Beogradske opštinske novine

Број 26.

— 115 -

Год. ХИ.

Сви пак ђаци, који ниеу рођеии и регрутовани у територији VII. пуков. окружне коменде. а и они, који су у Београду служили а на испиту пали, или га јонт нису иочели полагати, имају се јавити својој иуков. команди у којој су територији ро1,они и регрутовани. Ко од напред поменутих 1»ака не предстане својој команди у означено време, ради упута у кадар, на њега 1)0 се применити нарефење господина Министра војног од 14. Маја 1892. год. ФАБр. 3437. Из канцеларије VII. (београдске) пуков. окруж. команде 4. Јуна 1894. год. Бр. 4830 у Београду. ОП1ПТИНСКИ ПОСЛОБИ Видовданска награда. Каоштојеграј^анству познато, онштина је бсоградска 15. Јуна 1889. год. установила, да сваке године о Видовудне држи свечану одборску седницу, у којо] се обзнањују имена оних ученика Бел. Школе, који су према мишљењу Академијског Савета Бел. Школе најбоље израдили задатке из Српске Историје и срп. филологије. Том приликом награђује оиштина најбољи рад са 400 дин. а други са 200 дин. У 1890. год. није било никаквих темата. У 1891. и 1892. год. било је по два, а у 1893. год. било је три. Трећи је награђен са накнадно одобреном наградом од 100 дин. по нарочитој препоруци Академијског Савета. Ове 1894. г. поднет је само један рад из Српске историје, о Деспоту Стевану Лазаревићу, који су израдили г. г. Матија Станојловић п Милан Ј. Гајић, филолози IV. год. Општина их је наградила првом наградом од 400 дин. Са каквим је одушевљењем установила онштина београдска 1889. год. ову видовданску свечаност и награђивање ђачких рамаја поустинја била и све шоума порасла. Они обратили се к Белои Стени оу полоуднии Славонии и отоудоу к риеки Сави по Посавију к баном хорватским приходат, иже сих лјубезно прием, посилает до Загреба, не само тим, но и прочим народоу доходити имоуштим, где по савештанију отказали Граце Бишкоупове, идеже не много пожиша, ради преселјајуштих сја в множестве Христиан, они преселјајут сја оу меето свјати Јован Зовомое, и тамо наиперво населене причинјает сја генералата Вараждинскаго, камо множаиши Христиапи на оупокоение от турскаго озлобленија к Милакоу сабирајут сја, но Тоурками бесиокоини соуште, многа крвопролитија бивахоу: но Милак Воуковпћ и Јован Меашиновић(!) всја нападенија от Тоурака в ничто менјахоу, с баном хорватских и генералов вараждинских заштиштајуште сја".(') Баничек( 2 ) мисли, да ова сеоба Срба није инла 1587. г., већ чак г. 1597., доводећи их у везу са нреселењем и неких свештеним лицима, начелу са владиком Радославом. Али је то погрешно, пошто је он очевидно помешао ове две сеобе, које дели време од скоро 10 година. 0 сеоби владике Радослава са његовим народом ми ћемо доцније говорити, а сада да овај одсек закључимо речима, да је струја исељавања Срба из Босне, Херцеговине и Далмације у ово доба јача била, него што смо видели у раније доба. И што ближе долазимо крају XVI. столећа, ова је струја све јача, као штоћемо ниже видети. -—' <т —

дова из Српске Историје и српске филологије и како је она ревносно одржава, познато је свима а нарочито великошколцима. Али, чини нам се, да господу професоре Белике Школе није најбоље одушевио овај патријотски посгупак оиштине. Повода нам даје да овако мислимо та околност, што ни један професор са Вел. Школе нити са које од средњих школа није никад на ову свечаност дошао. До ове годпне долазило је прилично ђака, али ове године није дошао баш ни један, сем оне двојицс што су награђени. Сем овог недоласка још нас нешто уверава, да господа професори Велике Школе нису најбоље наклењени овој ствари, а то је, што су ове године објавили само један задатак у место два, и то само на два и по месеца пред Видовдан, у место да су то учинили на годину дана раније, како би се више ђака усудило да темат ради, те да буде и воћи избор, а не, као што јеове године било, да буде пријављен само један рад.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ Путнички саобраћај вароиш Београда. У седмици од 29. Маја до 5. Јуна 1894. год. допутовало 847. отпутовало 886 Од којих су: а.) Пола: мушког 770. женског 68. б.) Вероисповести: православне 714. неправославне 74, мојсијевске 29, мухаме данске 30, свега 847. в.) Постојбина: Србија 686, Ауст-Угарска 83, Босна и Херцеговина 3, Црна Гора 5, Грчка —, Турска 44, Бугарска 3, Румунија 5, Русија — Германија 6, Франц. 4, Италија 5 остале државе 3, ван Европе —. г., Занимање путника: Тежаци и економи 119, Занатлије 53, Трговци 323, индустри-

