Beogradske opštinske novine

БРО.Ј 39

— 191 —

ГОДИНА XI.

иреговорс с друштвом, а да се нијсдлн члан угопора ие иемеии. Друштго ппк да еведе свој .рачун па одредбу 4.1, 18 уговора. (Врло добро, прнма сс), Састанак је закл,учен.

Овечанп састанак држан 15. Јуна 1891! год. Председник — Ношто има довољан број од борпика, то отварам 1 едпнцу п мо.шм вас да 113нршпмо онај посао, којн је Представншнтво Бесграда на дан, кад се прослављала петстого дишљнца Бптке Косовске заветовало п одредпло у томе: да се свак годипе нзда награда пз општинске благајне, опнм младнћима наше Велнке Школе којн буду нзрадн.ш најодличнпје задатак ; поста^љен од академског савета п то задатак који нма да расправља нитања из историЈе Срп •ске п тиме да буди родољубље п патриотизам у омладпни нашој. У овој свеченој седницп, ово је трс1.а прнлика у коју представништво Београда нма ову заветну ствар представништва Београда да нзвршн. Као сваке године, тако и оое нодчне Академскп Савет Вел. школе, спровео ,је општппп нзрађене радове напшх велиношколаца, и ја вас молим да саслушате шегове оцеие н донесете одлуке о наградама. (Секретар чнта). Председник — Д^кле : рад а српски устаници "оротиву Турака у везп са сеобом Срба у туђн пу" нзрмдилн сј : Радсслав Агатоновп11 и Паун <Спаспћ (чује се: живели!) —ако се господа налазе овде нска се прикажу (Бнва) Други рад псте теме изралио је г. Јован Васпдсвпћ фплософ (живео) ! 0 тре! ем овом раду пмам писмо Академ. Савета, у коке нам се препоручује, да се рад и тампа, п да се изда изиесан број примерака радп награде писцу; Молпм одбор, ако усвојн ову мисао, да решп, колико примерака да се да као награда гшсцу. УЂуба ЈовановиК — Ја мпслим да ћу бити тЈмач задовољстава свију нас, што видпм, дајс родол.убле и ув1ђавност иашпх претходника, | 1 >е трп гидпие дапа, учинпло овикан потстч.к код омладине, тако да смо овакп успех пољели Допста се ми можемо радовати што паша пелнкошколска омаладина показује оволику вољу на рад по овој струци, а нарочито имамо оспова радоватп се са овога успеха, који је прешао оне

гранпце, које су се могле очекивати. Видпмо, на пме тога да оне награде, које смо ми одреднли нису довољне, па да по заслузи награднмо радове којп су око овога посла уложенп. Ми вндимо да поред одређене две и трећу награду предлаше Академ. Савет. Знајући како се са наградом прва два темата иснрпљуЈе сума коју је оиштина одредила као годишњу награду , академски савет мислп да сс овај трећи темат нлградп ти ме, што ће се отштампати цео рад у „општин скнм новинама" па извесан број ексемплара. дати писцу. 11ошто је одбор општински био увек во љан да потпомогне сваку корисну установу, мислнм да треба п овом прнлнком то да учини. Ја се падам. да ћемо ми то овде усвојити , при свем том што сам чуо у овом трепутку глас који говорп, како нам нсвчана средства, која су пам нами пепосредни претходнпци оставили не допуштају да п једну пару нздатка на ову потребу учпнимо. Господо, кад узмемо на ум, за што се ово даје, мислим, да ћемо сви бити сложни, да учинимо ту жртву и надам се, да циљ радп кога је чиинмо и заслужује; ваља да нађемо могућ ности, да је учинпмо, рачунајућп да 1е омладииа, за коју се ово чини нотрудити се, да се што боље научно спреми и да буде пијоиер оних мисли и дужности, које паш народ пма да остварује. Ја предлажем да се прими овај предлог и да се п трсћи спис оштампа у онолико ексемплара колико н остали списи, па да се извесни броЈ од тих ексемплара да писцу. Марко ВелизариК — Из извештаја Академског савета који нам је секретар прочитао види се да је он оцепио да је добар рад и оног трећсг младпћа, само што је рад оне двојицс бољи Према томе ја бих предложио да се и тпј трећи рад штампа, да се пнсцу да нзвестан број примерака и да му сс још да и награда од 120 до 150 дин. (Чујс се: врло добро, прпма се). Цредседник — 0 расположељу нашем према опаквим радовима ие може бити сумње, Ја верујем, да бп ми сви ради били да се овом младићу да и већа награда, али као што знате паши претходннци створили су нам немогукпост, да се и ова .Ј трећи младић награди нз буџетских средстава, којима сад располажемо. С тога бпх вас молно, да озпачите иартију, из које бн ово могло да се учини, пошто партија на ванредне потребе пе досеже за то јер је исцрпљепа.

