Beogradske opštinske novine

— 198 —

ГОДИНЛ IX. одбор је на предлог г. Андре Одавића, одбор- | ника решио, да Суд општински у споразуму с подицпском влашћу сву таксу што пре наплати п новац остави у депозит до коначног решеаа ствари. V. По прочитању извепиаја повереништва изабратог у седници одборској од 20. Маја 1891 г. ГБр. 738. ради ироучавања како да се извршп пнвелација у продужењу ка „Моруни" и „Л .ом0ној" улици као и нивелација ломине улице ка Балканској, — одбор је решно, да се изврши нивелаппја по нпвелети коју је одборско новереништво предложило, да се ломина улица калдрмише калдрмом по извештају ранијег одборског поверевпштва, но ако становнпци тога краја пристану, да плате и цик јоп калдрму као што ово поверепиштво иредлаже, онда да тако и буде. VI. Председништво исноси одбору на решење молбу г. Љубе Жпвковпћа иупомоћника Ћприја и комн. односно повраћаја кауције. По прочитању те молбе АБр. 1082 и извештаја депозптара судског, одбор је решио, да | се ова ствар преда па ироучавање општ. правозаступнику и његов извештај поднесе одбору на решење. VII. Председништво извештава одбор да је главнн књиговођа поднео реФерат суду, какве бн ствари требало набавити за књиговодно оделење судско, да је суд одредио нарочито повереништво да ову ствар проштуднра и поднесе предрачун По прочитању тога извештаја по коме би требала сума од2550 дин. за набавку потребних ствари, одбор је одобрио овај креднт с тим да се набављене ствари исплате из партије буџетом одређене за непредвиђене трошкове. VIII. Председништво износи на решење одбору жалбу г. Драгутпна Ј. Идића, кметовског помоћника изЈављену на наредбу председника општнне односно распореда рада међу члановима суда и кметовским помоћницима. По ирочитању наредбе иредседништва АБр. 1086 и жалбе АБр. 1108 одбор је решио, да се жалба одбаци као неоснована а наредба председника као на закону основана да се у с нази одржп и ио њој ноступи.

ОБЛИДИ ОВОЈИНЕ У РЕСАХХЈОЈ" ИСТОРИЈШ ОРВДБЕГА ВЕКА. ндпиодо ВЛАДИСЛАВ РИВНИКАР. (Ову је расправу наградила Београдска опшпна првом видовданском наградом од 400 дин.) (наставак) „Себри својим слободним живовањем биди су вечити живи прогест иротиву насиља властелског над отроцима. Њин слободан живот бунио је свачиЈе отроке, а њина слобода говора на зборовима била је трн у оку новлашћеним сгалежима, јер се иа тим зборовима чула критика насилничких поступака и неправди привилегисаних сталежа."*) *) Срећковић: Ист. ерп. пар. т. II стр. 857—8.

Председник реФерише одбору да је продаја ■ Џехановог имања одложена из законих узрока, и одбор је примио к знањЈ оваЈ реФерат. X. Председник саопштава одбору да ће се а ове године на дан 15. Јуна свечано прославити ТЈЖна успомена на погинуле јунаке у ратовима за веру и ослобођење, да ће се тога дана пре подне држати по свнма црквама благодарење а по подне свечана одборска седница, н моли г. г. одборнике да овом тужном помену изволе у што већем броју присуствовати. По саслушању овога, одбор Је примио к заању овај позив г. председника. XI. Председништво износи одбору на решење предлог Периклеса Цикоса о полагању шина трамвајских, но пошто ова ств^р није претресана у одборском повереништву за трамнај, то је одбор решио, да се ова ствар упутн одборском повереннштву па тек после поднесе њему на решење.

50. ВАНРЕДНИ САСТАНА^ 14. Јуна 1891. год.

