Beogradske opštinske novine

Б рој 6.

М. Јовановић управник Управв Фондова. Ф. Тоболар индустријалац, М. Ђорић земљоделац, Д. Симићтрг., Б. Чортановић гвожђар, II. МилишиК трг., В. Бадер директор мои. дувана, А. Стејскал судија, С. Николић учитељ и К. Ђурић комисионар: а за заменике г. г. ('. Максимовић бакалин, М. Павловић лончар, С. Белицки књиговезац, А. Јовановић месар. II. Милијћ обућар, Ј. Главшшћ трг., С. ЈосиФОвић камењар, Ђ. Н. Иетровнћ ба(• калпн, К. Рашић инжињер, С. Гавриловић чинов. управ. моноп. Ђ. Јовановић чиновник, С. Вел>ановић хлебар. Ђ. Б. Бељковнћ земл>оделаи. Ж. Ђопћсвић воскар, М. Јовић учитељ п В. Губеревад каФеџија, да је Државни Савот решењем својим од 20. Јануара ове године Бр. В23 оба ова избора одобрио, а жалбе као неосноване одбацио. Према томе иозпва искунљене одборипке, да ирема закону о онштннама положе закдотву на "Одборничку дужност како би носле нред њима иредседиик са кметовима заклетву положио. По саслушању овога положили су прод свештеником законом п))Онпсану закле/гву сви искуиљенп одборници ц заменици а поеле тога закаели се и нредседнпк општине, члановп суда и .кметовскн номоћници. Они члановп одбора н заменици, као и кметовеии помоћнпцн, којнсубпли спречени да дођу да у овој еедници заклетву положе, да се позову да то накнадно учине. 11. По прочптању акта истражног еудије за вар. Беог])а,з, АБр. 7544, 7598, 10, 7614, 145, 754Н, 32, 70, 58, 55, 99, 11. 168 , 7491, 7595, 7591, 7615 . 7425, 8, 71,90,9.7392, 837 . 7567, .Уирава вар. Београда АВр. 105, 272, којим се траже уверења о владању и нмовном стању извоених лпца, одбор је изјавио, да еудоброг владања и средњег имовног етања Марко Пванишевић цинкограФ и Стојан Апоетоловпћ мехаиџија: да су му непознатн Бошко Бујанић контролор троШарипе, Никола Славковић кочничар, Никола Петковић пи.љар, Жпвко Пвошевпћ каЛФа обућарски, Магдалена — Ленчика Фитлер удова, Михијло Станковић лађар, ХристнФОр Мпцнћ, Глигорије Јова.новић н Мплан Јосић скитнице, Таса Гисгић каФСџија, ТриФуи Савић бив. портир, Милаи Абазовнћ надннчар, Живко Цпротнћ кочијаш, Милка Тадић овд. удова, Мнлан Јовановић екитница, .Марко Петровић бив. поднаредннк, Никола Сими^ радеиик: да еу доброг владања и сиротног имовног стања Тома Бучетпћ вратар, Лазар .ћазаревић и Коста Васиљевић каФбџије. Бети Хавел измс1)у р. Тисе, Мориша и Ердеља^ 1 ) где је, као што знамо, и ранијс бидо настањеиих Срба. Тамо дође и остатак српсве војсве, са Мухача и српсве нојводе, воји још у животу беху: Бавић, Божић, Петровићи и Јавшићи. Иу међу њима не бсше српскога деспота Стефана Берисдавића, нити му се знађаше за траг.( 2 ) За такав иостуиак Срби га вазнише тиме, што га на екуну јавно збацигае са десиоства. Ово је нрви случај у историји угарских Срба, где они овако јавно сви у скупу учествују у тако важним политинким питањима држав ним. И свакојаво, ова је нојава значајна, јер повазује, да Срби нерадо гледају наметнуте господаре своје и — што је важније овај корак нагламава иочетак аоложаја, који у буду&е мисле заузети угар ■ ски Срби арема угарској краљевини. Очито се види, да су и Срби увидели важност своје силе у садањим ириликама Угарске, и да више нема силе, која би тој њиховој тежњи стала на пут. Одавно очекнвани час, (') Гласник срп. уч. др. кп>. 67. стр. XXXVI. С) Месић (Еа4 III.) спомише, да је он поеле мухачке битке међу присталицама краља Фердинанда, алн шта је дзље с њим Оижо и како је соршио, о томе ни овзј ваљани .историк ништа не зва.

