Beogradske opštinske novine

ВРОЈ 0.

— 30 —

1'ОДИНА МП

врло иростом опсрацијол дотерпване и попранљане. Без сумње и макишке воде, пко буде иотребно, моћи 1е се и одиосно укуса лако поправити. Температура макишких подземних вода мереиа за време од 3 Октобра ирошле до 28. Марта ов. год. варирада Је од 12° до 14° С. Кад упоредимо састав анадисаних вода, без обзира на бунарске, савску и дупавску воду, изилази да оне по хемнском саставу долазе онда овнм редом једна за другом : I. Топчидерске вод \ П, Боде београдских чесама, Ш. Извор Реништо, ]Т, Бунар општпнски нспод вој. сењака и бунар Тобода]>а и друга. V. Веле воде н VI. Макишке воде, При свем том, што макишке нодземне воде заузимају -оп следње место међ осталим нашпм водама за ниће, ипак у главноме одговарају условима, којп се обично захтевају од добрих изворннх н нодземних вода. Из многобројннх анализа чистих изворних и подземних вода нађено је у једном литру воде : 1.) не више од 500 милиграма чвјјстнх материја, које остају кад се вода исиарп и остатак осуши на 100° С. 2 ) не више од 180 до 200 милпграма земно алкалних металнпх оксида (калцијум и магнезпјум оксида), 3.) не више од 20—30 мплиграма хлора. 3.) „ „ „ 80— 100 „ сумпор. кисел. (б 0„) 5-) х -1 „ 5—15 с; :Ј,Љ азотне кисел. (М 2 О^) 6.) Амонијака и азотасте киседине ни најмање пди уједва ириметним количинама, и , т 7) Органске материје, које се у једном литру чисте под"земне и.)и изворне воде находе, не смеју Гредуковатп шние°од 8 до 10 милпграма кали-перманганата. — | ] Ш Аналисане макишке воде имају нросечно на 500 мплиграма чврстпх млтерпја у једном литру, нешто впше креча и ма.гнезије но што ирема горе наведеном, чисте изворне и подземне воде имају. Хлора, сумпорне п азотне киселнпе имају у гранпцама горе наведеним иод 3, 4 и 5. Амонијака и азотатсте киседппе нећина немају, где које садрже трагове, или Ју једва ириметнпм, колпчпнама. Органских матерпја, које редукују калинермапганат нмају далеко мање, но што је горе под 7 наведено. Према томе дакле, пошто се зна, да већа количпна креча и магнезије, која је у аналисаиим макишким иодама нађена, додази од кречног терена, кроз који та вода пролази. са хемпскога гледпшта, макишке су воде „чисте," и ако мнкросконска п бактеоролошка исгштивања ае покажу никакве друге махне онда су макишке подземне воде већим делом и добре пијаће воде.

0 уп0требљивости кађене воде Извенпа] г. Др. Милана Јованови^а — Батута по извршено] бактеоролошкој анализи Чланови техн. одбора, г- г. М. Јосимовпћ и Н. Стаменковпћ, одлнковали су ме тиме, што ми поверише бактеоролошку аналпзу неких вода, које су у нитању за пројектован водовод. Ја сам се том поверењу раду одазвао, и част ми је, што мо! у у ирплог под А. (впди прнлог XII. извештаја техничког одоора за водовод) поднетн резултате мојпх анализа. Бавећи се тим послом, иста господа дала су ми прилнке да н с друге стране нроучим припремне радове око водовода, ишчекујући од мепе, да као хигијеннчар н о томе своје мпење Донесем. Ја н то радо чиним, и захвољујем господи, што су ми ка ј основу за процену уступили извештаје пређашњих одбора У Т0 Ј ства рч. па онда најновије хемијске анализе про#. ПетенкоФера, Манхајмског завода за истраживање и дрнгавног хемичара срнског г. др. М. Т. Лека. При нроцени воде за водоводе модерна Игијена је у некодико нанустпда своје старе назоре и начине Главна начела у том питању своде се данас на неколико тачака.

