од 25 ЦБр 1577, да се према претпису од 13. ов. мес. ПБр. 566. у најкраћем

року расправи питање о псељењу варошкога Суда општински је одбор снноћ држао вапреднп састанак н на истоме донео одкуку пристанка да се варошки суд без одлагања измести из зграде у којој је до садд бно, и да се на име кирнје пз општ. касе п.гаћа 4500 годишње за нросторије данашње централне поште, ако се и од дана када се она варошкоме Суду стави на расположење. Ову одлуку општински је одбор донео према писму варошкога Суда од 7. ов. мес. Н. 2996, којим је он претпоставио Господнну Министру правде да би се зграда централне поште могла употребити за варошкн Суд. У седници одбора бно је н повереннк г. Министров државни правобраннлац Арса Јовановић, али како он није имао овлашћење да у пме државе изјави пристанак на такав сноразум, председнишву општиие частје молптп Господина Мпнпстра Финансије Да пзволи примити одлуку општинскога одбора и наредпти да се општини што скорије одгОворн. Што се тиче другог дела питања о потраживању кирије за досадање уживање државне зграде, у којој је ностојао варошки Суд, на то је општина дала сво.ју изјаву иреко Унраве вароши Београд, још 27. Окт. 87., актом ' Бр. 963. Но ипак председништво сматра за дужност и на овоме месту наговестити да држава, све и кад бн могла имати ираво, па наплату какве кирије, не може претрнети никакве штете тиме ако призна пратзедљивост захтева општине да се о кикирији црекине свака даља реч. Јер, покрај свих у реченоме акту изтављених раздога са којих општкна није обвезана на плаћање кнрије за зграду у којој се Суд затекао и привремено до сада остао, не би се кирија с ир^вом могла тражити ни по томе. што општина није ни у колико штетила државну касу, пошто ге та зграда не би ни издавала под кирију, и што јој је остајање све до сада, одобрено. Више од тога, Господин Министар Финансија биће добар да прими у оцену и то, да се нравичноот општинског гледишта потврђује сличним услугама општине држави: уступањем свога имања на бесплатну послугу за читав низ годпна, као што су н. пр. земљиште за рударски лаборатОријум, друго за опсерварорију итд. итд. У последњој линији општина бар не сме испупггити из вида, па за то напомиње, да законом није прецизирано ни право државе, ни дужиост општине, и да би по томе овако споразуман прекршај питања једном за свагда био најзгоднији па и кориснији излаз по обе стране. Председник оиштине београдске Ж. Карабиберовић с. р Деловођ Си. X. Ристић-Шокорац с. р. Затнм се чита одговор г. Министра Финансије, од 3-ћег Анрила текуће године ПБр, 758. (Иосле прочитања).