— 27 -

рукавичарка, Стеван Лазић ковач и синови му Нван и Дпмитрије; да су доброг владања и доброг имовног стања Ђорће Мајзнер архитекта, Милан Рашић чиновник оншт. трошарине, Павле Маринковић син Дим. Маринковића агента, Вуја Ранковић царин. чиновник п Андра Антић адвокат: да су доброг владања Михајло Варјактаровић — Влатиборац, Ђорђе Милоеављевић агент и .Вубомир Поновић бив. наредник жандермеријски: да су нопознатог владања Трајко Тошић служитељ п Марко Васиљевић елужитељ. ПТ. Председник износу одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротном етању и владању. По ирочитаЊу тих молби АБр. 316, 329, СВр. 238, одбор је изјавио мишљење. да се Милици Вајшевић, Владану Јовановићу и Јелени Недељковић може дати тражено уверењс: да су Сима Павловић бив. каФ. из Веограда и његова жена Милица доброг владања. IV. Предгеднш; еаонштава одбору. да истражне судије за вар. Веоград и срезове врачарски н космајскп тражс, ца се одреди потребан број граћана. којн ће присуствовати исдеђењима кривнчнпх дела. Ио прочитању тихактова АВр. 12 и 66, одбор је овгастио еуд ошптинеки да одреди потребан број грађана за прнсутиике за ову 1894. год. V. Предеедник инта одбор у који ће сд дан сазивати редовна седница одборска н да лп ће се еазивати и одборници и замешгцп, но досадањој ирактици. Одбор је одлучио, да се редовна еедница одборска сазива сваког четвртка у 5 и ио чаеова по подне, а да се у одбор иозивају и одббрнипн п за.меници, како се не би недоласком одборника морале ееднице одлагатп. опшгмпсктг иословм обор друштва за уређење и унапређење дунавсвог и варошвог кварта, који је био сазват на дан 30. Јануара о. г. није сс могао држати, јер не бешс се искупио довољан број чланова, е тога одбор истога друшТва на основу чл. 17. друштвеннх нравнла, но други пут сазива Збор, који ће се држатн у недељу 6. о. м. у 3 часа по подне у Талетовој кафани на Дорћолу.

када ће они мо1гн без сметња одважно предузети остварење своје мисли, приспеоје сад. ОнасНост од Турака за час их је минуда, а угарски племнћи нису билиу стању п])отпвити се њиховој тежњи. Рад с-е отпоче и првије корак срећно исиао; одважно се ради даље. Цео је народ ту, сви једно мнсле, једно хоће, једно желе пвтићи, само још треба вође, чија ће способност оМговарати потребама народним, да се изведе започета мисао. И у сред таког узрујаног стања, српскога нокрета, јавља се међу Србнмаједан човев, осредња али вита раста, црне масти, живих очију, кукаста носа, жнвог поглеДа, а иа челу му боре показиваху озбиљност, ста решинство, памет и одважност. Стаде међу своје, и на мах се око њега, као око неког чуда, сакупише сви, тискајући се, да из његових уста чују живу и ватрену беседу, како треба сада радити, иа да се заиочето дело срећно изврши. Сви га слушаху и сви му се див љаху. Његов један иоглед све је елевтризовао. а његова привладна беседа све је очарала. Они му се сви предаду, обећавши му слепо нокоравање заповестима његовим, самр нека он руководи дело, воје су они заиочели. — Ео је тај необичан човев, воји

Год. XII. ИЗВЕШЋЕ 0 КЛАЊУ СТОКЕ НА ОПШТИНСКИМ КЛАНИЦАМА У 1893. Г. I. За грађанство заклато је: 4580 волова, 2894 краве, 1788 телади, што су увупно тежили 57899 вила; 7593 овнова и оваца, 2189 јарчева и воза, 29776 јагањаца и јаради, 15224 ком. свиња дебелих и средњих, воје су увупно тежиле 1,082.170 кила; 998 прасадндо 20 кила и 747 нрасади до 10 кила комад. Од напред поменутог бррја свнња марвено лекарским прегледом: нађено је 366 ком. бобичавих, од којих је месо прописно поништено. II. За дрзкавне заводе: 355 волова, 209 врава, 502 овна и оваца и 1135 јагањаца. Од ове стоке, којујели ферант клао, претекло јс и у варош за грађанство унсто 5529 кила. III. Колико је пак стоке за иотребу овог гарнизона заклато, не може се тачно озна чити. из разлога. што се та стока. од 1. Јануара прошле године, ван општинске кланице воље. — Од исте стоке издато јс за официре и друге војне чиновнике 95138 кила меса. IV. П р и х о д. За стоку која је клата за грађанство, за месо издато официрима, за претекли вишак унесен у варош за грађаиство. наплаћено је: на име аренде 376077*20 динара, на име кланичне таксе 11716*75 динара и на име лекарске таксе 7257*50 динара. Свега нриход од аренде н других месарсКих такса у 1893. год., бно је 395641*45 дннара. Мз вонтролног оделења суда онштпне вар. Веограда 20. Јануара 1894. год.

таво чаробну моћ имађаше, да онолике хи л>аде Срба тако за мах за се задобије? Сам се, веле наши извори, зваше Јован Цркојевић. а издаваше се за потомка српске кнежевске иородице ЦрнојевиИа у Дрној Гори, везујући и своје порекло и за сроство са мајком Ангелином удовицом деспота Стевава Бранковића. Где се бавио дотле и како је дошао међу Србе, не зна се. Нон Сремац вели, а по њему и остали мађарски псторици, да је служио у краља Запоље. Не знамо колико је истине у овоме, алије вероватно, да се можда бавио на двору За пољином, не као прост слуга, већ у неком вишем чину, где је могао етећи добра ис вуства и започетн мисао за остварење својих будућих планова. Да ли је иак његово но ]»екло од Црнојевића истинито или не, о томе се данас ј ош ништа не може тачно да каже. Историци су неви покушавали, да расправе његово порекло, али им је повушај био узалудан. (НАСТАВПЋЕ СЕ)