Beogradske opštinske novine

Фонд утемељачки не%е се никад трогиити; он остаје неприкосновен вечнто, као год што ће се и свагда у годишњнм извештајима износити и имена свију оних дародаваца којн су својим патриотским придозама (улознма) утзиељачки фанд засновали и тиме оставили трајног доказа да смо у 1889 го л,ини не само увиђали голему иотребу и користи: да је иобољшање домаКег соја и гајења јахачког духа врло нужно,. — већ да смо то и делом, материјалним пошртвовањем, доказали. Најмањи нридог у фонд утемељачки јеете 120 динара, и свака општина, команда, завод, надлештво, есна®, дружина и т. д. као и свакн нојединп Србпн и Српкнња који бар ту суму придоже, сматра1е се за увек као друштвени чданови утемељачи, за шта ће уз вечиту захвалност добптп и друштвену дппдому. Новац треба сдати на аДресу : Коло Јахача — ,Књаз Мијаило" за фонд утемељачки Шабац, а уз новац посдати списак све господе из дотнчне команде, наддештва нли завода који су се удружнди и заједннчки уппсалп за члана утемељача, са назначењем њиховпх поједпних прилога. Потребно је да се са пошиљањел те в;ло нужне н врло патриотске и материјадне номоћи похита, како би се већ и у овај први годишњи извештај о раду друштвеном, свп да родавци утемељачког Фонда, у-бележити моглп. Из осећаја топде бдагодарности навешћемо овде, да је оиштина шабачка ионмајући веднку корист овог полезног удружења за земљу, поред знатних матерпјалних жртава нринетих за друштво до сада, уппсала се и за чдана утемељача са улогом од 600 дннара, а сљедујућн примеру оиштине шабачке одазвали су се већ са утемељачким улогом: општина Каонска среза Иосаво Тамнавског, друштво „Шабачка Омладина," друштио ,Св. Саве" из Београда, „Шабачка штедноница," еснаФ бакалски у Шаицу, иевачко друштво „Станковпћ." — Поред овога. друштво с највећим задовољством сномпње да, има и неколико чланова утемељача из нашег уваженог офицнрског кора, као и да у своје чланове утемељаче броји и неколпко првих грађана како пз престонице тако п из осталнх места. Све је ово дало друштву нотпуне смелостп и воље да се овпм путем обрати на сва сриска удру;кења, општине, господу ОФИЦире појединпх команада п надлештва; на сву господу чиновннке свнју паддепггава и струка; на све новчане заводе, еснаФе, као, и на све ноједине натриоте и натриоткиње сриске, да што пре иохитају н својим се иозивом као чланови утемељачи одзову овоме удружењу, корисном за нашу отаџбину. Кодо се у исто време нада моралној нотнорп свију иаши власти, почев од највиших иентралних, тако и у свесрпску штампу, као п у сву гг. свештенике и учитеље као и у сваког брата Србина који додази чешће са народом у додир, да ће најепергичније и најсвесрдније приномоћн, да матернјална иомоћ коју друштво овим од народа моли, не изостане, а нмена свију кром у годишњем извештају нзнеће се одма п у друштвеном веснику. Сва уредннштва српских днстова, моле се најучтивије да овај прогдас изволе одштамиатн у својнм днстовима. Шабац Анрил 1889 Еоло Јахача „Књаз Михаило."

ДР7ШТБ0 СБ. СА.БЕ Главнп Одбор „Друштва св. Саве по од.1уци од 27 априла ове год. бр. 512 приређује на дан 1 септембра ове године лутрију, на којој ће се извућн 301 згодптак. Чист приход од ове лутрије намењен је зидању Светосавскога Дома за. друштвену школу и пансионат. Главни згодитак биће један виноград на топчидерском брду, или вредност његова у новцгЈ, 150 згодитака биће у.разним стварима, које ће се доцније појединце обзнанити, и. 1(15 згодитака биће у разним књигама. Лозова ће бити свега 15 хиљада, а цена је једном лозу 2 динара. На лозовима од броја 1 до броја 400 закњучно изостала је на пблеђини напомена која се налази на свима осталим лозовима и која гласи : аЛицу, које добије главнп згодитак. стоји до воље, да ирими или виноград или у готову новцу вредност која му одговара, а та је, 10000 динара у сребру.» На ло-зовима од броја 400 закључно бројеви су рукописни, а на свима осталима печатни. Сви лозови снабдевени су печатом друштвеним. Д.С.С. Бр. 5 33 3 маја 1889 године Председник, Тајник 8 Друштво Св. Саве' 5 , Ср. Ј. Стојковић. Светомир Николајевић.

СРПСЕА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА Српска Краљевска Академија, но тачци 4. члана 56 својега Пословиика, распиоује награде за најбоље расправе ових задатака, и то: 1. Из природних наука: Статиграфска и иалеонтолошка студија терцијерног земљишта у Тимочкој Крајини": 2 Из наука философских : Прикуиљање и објашњавање речи у народном језику за аистрактне иојмове"; 3. Из наука друштвених : „Битка Косовс ка (15. јуна 1389.) њени узроци и њезине иоследице," и 4. Из уметности: „Студија о карактерним особинама сриске на родне музике ;о њеном иостању, развијању иод разним државним и друштвеним ириликама,' као и о утица,,у који су на сриску музику могли имати народи с којима су Срби долазили у додир". Најбољој расправн свакога од ова четирп задатка награда је хиљада динара. Најдужи рок за подношај ових расправа јесте 1. јануар 1890. Доцније ће се обзнанпти све Формалности при цоднаншњу овпх расправа онако г;ако прописује члан 59. Пословника Академије 16 марта 1889 у Београду. Члан, застуиник секретара Сраске Краљевске Академије, М. Ђ. Мили-ћевиЂ.

БЛЛ.СНИК ОПШТИНД БЕОГРЛДСКД

штампано у краљевско српској државној штампарији

"Уредник Ч. С. Ј облнобић.