Председавао председник г. Миловав Р. Маринковић, од одборника били г.г. Милут. Ј. Марковић, В. Виторовић, Мил. Капетановић. Јов. Стапчовић, М. Велизарић, А. Одавић, А Шток, Сима Д. Милићевић, Љуба Јовановић, Мата Јовановић, К. В. Михаидовић, Мих. Дветковић, Риста Петровић, Лаза П. Дашковић, Р. Драговић, И. Цветановић, Н. Р. Поиовић, Чађевић, ТЈ. Николић, Јов. Петковић. I. Прочитан је заиисник одборских одлука седвице држане 12. Јуна 1891. год, п одбор је решио, да одлука КЊБр. 382 овако гласи: Да се извршп нивелација но нпвелети коју је одборска комисија преможила; да се ломина улица калдрмише калдрмом по раније утврђеном распореду ла калдрмнсање уднца, и опаком калдрмом, какву је раније одборско довереништво определило, но ако становницн тога краја пристану да плате и циклоп тротоар, као што ова одборска комиснја предлаже, онда да тако и буде. Општински суд да одмах иоправи калдрму где се вода задржава и где су баруштине. Властела. Ово је био иовлашћен сталеж. Властела се делила на велику и на малу (властела и властеличићи). Велики властелин управљао је каквим повећим делом државе. али он тој земљи неје био еопственик, већ само управник. Властеличићи су тавође били само управници, али њихове земље беху врло мале; осим тога, они су још били подчињени већој власгели. Властеличићи, који услед размножавања своје породице осиромаше, пајчешће су постајали пронијари.*) Свештенство. И ово је повлашћен, привилегован сталеж. Свештенство се делило на двоје: више и ниже. У више долазе: архијепископ мигрополнти, епископи, архимандрити, и игумани. Ниже се делило на попове и калуђере. Свештенство је у онште Оило од необичног утецаја на развитак друштвених односа у целој средњевековној Јевропи. Сва гогово умна радња тога доба бејаше искључиво привезена за тај једини ста*) 0 властели и пронијарима много ће се више казати при изл:1ган>у оних облика својине, што се зову багатина и иронија.

БРОЈ 36 II. Председпиштво износи на решење предлог Периклеса Цпкоса о полагању шииа трамвајских који је предлог одборско повереништво за трамвај извештајем својнм АВр. 1175 препоручило одбору. По саслушању предлога н прочитању пзвештаја повереништва, одбор је иосле дуже дебате а по повменичном гласању са 13 гласова против 8 решпо, да се извештај повереништва прими с том измеиом, да међу шинама буде онака калдрма, каква је у дотичној удицп а да се не дозволи да буде у свпма улицама макадам између шина. III. Председништво саопштава одбору, да је повереништво нзабрато од одбора и минпстарства грађевнна за проучавање нитања о изменп ниведете у Балканској улпци, свој рад довршнло и да је министарство грађена мишлење поверенпштва усвојило, о чему мпнистирство нзвештава одбор актом својим ГБр 901 с тим да н одбор онштински да свој нристанак на исту измен^, и одбор је, по прочитању акта министарства решио, да се измена ннвелете у балканској улици, предложева мешовитом комисн| јом а усвојена од минпстарства грађевнне у свему прнми.

општински послови Трошарина. У једној од прошлих седница својих одбор општински је решио, да се на кљук, који ће се са топчидерског брда у варош уносити, наплаћује трошаринска такса као на вино са одбитком 2О°| 0 од тежине кљука. Исто је тако одбор општински решио, да се не уважи ни једна молба државних лиФераната, којом моле, да се ослободе плаћања трошарине на предмете шго држави лиФерују. Удружење. Данас је отворен у Крагујевцу скуп свију општинских званичника у краљевиии Србији. Скуп овај има да, изради правила за удружење свију онштинских чиновника, које би удружење опет имало леж; он је управо представљао сву интелигепцију тога времена. Али по сриски тадашњи живот свештенсгво је још од веће важности, но што је то случај у осталих народа средњега века. Оно је, на име, било тесно скопчано са целокупним народним животом, те — и ако је имало својих нарочитих новластица — неје било ништа са свим засебно, неје било одвојена каста већ у главноме оно исто. што и народ. Да је све ово сушта истина неје, мислимо, потребно износити доказа.*) Дужности свештенства бејаху врло велике и врдо различите. У накнаду за то оно је било богато награђено, а и дух времена је то сам по себи допосио. И богат и сиромах, и велики и мали — све се то такмичило и надметало ко ће више дати каквом светом манасгиру, те су цркве, а особито манастири, располагали огромним нокрет™им и непокретним имањем.

*) То тврде они манастири, који цо пронасти српског царства остадоше једине дуче слободе и народности, то тврде и они дичнн свештеници, који бејаху вароду хранитељи за време ропсгва и уста«