Beogradske opštinske novine

римо да ли можемо оволико да се задужимо и можемо ли платити дуг. Председник. Ја мислим да не може бити јасније него штоје комисија изложила. Кад се каже да се илаћа на локал онда ће сваки да плаћа и ко нише локала држи више ће и да плаћа. Тако дакле сирома човек ако има 10 душа може у две собе седети и он на та два локиа плаћа а богат који има десет оделења а само њих двоје, он ће нлаћати за 10 одедења. Ја мнслим да боље и праведније сразмере не може битиА ако будемо нродавали воду на мало или ако буду нлаћали на главу онда сирома човек који нема данас да плати узеће најмање воде колико му треба само за пиће ; а имућан пак човек који је тврдица а који може да плати, и он ће узети тако исто 'Го господо није право. Овако пак као што је комисија изнела сваки ће плаћати па локал па колко трошио да трошио, и но овоме начину сиротиња ће моћи лако да плаћа. Београд је створен госиодо да буде тачка светске трговине ; нодизањем трговине п сиротињи се иде да има заслуге. Си; отиња се не илажи да нлати ц две три паре више само кад има зараде а имаће је кад се трговина подигне. Један г. рече да ће сви који су се населили отићи, да ће трећина становника отићи, а незна да се овде нико други и ненасељује него тестераши и друга спротиња. Ја држим дајетуствар погрешно схваћена; нодизањем антрпо учнииКе се знатно за трговипу а тада ће се трговцн више досељавати што је свакако боље него тестерапш п друга сиротпња Ја мислнм према томе да оно што је г. Бугарчић казао неће наступиги, а то је да ћемо заслужити анатему ако ово уччиимо. Овде госнодо нема никакке плашње као што је л«по објаснио г. Велизарнћ и г. Главинић. Ми и данас нлаћамо за иоду, јер општина од тога само има 14 хиљада д. нрихода, нанлаћујући но 5 пара од саке, а то значи да граЦнство сакаџијама издаје 10 пута више, дакле 140.000 днн. дакле све то треба прорачунатн на кад се све узме у рачун онда оно кије скуно. Ја мислим да се зајма нетреба плашити јер ће битн нрихода спгуртт. Михан Ж. Магинкови!.. Овај зајам од 12 милиона дпнара био би довољан за ове потребе као што каже један члан комиснје. Но ја п многи други пптају да ли је то доста кад се на памет рачуна. Вн кажете ове су потребе најнужније но имајош нужннх иотреба. За што нисте издвојили најнужније што је, на на то да се учини зајам, а кад то буде готово онда да пдемо даље. Овако на памет правимо рачун, као да је то каква ситница. Ви тврдите да је то доста за те потребе, но нма људи који кажу да је мало н 20 милиона. Издвојмо

