Beogradske opštinske novine

I

Год. XII.

требе. Кад су они о томе решавалн и нашли да ништа рђавога нема у нашем раду, мислимда се онда смемо нозвати на такав наш рад. Госнодо. ту није рад једнога човека него то је наш зазаједнички рад. Ми смо видели да се на тај наш рад блатом бацало. Ми смо видели да су баш ови носледњи догађаји, који су се у нашој средини иојавили. дали маха нашим иолитичким нротивницима, који су унотребили носледње догађаје на то: да умноже оно бацање благом на нас и на етранку из које смо поникли, и на ону самоуиравну слободу и на слободе у онште које су тековина дугогодишње борбе народа у Србији, па могу рећи донекле и Бсограђана. У име тога ја мнслим да би смо ми могли вачерас иаКи нешго у чему ћемо се сложити. Ја сам за то тога мишљења да покушамо, лаако неуспемо, напослетку казаћемо: покушали смо једно добро дело. Да покушамо да се сноразумемо за три човека у које имамо вере да ће бити одани само онштннсгаш интересима п који се неће исгицати као људи у корисг једне или друге стране на које смо се поделили. Ја вас дакле молим да то" нокуптате-, и ако у томе усиемо служиће нам на част, п нама и странци из чије смо средине ми ноникли. Гаденко Драговић. — Г. Љуба заистаје врло лепо казао да је то једна странка, али баш данас та се странка раздвојила и ноделила на једну н другу страну. Андра Одавић. — Ово шго каже г. Гаденко да се странка раздвојила и да се иоделила у једиу н другу страну о томе нећу да говорим, ја то одбијам. Ми смо овде доитли за избор застуиника председнпку, па ту нма два кандидата г. г. Веља Тодоровић п Вулковић. Ја сам разговарао са г. Никодом Вулковићом и он се нрима на случај ако буде изабран. (' тога ја мнслим да ми сад ирпступимо гласању и да гласамо ко хоће за г. В. Тодоровића нека гласа за њсга, ко ће за г. Вулковића нека глаеа за њега. Настаје гласање, Секретар прозива. После гласања. Председипк. -- Изволте чути резултат гласања. I 1 . Никола Вулковпћ нзабран је са 19 нротив 1Г> гласова. (Вичу: Живио Вулковоћ! —Мали жагор). Гака Филииовић. — Овдо је свега гласало 37 одборника. По закону, и то по чл. 58. закона о онштинама, стоји да у одбор улазе пајпре одборници па ако онп не дођу онда се иозивају замепохватају много робља, ме1>у којима беше п син неког. Дамјана Јгокружића, „који с г Гурдима се држб1ш много је штете нашима чинио. Ск])адински Турци хтедоше [»обље и:!менити н откуиити, али не на1)Оше места, где би ту размену унинили, пошто Млечани никако не донуетише, да се то ради на њиховом землшшту". Нато су сад Турци вребали сваки час, да се Иернншћим а.освете. I(ериншћн су шали ::а то снремање Турака, али се на њих нису обазирали, те их Турци 27. фебј^уара 1:525. год. затеку несиремне иа отиој). Баг иоиале п рааоре, ухвате оба Перушића, и до '>чо робља, ме1>у којима и кнеаовс Јована Иоседореког и Гргура Г.уиића .С) Цела Далмација задрхта понова од страха, који Турци још више увећају својпм нападом, месец дана нозније. на земље Г>. ( 1>ранкопана, око Модруше^иБакра, где онет ааробе неколико стетина душа. Сењ бепге сада у нелнко,)\одасности, јер доста оекуђеваше у одбрани. Није у бољем стању био ни 1 >'ру,кићев Клис, |;оме краљ беше слао »а иснлату војника неки новац, који свуда беше иигубио своју но-

( 1 ) КаД југосд. ачад, кш. ХХИ. стр. 114.