Стеван ЧоГумиЛ — Г. прсдоедпик ће најбоље знати која ће буџетска партија остати не исцрпљена до краја ове године и он треба да нам каже, откуд да се овом младићу да награда, а да је он заслужио, то свн признајемо, јер је радио на једпом цослу, који је важан за српско племе н српско име. Председник —• И ја господо, не зпам коју би партију могао одредити за исплату ове награде, докле не добијемо одговор од Државног Савета, коме сам учинио пптање , како ћемо вршити исплату извесних издатака, за које немамо кредита, а морамо их чинити. ЈБуба ЈовановиИ — Да би смо ову дугу де бату нрекратили чнни ми се да има могућности да се ова награда нзда нз партије на штампање листа и то ка награди чланка у њему, и ја то предлажем (4}је се: врло добро, прима се). Председник — Молим, колпка ће се сума издати (Чује се; 100 динара). Добро, одобрава ли одбор ту суму ? — (Одобрава). Сад имам да вам саопштим, да је овај трећи рад израдио Гргур Јакшић свршенн филосов (чује се: живео). Ако су ту господа, која су награђена, могу прићи да приме паграде. (Бива). Кад смо се овако састали , после овога задатка, којп смо сад сврши.ш имам да вам учпним једно саопштење. Вама је познато да је општински одбор овластио председпиштво да за кланице или за друге потребе општгшске лицитзра имање Џеханија на Карабурми. Д.ицитације су биле 2 — 3 н на њима се није нико јавио, него прнјатељп којн су лицитирали за оиштину и огшнчшски пуномоћници. Излицитирана сума није затвољила управу Фондопа јер је маља од оне суме коју Џехани дугује. С тим је ствар остала перешена Пре неколнко дана добио сам акт од Управе Фопдова , којим Мпнистар привреде уступа то имање, алп под извесном погодбом. Молим вас да те погодбе чујете Секретар чнта; Стеван ЧаЈјевиИ —■ Молио бих да ми се каже колика јс квадратура тога земљишта (цаставиће ск.)

се споразумео са старијим сином, и дао му неке градове босанске. Кад Панијан до1)е к њему, Херцег му одговори, да оне земље нису његове, већ његова сина, и да он са њима не може располагати; па да би га умирио, даде му само нешто новаца, па оде у Дубровник, и наскоро затим умре 22. маја 14(56. г. на своме добру Дубровачци код Кастел Новога.(') Још за живота очева синовн су поделили очевину, и Владислав је добио горњи а Влатко доњи део Херцеговине. Ну у сред опште опасности од Турака, нису нн они умели живети у љубави. Најмлађи брат, СтеФан тражио је дсо очевине за себе; у томе га потпомагао средњи, Влатко, мрзећи на Владпслава, што је овај хтео, да над њима обојпма господари. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

(1) В, а с к 1 Е г. с! г. у ЕаЗ-у југосл. акад. књ. VIII. стр. 17 -1. — Тестаменат Херцегов види у М 1 к 1 о 8 с ћ 1 с ћ-а Мопитеп^а ЗегМса, р. 495—498.

тражаху н у туђннн наслона за своју освету над Турцима? Без сумње, да је уз Матију било и по ког властелина Томашевићевог, који не запојен још отровним патаренским задахом, тражаше уточишта у крилу мађарскога краља, молећи га на освету тнранима, и неверним синовима српским — нотурицама. Енгел(') спомнње неког Стефана Марнавића „81,агоз1:еп уо 11 2уогп1к", који се за све време ратовања од 1463. —- 1465. г. показао врло храбрим, зашто га је краљ обдарио Камен-градом, са свима његовим приходима. А без сумње то није био једини пример. И херцег Владислав овог пута помагао је краљу у рату тиме, што је браниО нрелаз босанских Турака у Херцеговину. У једном писму млетачкога ахива од 29. децембра 1464. г.(-) спомиње се, да је кнез Владислав иобедио на самој својој граници једног турског пашу, који је под собом имао до 7 000 Турака, многе му војнике побио, а ос тало заједно са пашом заробио. Из свега овога види се живо учествовање босаи(1) Д11§-. ЛГеМп81:опе В. Ш. одс< к бев.ећ. т. 8етеп, 8. 430. (2) Макушев А. у Гдаснпку срп. уч. др. к«>. XIV. (II. одел.) стр. 1Г>9.

ских и херцеговачких Срба у овим ратовима. Можда је због ове своје победе, кнез Владислав навукао на се освету Турака, да га ускоро походе. Како се у ово доба — крајем 1465. г. — као што смо видели, (стр. 65) није дошло до мира, који султан предлагаше Матнји, то се крајем исте године упути једна војска на Херцеговину, мислећп, да ће олако завладати оним непробојним кршевима. У Херцеговинћ, као што смо видели, у ово доба веЈ1 није било на врховној управи старога Херцега. Завадивши се са снновима, буде приморан оставити своју земљу и бегати у Новп. У писму млетачкога архива од 27. јануара 1466. г.(') спомиње се, даје Херцег, видећи да не може одолети синовима, понудио краљу Матији оно парче земље, које му јеЈош било остало, и још 100 000 дуката, с тим, да га прими у Загребу, и да му титулу барона. Краљ је послао неког Панијана са 5 000 Мађара, да заузме Херцегову земљу. „Ну Херцег, за кога се говорило, да држи веру, није хтео испунити краљу оно, што је обећао, но даде ону планину , Иаренту Госпоству (тј. Млецима)", затим ; ,П.) .4 а к у ш '• к А. у Гласн. срп. уч. др. кн>. XIV. (II одел.) стр. 165.