господо оно што је најнужније што је управо насушни хлеб па то прво да израднмо. а иосле ћемо нравиги зајам за друге потребе. Не снорнм да су обележени послови доиста сви потребни, али не може се све од једном. Ми инак морамо више година Радити а шта да радимо са тих 12 мимиона кад се не може све утронштн одмах. Сем тога ваља се плапшти да неузмемо сада 12 милиона за ове иотребе на у скоро опет кад се види даје мало, онда дај опет још, колико можда и нећемо бити у стању али смо у.све загазили па морамо наставити. Марко Т. Леко. Ја сам дошао доцкан п зато ми није добро нознат ток дебате о овој ствари, али мени се чини да се удаљавамо од главнога предмета. Ја мислим да нема од нас нпједнога који је са садашњим санитарним приликама у нашој општини задовољан и сви смо ми зато да треба да се ово стање нобољша, а да би се то постигло разуме се да треба да имамо потребних срества. Срестава, са којима данас располажемо нису довољна. И то сва знамо. Дакле ако хоћемо да што пре најнужније општинске потребе нодмиримо, онда нам неоетаје ништа друго, већ да нотребан новац нозајмимо. Но, но моме мишљењу нре но што се задужимо, треба добро да знамо, како ћемо дуг исплаћивати. Нрема томе да нађемо изворе за плаћање интереса и отплате на узајмљени новац. Предлажем дакле, да се прво о томе разговоримо, на који начин да дођемо до нових нрнаода. И по моме мишљењу једино трошаринв је, којом бн најнеосетније могли извесне онштинске иотребе подмирити. Дакле ирво да решимо, какве ћемо нове нриходе завестн општпни, а о зајму може бити тек онда говора, кад се уверимо колпко ће нам тај нов приход, рецимо трошарина, бити, и шта све можемо с њоме нредузимати. Светозар Милојеви&. Један од предговорника пита: „да ли је нраво да овај зархм правимо." Комис.ија се дотакла н тога питања на је казала и да је ираво с тога, што је боље одилаћивати га за 50 го.шна у рате него ли да надпе сав терет на садање нореске главе. < )пштина пма да подмири потребе које су јој нужне а нема с друге стране да нх добије него да учини .зајам. Овај зајам нма да се употреби на такве иотребе које ће онштиии да стварају све нове нзворе нрпхода и ови нзвори нослужиће да се терет овога зајма и умањи. На шггање једног говорника шта ће која потреба да кошта напомињем да се то тачно одређује доцније. За сада знам само то да кажем, да ова цифра није довољна да све потребе подмири. Али установе коЈе се прво начине даће изворе

за остале котребе. По томе о овоме не треба говорнтп него треба да решпмо : да ли је одбор у начелу за зајам. А кад то решимо онда ће мо тек решавати да ли ће мо одуживати са таксом на локале илн са трошарином и т. д. Марко Велизари$. Ја велим, не са 12 већ ни са 50 милијона не бн билн кадри да пзмиримо све што Београд потребује, па да се може упореднти са другим добро уређенпм европским варошима, нити ми толико хоћемо. Тражи се само 12 милијона, да тиме~само најнужније потребе подмиримо, тек толпко да Београд престане бити лепо велико село, и да се с правом може звати варош. К. Главини^. Ја би имао да замерим овој комисији само то, што није мало прецизније означила поједине суме. На ирилику, комисија је могла од нрилнке да сазна шта ће нас статп канализација, комисија је могла да каже нриблпжно и то шта ће да нас стане грађење школа јер о томе смо ималп и предлоге појединнх предузимача. Исто тако, комиснја је могла да стави колика нам Је сума потребна за кланицу;колико ће нас стати суделовање у грађењу анрпота, и то се могло да сазна, јер у министарству грађевина имаће о томе нлана и нредрачуиа. Исто тако и за грађење кеја могли би да знамо колико ће нм требатн. Наравно то све приближно може да се зна. И ја рачунам то овако, — за водовод 2У 2 милијона; за калдрме 1 милнјон ; за кланицу 1 милијон ; за школе опет 1 милнјон —то је свега 8'/ 2 мнлнјона остало би нам до 12 мнлијона још милијона за антрпоте и кеј. Председник. Тако би могли и мн разумети ; али кад кажемо од прилике, нисмо опет казали ништа иозитивно. Ми кад смо означили циФ .ру од 12 милијона, рачунали смо тако исто као што сад г. Главннић рачуна. А што смо узели 12 милијона а не мање, у томе нас руководила пракчика; да се већп зајам повољнпје добнја, јер за мање зајмове редовно је већи ннтерес и више треба на трошкове да се рачуна. За номиналних 12 милијона ми би еФективно добили 10.800.000 а то за намирење наших потреба не бн било мало. — Што рече г. Бугарчић да би све нотребе наше ђпштиие ваљало постепено да подмирујемо редовним буџетом и то госнодо није могуће. Ја вас молим да и сами о томе размислите шта мп од редовних прихода ио буџету добијамо данас, а шта нам требЗ а намирење најпречих потреба па ће те се уверити о томе да редовним буџетом никако иије могуће намирити те потребе. Милован Р. Маринкови^. — Госиодо, не треба да се чудите, што о овој ствари морамо много да говоримо; морамо више пута пда се појавимо са и; весним св.о Д1м мншље-