Beogradske opštinske novine

БРОЛ 13. П0С/1ЕДЊА КРИЗА У ЛОНДОНУ (ОВРШЕТАК) Француски мицистар Финанеија г. Рувие, с киме су вођени преговори о зајму •од 75 мил. Фраеака у злагу. нагаао се између две алтернативе : или да овласти Франдуску банку да учипи иозајмицу енглеској банци, и тиме даде могућности Л .ондону да се отараси тешкоћа, а с друге стране да сачува интересе нариског трга на коме се налазило много акцепата куће Баринга, или нак да откаже ово повлашћење и пусти на вољу монетарној кризи у Лондону, које ■би следства неминовно изазвала опаспу економско-Финансиску буру на Француској пијацп и прииудила Француску банку да пој дигне своју есконту стоиу. После дугог прорачунавања г. Рувие се решио на први корак. У то време енглеска банка већ није имала довољну резерву и металну готовину да би могла задовољити потребу есконта, т. ј. да увећа циркулацију својих новчачапица. — него је притежавала један врло мали део металне готовине, па је морала ло што по то да га чува. Другим речима, морала је да подигне на 7 и 8 "| 0 — а можда и више — своју есконтпу стопу, која је већ тада стојала на 6 °| 0 . Есконтна стопа Француске банке била је тада В °| 0 , и такојесве стојала. Али изгледа је било да ова скочи на, 4 и 5 °[ 0 . Г. Рувие је зпао да би услед таквог скока француска банка имала да задовољава знатне тражње у злату. које би ипак свавако оптицало по енглеском тргу, јер се тамо осећала највећа потреба здата. Француска бавва пак, да заштиги своју металпу готовину, морала би да подигее своју есконтпу стопу, како би ова одговарала оној у Енглеској, и тиме одузела колико толико могућеости за извојом злата. Њен златни 81оск стајао је тада на 1 милијарду 120 мил. Франака, према 3 милијарде 10 мил. Франака банкнота у циркулацији. Али сем ове металпе златне готовине, банкаје имала 1 милијарду 240 мил. Франака у сребру. Према таквом сгању баикс разлози су били и за," и Француска бапка свасла је енглески Финансиски трг од страшпе кризе, мпоге бапкарске куће од извесиих нронасти, а енглесвој банцијош једиом показала своје гостопримство као оно 1839. год., кад јој је возајмида 48 мил. Франака на трате „виг Гапн" тих истих Бариега воји су и довели екглеску баиву у тавву забуну Услови зајма од 75 мил. Фр у злату поаољни су за обадве стране. Погођено је да се са 3 °ј 0 годишњег ингерес.а зајам може обпављати у нродужењу иише громесечја, а као залога зајму да служе бонови еиглесве државне благајне. У Лондону се образовао сиидиват, у који су ушли 1'отшилди, Хамбри, Бопс1оп апд ^Гес1тт81;ег Вапк, БопЛоп Јо1в1 81,оск 15апк, Глин Милс и Сотрапу. меоги већи