1.. Бода.за људску потребу треба да је кусна, чисга н здрава. Ње мора бнти свакад у довољној количинп свугде, где људи живе — тако /,а ју је ласно набавити. 2 , Квалитет воде процењује се, не само Физпкалним и хемијскпм путем, пего и ио бактеоролошкпм својствима воде. Процена се пе држи утврђених правила и сталнпх бројева, као што то беше обичај од ире, него се пзрпче свакад нарочити суд, н то само у упоређењу са лесним (геолошким) и другим приликама. 3., Игпјена не дедп воду на'иијаћу, н на воду за потрошак, него иште, да свака вода, која служн потребама. људскпм, мора бити чиста и здрава, С тога она не одобрава систем комбинованих водовода т. ј водовода са двојаком водом: — једном за инће, а другом за другу лнчну, домаћу, варошку, занатлпјску и индустрнјску потребу 4 , Где је внше вода па расположењу, онде се бира најбоља п најиздашнија. Искуство п наука кдаспФикују поједине воде у нриродп овако: Планпнскн пзвори из ненасељепих оеобито кршних — крајева дају најбољу воду. Ако њпх нема. тражи се издан нли подземна вода, п то из дубЉих слојева земљишта. Отворена корита — дакле реке п језера — и плитке бунаре допустиће модерна Игијена само у највећој нуждн. То особнто вредп за корита са јако насељенпм обалама, ц за бунаре велпких вароши. Као шго се внди: према овим начелпма модерне Игијене и паше је иитање са свнм иросто и јасно. По нредходнпм радовима готово је утврђено, да илапинске, изворске воде Београд не може нмати, Ако се дакде у нашој непосредној околини иађе довољна количина чисте, добре п здраве подземне воде пли издани, онда већ није нужда, да се мпслп на отворена ко" рита Саве и Дунава. То пачело усвојио је с правом и технпчки одбор, те је тражно и нашао иодземну воду у околини Београда. Према томе тежпште целокуппога пптања о водоводу и лежи у одговоЈ^у: .Каква ,је вода у подземним басенима Веограда; има ли је довољно за нашу варош и напредак њен, и | хоће ли и квалитет те воде остати увеч на једној мери." Ј На сва та пмтања одговарају резултати Јирипремних нослова око водовода. Ие дотичући се техничке стране тих одговора, ја ћу да нромотрим те резултате са игијепског гдедишта. Од нађенпх нодземних вода зауставила се парочита иажња на Макишкој води. Макишка је вода подземна вода — одељена од нрве воде моћним непробојнпм елојем. То сведочи њена (доста висока) констаитна температура; то сведочп нрнтисак, којим се она у вис нење, а то сведочи н хемпјска констнтуција њена (Сј авни хемнјске анализе). Али, и ако је то по свој иј.'илици велики подземни басен, ппак вода његова има месних разлпка. Тако н. лр. упада у очи, да се воде које су бдиже Сави, зиатно разликују од оних, које суцрнљепе у блнзини „Белих всда 1 - плн одмах на нодножју Жарковачке падине. Такве прилнке нпсу необичне код већпх подземних 1>езервоара, и то је оно, што се у таким случајевпма зове меен? разлика. и што се узима у обзир, кад се бира место, са кога ће се вода црпети. И мн се морамо обазиратн на те прилике, те према онитима пз комбинације са свим елиминисати руне II, Ш, IV и V. На то нас уиућују сагласно и хемнјска п бактсоролошка иснитивања. Што се тиче нодземне воде на самој ивпци те долнне према Жарковачкој иадини (према „Белим Водама") могдо би се ово рећи: 1 , Темнература је стадна, и ако не баш најугоднија (8—10). ' Игијена доиушта за нијаћу воду стадну темиературу до 16° ц. Макишке воде ДЈ>же се између 12 н 13. Повеће разлике у прибелешкама биће да су нотекле отуда, што се ннје мерпло увек једним термометром. Ако се та температура упореди са температуром Савске и Дунавске воде лети, онда су Макшпке воде у томе иогледу много боље. 2., Изгдед воде је махом лен и пријатан. Извор 1-ва бисгар је и безбојан, а држн се тако месецима. Та околност је од неоцењпве вредности за воде, које ће служити водоводима Што се онет во/1а рупе ХП^којаје одмах поред 1-а, за кратко време замутпла, и што Је опалисала, бпће узрок то, што се смешала са водом с површине.