II. Локушаји организацијз сриске у Ердему. Сењски Уског^и и њихове борбе. — Хасанова изашвања и његове навале на крајишке градове. — Зидање Петриње. — Пад Биха&а 19. маја 1592. год. —' Оисада- Сиска. —, Пораз Надаждијев код Петриње 17. сеитембра — Битка на Куии и смрт Хасан-иагие 22. јуна 1893. г. — То је повод великом рату од 1593. до 1606. г. — У залудна оисада Петриње. — Пад Сг(скау турске руке 24. авг. — Синан у Угарској. — Постигнутим усиесима мађ. оружја, Срби иокугиавају уредити свој устанаж. Ђорђе БранковиИ. — Освојегое Петргте Л1 Сиска 1594. год алиих Тургџг одмах иоврате. — У станак народни шири се и у Србији гс Бугарској. Сиаљивање теласв. Саве. — Усиеси хриги Иа/нског оружја у МађарскоЈ и Хрватској иотиаљују устанак народнг/ на г^елом, Балкану. — Борба око Клиса 1596. год. Учестовање Срба у трогодигињој аојни у Угарској (од 1591. до 1599.) Б&6& Новак. — Устаници сриски у Славош/ји. Даља војнау Угарској. — Свргиетак народног устанкау Славонији. — Бочкајева буиа. — Мир у Жггтва-Дорогу 1000. г. Организација угарских Срба, смрћу Запољином, казали смо напред, да се распада, али се тим јаче и живљејавља на другом месту, где још Турци нису достигли да подигну полумесец. Пошто су Турци заузели Срем, тамошњи Срби отишли су најпре у Банат, а после и одатле доста њих прешли су у Ердељ, и измешали се са Власима. Број тих Срба у Ердељу није био мали, Р) Летопио М. С. књ. 158, стр. 10—11. Ист. војн. врајине, књ. I. стр. 57.

јалци 5, шпекуланти и предузимачи 21, Гостионичари 23, Интелигенција (војска) 142, ђаци 13, раденици и помоћници 41, Пиљари и бозаџије 9, надничари и слуге 40. Из статистичког одељка општине вароши Београда 10. Јуна 1894. год.

Т А Б Л И Ц А За паљеље и гашење електричних лампа у Бео граду за месец Јуни 1894. год.

Дана

Упалиће се у

Угасиће

се у

12 с.

2 с.

м.

2. и 3.

12 с.

2 с,

1о

м.

4-6.

Неће

се палити

никако.

7. и 8.

9 с.

11 с.

9. и 10.

9 с.

12 с.

11.

9 с.

12 с.

м.

12.

9 с.

12 с.

м.

.13. и 14.

9 с.

1 с.

15.

9 с.

1 с,

м.

16-22.

9 с.

2 с.

м.

23-25.

8 с.

50 м.

2 с.

м.

25-28.

8 с.

50 м.

2 с.

м.

29. и 30.

11 с.

2 с.

м.

Нааомена. 1. Ове су таблице израђене према месечевим фазама и на основу члана 25. уговора о електричном осветлењу варопш Београда. 2. У случају облачног времена лампе ће се палити и онда, кад се према овим таблицама иначе не би палиле. 3. У 11 часова пре по ноћи угасиће се половина лампа онда, кад исте светле од пре па до после по ноћи. Од суда општ. вар. Београда 29. Маја 1894. год. ЕБр. 2741.

ОНШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ Пошто је Суд општине београдске решењем од 13. тек. мес. АБр. 3460 раскинуо уговор са Антонијем Васиљевићем што се најбоље види из даљег њиховог историјског живота. Потпуна зрелост политичка, истинско појимање свога народног задатка и својих човечанских права огледају се у радњи ових ердељских Срба на њиховој новој организацији у Ердељу, кад им прилике и догађаји не дадоше одржати се на угарској територији. Мисао која их је руководила и одушевљала, док су пред собом гледали свога љубимца „Цар Јована", и овде их не оставља, само што се као оличени преставник те мисли сриске овде јавља место „Цар Јована" човек, за кога се, бар по мишљењу неких историка, зна којег је рода. За нас није толико важно да знамо, да лије Јакоа ВчсиљевиИ Ираклијски, који се назва деспотом ердељских Срба, Грк, како хо1|С Вранковић, Иштванфи и Рајић,(') или друге народности, колико је значајно, што овде можемо поменути као факт, да је и овај део угарских Срба у Ердељу још увек одушевљавала мисао српске организације и живље концентрације, коју су мисао могли различити имитатори „Цара Јована" могли у свако доба експлоатисати, било за своју личну корист, било за истинско добро, које су такви исевдо-деспоти намеравали Србима учинити. А такви примери тек не казују, даје снага децентрисаних угарских ('; Рајић Ј.: Ист. СерГ> , и т. д. св. IV. стр. 30 -36.