Beogradske opštinske novine
ГОДИНЛ IX.
— 58 —
Г.РОЈ 13,
за време концесије и експлоатише о своме трошку а у своју корист. II. Предузеће ће носити назив : „Београдска варошка жедезница" биће протоколисано код трговачког Суда, и повиноваће се, као све остале Фирме у Србији, у Краљевини посгојећим закопима и наредбама надлежних власти. Законито седиште предузећа биће : Београд. Ш. За трамвајске линије ио варошким улицама упогребљаваће се коњска снага; линије пак 31 Топчидер и дуж Саве за пренос еспана, као и оне, за које би се нашло да је го удесније за саобраћај вучење биће махинама. IV. Општана се обвезује да „Богојављенску" улицу о своме трошку доведе у такво стање, да се у њој могу шине полагати, или да издејствује иотребно одобрење, да се линија трамвајска може спровести кроз доњи град до „Душанове" улице. Али, пошто би ово била иривремена линија, општина је дужна да најдаље у року од 5 (пет) година доведе „Богојављенску" улицу у употребљиво стање за трамвај. Остале улице, којима ће трамвај пролазити, у таквом су стању да се шине могу по њима одмах полагати. Општина пак дозвољава концесионару, да .може за превоз путпика са савске линије на гарње Градско поље, саградити и „БгаМбеПћаћп". Општина ослобођава концесионара и трамвајско нредузеће од сваког општинског приреза. Б. Детаљни услови 1. Уступљене линије уцртане су у приложеном плану варошком, који план подписују обе уговарачке стране, а јесу ове :
1. Са коњима (или махинама ако и где надзорна власт то одобри.ј Од пристаништа нароброда, Савском улицом до „Савског стоваришта", овом улицом до улице која је у продужењу иасипа од железничке станице, па насииом до железичке стапице. Ова је линија привремена, и опа ће служити само дотле док не буде ке гогов, а опда мора ићи савском обалом, почев од града и Савакапије до пресека са насином који води од железничке станице геа обали савској. 2. Са коњима: Од железвичке стаиице спомепичком улицом до „Славије"; у вези са крагујевачком улицом. 3. Са коњима: Од, „Славије", крагујевачком до Обренове улице, Обреновом, марвеиим гргом (у нродужењу Фишегџијске улице), Марковом, краљ Милановом, цариградском, нреко нозоришног трга, Васином, Узун-Мирковом, горњим градским нољем, богојављенском, на Сава-капију, а одавде савском до паробродског пристаништа. 4г. Са коњима : Сајузна лииија од краљ Миланове, Марковом, марвепим тргом, Фишегџиском улицом до тркалишта, па гхо новом друму до новог гробља. 5. Махинама: Топчидерска линија од раскршћа улица споменичке и кнез Милошеве па овом и топчидерским друмом до самог Топчидера. 6. Са коњима или махинама: Од гос^ионице „Српског Краља" доњим градским пољем, обилазећи градски терен, до Душанове улице, па овом, видинском болничком иалилулским тргом и ратарском улицом до тркалишта. П. Копцесиоиар обвезује се заиочети радове најдаље у току од три месеца рачунајући од дана кад буде писмено извештен,
да је надлежна власт потврдила уговор. У случају да концесионар ие би у реченом времену заиочео радове, губи и кауцију и ираво на копцесију. Концесионар обвезује, се саградити и предати саобраћају све горе »оменуте линије (осимизмена које би се утврдиле сноразумно између општине и копцесионара) најдаље за 2 године од дана када му улице и друмови буду иредати Ш. Све линије биће саграђене по иројектима које треба оиштински одбор да одобри. Ове нројекте по одобрењу потгшсаће онштинска здаст и концесионар. Оригинални планови чуваће се у општинској архиви, а копцесионар ће се служити само одостовереним копијама које су израђене о трошку концесионара. IV. По улицама које су уже од 8 п по метара између тротоара поставиће се само једна пруга а у оним улицама, које су шире од 8 и по метара између тротоара моћи ће се поставити и две пруге. V. Концесионар обвезује се обдржавати у добром стању калдрму између шина. У случају да би се калдрма покварила због нивелације, концесионар ће ноставити о свом трошку колосек по иовој пивелацији а без икакве накиаде за то. Концесионар је обавезан одржавати чистоћу између шипа и по 30 сантиметара са сваке стране. Концесионар ће моћи кратке иове линије градити или већ саграђене премештати само са одобрењем онштинског одбора, такође о своме трошку. VI. Концесаонар се обвезује, да грађење трамваЈа тако врши да се јавиом саобраћају што мање смета.
I
РАЗВАЛИНЕ ШјЕИФЕЛСА ПРИПОВЕТКА Ф- ГЕРШТЕКЕРА Превод о нешачког.
(НАСТДВАК — 3) „Није он тако хрђав, као што мислиш, рече девојка, истнна мало је суров, та он је по свету много нутовао, а можда је зато узео зуб на мене, што нећу да се удам за онога коме ме је намеоуо. Та он и отац добро познају Розу и знају да, како она каже, онако мора бити па ма шта било." „Они ће те дотле наговарати — и »Не бој се, на Једно уво иримим на друго пустим, до срца ми не доииру њиие речи. Ослони се само на мене. Сад већ морам ићи. Ис-
чупаће авонце ! Мора да је много гостнју дошло. Збогом Бруно — " в Кад ћемо се опет видети?" „Хоћеш ли ти бити још сутра у вече овде?« „Хоћу, али зар да цео дан —« «Буди сутра у јутру око 9 сати на путу ка развалинама, можда ћу моћи на по сата доћи. Раднпм даном имају људи више посла а ми више времена Сад збогом Вруно. Пољубн се п отрча кући. Није могла да уђе неопажена у каФану јер јој је отац баш тада, с бокалом у руци, изашао из подрума -и са врата поче љутпто : Шта ? Зар ти нисам забранио да се с тим „племенитим гољом" еастајеш ? Нпак си се сада с њнме разговарала ! Кроз подрумски прозор видео сам вас ! НиЈе он ништа крив шта је племић. Зар би ја била што крива кад би и ми билн племићи. Али он нема нншта осем своје отмене главе, псоваше ка#еџија, мислиш ли да он нас не ирезире. „Да је горд, неби облетао око механџиске ћерке", одговори девојка. „Једиом речи не триим да се с њим састајеш." Кад сам га понудио да ступи у моју рад-
њу и постане домаћин, шта је он на то одговорио ? Не може да упреди своју породицу! До ђавола! Немају ни леба да једу, а она матора, напућена бароиица носи ону стару отрцану свилену хаљину само нека је свпла и чипка, па још ц перо н цвеће за шеширом. Ако ми још једном пређе мреко прага, Боже ми прости, пре ће изаћи него што је ушао." „Алп отац. —" „Одлази! У соби је пуно гостију а ти се ироводиш у аалијп са тим нитковом ; вуци се унутра и понеси овај бокал — биће боље." Роза за тренутак стаде; крв јој се при последњим речима у жилама следи и неком чудноватом жестином севаху јој очи — али то беше њен отац — није му се смела противити. Са тешким уздахом, који јој се из дна душе оте, узме бокал п упути се на посао, а каФеџија Павле Јохус, не бринући се баш много за госте своје, оде у своју собу и закључа се. Павле Јохус' дуго времена није баш уживао најлеишп глас у Велхајму и ретко му је ко могао бити присни друг. Веше суров, ћутљив а имао је и ту хрђаву навику, да кад с киме говори, ие гледа човеку у очи, но час у једно