— 8 —

ници, у случају даклс кад иема довољан број одборника. Међу тим овде видимо да је нас гласало и сувише: гласа.тш су пре свега сви одборборници иа иреко тога гласали су н заменпци. Ја вас. молим да нрочитате чл. 58. закона на ће те видети, да је то прогивно закопу. (Председник: ја ћу да вам дам објашњења по овој ствари). Молим вас госнодо чл. 58. гласн овако: (чита). Ја имам да додам да овај рад нијс иравилан. Председннк. - Овај рад јс на основу онога што је таквих случајева било у одборским седницама. Ви се сећате да смо за ово наше време од кад смо изабрани, од две године дана, — баш да се иозбвем на тај наш рад, — налазили већу гаранцију кад има и заменика п одборника. Ви се сећатс да је било више оваких случајева кад су седнице биле од веће вредиостп и онда што год је вишс одборника тиМ бол>е. Тако сге ви до сад нрактиковали и гако смо радили до сад. Ово даклс није новина ни за г. Гаку Филиновића, н мени је чудновато како он то сад да каже, да ово није па основу закона. Ми смо ималн случајева где нисмо могли да радимо на толиким седницама само за то што нису долазили одборници п онда смо морали да зовемо заменике. Гака Филииовић. — Овде је повређен закон. Наменицн врше своју дужност само опда кад нсма довољан број одборнпка. (Жагор). Мика Банковић. — Г. Гака Филиповић као одборник и правник, он је на нрвом месту требао да види колико нас је на окуиу. Г. Гака Филиновпћ знао је и као одборник п као правник колики је број одборника у општини београдској, а ако му је било стало до тога да гледа како ће да исиадне псход гласања па тек онда да чини примедбе онда је то неупутно и недругарски. Ми као одборници немамо више ни частп, ни дужности него нгго нмају заменици, најзад нознато јд свима да толико пута до сад ннје се могла да држп седница само за то што лица која су изабрана за одборнике нису хтела да дођу на ссдницу, н онда шта се радило, чекало ее на одборнике до о час. у вече, на кад се видело да нема довољан број одборнш;а. онда су се шил.али послужитељп и гражили замсникс, да они доћу. То је до сад увек тако било а ово што тр;г.ки г. Гака Филиновић нпје ннкад било за ове две године. на неће бити ни вечерас. .Вуба Јовановић. - Јл бих увек бпо за то. да не дођемо до овакога мећусобног поегу иања. а кад дођемо онда треба да тражимо излаза макав је најнравилнијн. миналну вродност. Ну ипак Сењу нритече у иомоћ Кружић са својим Ускоцима, и иојача му иосаду; али то беше ипак слаба помоћ, те се оба капетана, Кружић н Орлонић понова обрате брижноме оцу папи, јцрним бојама Сликајући му стање своје: „како је у граду посаде мало, на п она изморена дугим борбама све се више смањује; како ни хране немају, него су п])ину1;ени мпшевима и коњским месом се хранити, и ако тако стање дуже нотра ; је, Турчин ће ускоро без икаква отиора заузети К'.шо. Неваљали краљеви новац предаћесам г Гу]|цнма еве ове градове'^ 1 ). Још је у веЈшј^ошасш>сти у ово доба био г])ад^Ха^цеГ Султан је јако желео, да овај^гако важни град има у својим рукама, тТре него што би на Пудим пошао, па су с тога босански Турци напрезали сву енагу своју, да ту жарку жудњу надптпахову испуне. Најтеже беше Јајчанима, што хране немаху, да би се дуже могли држати у онсади, а спле се турске, ма колпке да су, слабо бојаху. Слаху за помоћ краљу, алн (>) КаЛ југосл. акад. кп,. XXII. стр. 115 —116.

Број 2.

Ја доиста жалим што. г. Гадован Филиповић није на ову егвар одмах у самом почетку обратио нажњу. (Чује ее: то је недругарски), али свакојако треба да смо му захвални што је то урадио и сад и ако маЛо доцнијс. Оно трсба имати пажње и нрема замењсницима, јер знате са каквом сс тептком муком радило у одбору, и да није било заменика који су били "много тачнији од неколико одборника цсо би"рад у општини бпо укочен. Али то су онн радили у случају невоље, кад није било довољно одборника, а пошто сад има довољно одборника и пошто можемо радити и без заменика, наша јс дужноег да радимо ио закону, нк с- тога и у овом случају мп морамо но закону поступати. Ја дакле тражпм да наставимо рад по закону без икаква ограничења, у исто време обраћам пажњу да су сви одборници дун;пп "отправљати своју дужност од почетка до краја седницс, иначс ћу тражиги да се онп ио закону казне. Ја захваљујем г. Гаки Филиновићу, штоје, п овако доцне, обратио нажњу на то. Гадован Фнлииовић. — Мени се замера што нисам одмах у иочетку приме гио. Ако хоћете ве]>овати мојој частн, |могу вам казатп да ја не нознајем ни све одборнике а камо ли заменике. Кад је свршено гласање мени су казали да има и заменика, п ја сам онда видео колико но закону треба да буде, на сам нашао да је гласало више него што закон захтсва. Ја мислим, да у место тога пребацивања што се меии чини, треба да ми се захвали, да не бн дали повода свакојаком тумачен.у. Гаденко Драговић. — Ја не знам како госнода могу да. цене на овај начин ту ствар, кадједаи иравник којп практикује све наше законе. и који цени иаше земал.ско уређење, да госиода пзлазе па кажу г;ако је то нодругарски. То је, господо, жалосно. Г. Гака ннје ишао да увреди никога. него каже овако сгоји у закону■. да кад нема одборника онда тек долазе замењеници, н кад се то износи онда нема места да се каже да је то не другарски. Тако псто госнодо н ја знам да у одбору има днца која нису плагпла иорезу, и нредседнпк пам нпје то казао на да се та лица искључе. Предеедннк. — Менп то није позцаго. Гад. Д])аговпћ. — То вам је познато г. иредседннче. (Жагор). Председннк. — Именујте то лицс. Гад. Драговић. — То је Днм. Гајић сандуча|>. им она могаше тек тада доћн, кад се на1)С један храбри јунак. који је, доведе, пробпјајући ее кроз густе редове силне турске опсадне војске. Да и]шо кажемо коју о стању опсаћеннх. Јајчанп, онкољенн турским градићима, нису нмали где летину сабирати, већ су им 4 пута у години елали потребн} г храну. Султан у жељи, да задобије тај важни град нареди босан. паши, да сиречи свакп увоз х]>ане, што овај н учини, спренивши нм еваку везу с гарском. Сва наирезања Мих. г Герека. Петра Кеглевића и Фр. Ваћана и Ивана Таха, да гато .\]>ано унесу, остану узалудна. У граду отпоче услед тога бесннти ст])аховита глад, а неки грађанп оставигае чак и поЈЈОДИце своје. Нагаа већ миш.каше, да јс догаао же.Ћенн час да добије Јајце, па навали с херцеговачким бегом на град, тукући га великим топовпма. ГлаС о тоМе однесе краљу- у I>уј дим Ђура Ирспћ, који провукав се срећно к])03 Турке преклињаше за помоћ. Крсто Франкоиан , дирнут опиеивањем ужасног стања у Јајцу, понудн краљу, да одведе помоћ! 1 ) и он му одобри. . (') Види оиширније у К;и1-у јусосл. авад. кн.. XXII. стр- 116 — 118.