- 67 шкотски банкари, и сва готово Финансиска аристократија нредграђа Лондона. Све ове Фирме гарантују за акцепте куће Баринга и остале њене обавезе, које достижу цифру од 16 милијуни Фунти стерлиега, или 400 мил. динара. Вели се да је само енглеска банка заиетересована у овој суми за више од ; мил. Пошто ће кућа Вапп§ ВгоШегк апс1 Сатрапу ливвидисати своју активу у току три године, а под непосредним старањем епглеске банке, то се образовало особено друигпш са ограниченом одговорношћу (1пш1е<1) које ће предузети све трговачке еФекте, т. ј. сву клиентелу куће Баринга. Ово ново друштво регистирано под Фирмом „Браће 1 Бариега и др." (Ваппд Вго1Нег8 ап(1 Сптрапу БшК;е(1) и капиталом од 1 мил. Фуити сгерлинга, подељ. на 2000 акција свава по 500 ф . ст. броји као прве своје акционаре чланове Фамилије Баринга и неке од већих ћапкегз у Лондону. У уговору друштвеном предвиђено је. да се од 1895. год. друштво може предати старим шеФОвима куће Баринга, под условом да ови плате авционарима 20 °| 0 за то уступање. Стара 1890. година свршила је своју Финансиску кариеру пше, што је једној сгарој банкарској вући — оспованој још 1753. год. најере у Бремену, а после у 1770. год. у Лондону, под Фирмом — Вапп§ Вго4ћег8 — оборила поноситу главу и нринудила на све услове, које су јој диктирали друго — и треће степени банкари. — Али ипак зато је све крив лаковерни нредрачун самих Баринга Ну поред све своје пакости она се побрипула да у неколико доведе у ред „1а бИиаИоп (Шеврбгее" (очајнички положај) енглеског трга, а особито енглесве банке, како јој идућа — 1891 год. — неби иавезала надимав несрећна година а многи обезмоћени с болом у души сећао се њених немилостивих самртничвих испада. — Тако 8 дана након учињене позајмице видимо каво се резерва енглеске банке увећава са 3.447.000 Фунт. ст. укупно 14'ј 2 мил. или 36 °„ према обавезама банчиним. Као контра став нове рубрике у билаису Францусве банке, енглеска банка бележи излаз од 3.174 000 Фун. ст, у државним артијама од вредноности. т. ј. бонови држ. благајне, који су дати вао залога Фрап. бапци. —

1Р .А. 3 1Е-31 О Нови водовод вароши Берлина, гради се на Мигел-ском језеру. Пројевтаван је таво, да просечно дневно даје 84 000 куб. метара воде, но постројења су тако удешена, да се лако могу толико нроширити, да дају двапут толико воде — 168.000 вуб. метара дневео Земљиште воје водовод са зградама заузима износи 32 хевтара. На самом језеру је Филтрација воде, као и нумие које су за то потребне и које из језера за севунду

ГОДИНА IX извуку око 1000 литара воде. Из Филтера — цедила тиска се вода еа станицу Лихтенберг, са које се кроз 3 главне цеви са нужним притисвом у варош тера. Када се грађење доврши — што .је иредрачуњено за годину 1893. — моћи ће сви берлиески водоводи дневно давати на 228.000 вуб. мет. воде, пошто најстарији водовод „стралау-ски" даје 60 000 куб. мет. а онај на „Ведипг-у"— 84.000 вуб. мет.

Општинска лицитација На. дан 1. Априла тек. год. држаће се грађевинсвом оделењу Суда општине вар. Београда ОФертална лицитација за набавку 4000 квадратних метартз тротоарских плоча. Оферти прима ће се од 9—12 сати пре подне а отвориће се тачно у иодне. Лицитанти ће своје ОФерте снабдети са прописпом тавсом у марвама, у којима ће приложити и своју кауцију, ко.ја треба да износи 4000 динара у гоговом новцу или у државним папирима. Ближи услови могу се видети при грађевииском оделењу сваког радиог дана у време канцеларијско и при лицитацији, Од стране Суда општ. вар. Београда ГБр. 297. 22. Марта 1391 год. у Београду.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ У грађевинском оделењу Суда општине вар. Београда, држаће се следеће јавне усмене лицитације и то: I. На дан 4. Априла тек. год. од 9—12 сати пре подне, за откопавање земље до нове нивелете у улици „Топличиног венца." Кауција 420 дин. II. На дан 4. Априла тек. год. од 3—6 сати после подне, за откопавање земље до пове нивелете у „Вук-Карацићевој" улици. Кауција 100 динара. III. На дан 5. Априла тек. год. од 9—12 сати пре подне, за отвопавање земље до пове нивелете у „Једренсвој" улици. Кауција 100 динара. IV. На дан 9. Анрила тев год. од 9--12 сати пре подпе за грађење валдрме са дотераним ваменом у Вув Караџићевој улици. Кауција 620 диеара. V. На дан 9. Априла тев. год. од 3 до 6 сати носле нодие за грађење ваддрме у КоторсвоЈ улици. Кауција 3000 динара.