Beogradske opštinske novine
Год. XII.
- 126 —
Б рој 29.
ИЗВЕШТАЈ 0 заклатој стоци на општ. кланицама и отуд добивеки приход у мес. Јуну 1894. г.
II
р
и X
0
Д
ТЕЖИНА
С В Е Г
А
ВРСТА СТОКЕ
У
аренда месар
Ш:
да.ич.т
Ш
тар. т
Ш
о
КИЛОГРАМ.
к
ДИНАТА
11Р.
дин.
пг.
дин.
ПР.
ДИНАРА
ПАРА
Бнвола
о
Болова
396
10692
79
20
158
40
10929
60
РЗ
Крава
240
4320
—
48
—
96
-
4464
—
о
Телади
128
3532
706
40
12
80
12
80
732
—
-
Ови. и оваца
248
—
496.
12
40
12
40
520
80-
&
Јарч. и коза
33
- -
66
—
1
65
1
6:5
69
30
Ј агањаца
7965
—
7965
—
398
25
398
25
8761
50
Рн !-<
Јаради
449
—
449
—-
22
45
22
45
493
90
Свиња
993
80032
8003
20
397
20
99
30
8499
70
со
Прасади до 20 к.
3
— -
6
—
—
60
—
30
6
90
Прасади до 10 к.
10
—
10
-—
2
—
1
13
—
Н и:
Болова
24
4
80
4
80
о РЗ
Крава
13
_...—-
; —
2
60
—
2
60
со
Овн. и оваца
-—
—
-
—
—*•
—
■■ ■ ■ — .: V.
—Ј
Ј агањаца
220
-—
—
11
—
—
11
— 1
Претекли вишак
со
унесен у варош
—
257
51
40
—
—
51
40
С11Е.ГА
П Р И X 0 д А :
32765
992
95
802
55
34560
50
Упоређење целокупног пркхода између ове и прош/је године.
Р А
3 л
11 1С А
1893. Г 0 Д.
1894. Г 0 Д.
М А Љ
В 11 Ш !•
у 1Н9 1. год.
М Е С- Е Ц А
ДИИАРА
ИАРА
ДИНАРА
ИАРА
ДИНАРА
ПАРА
ДИНАРА
НАРА
Јануар
31758
50
32081
65
—
323
15
Фебруар
25589
— .
30844
90
— ■'
5255
90
Март
26944
60
35104
15
—
8159
55
Април
27143
70
30130
45
'■ — ' :
2986
75
Мај
30914
10
35512
70
4598
60
Јуни
30357
50
34560
50
—
4203
'
С В Е г А
172707
40
198234
35
— н ■ '
25526
25
Напомена. Од свиња клатих у месецу Јуну, марвено лекарским прегледом нађено је 37 комада бобичавих, од којих је месо пронисно поништено. Из контролног оделења суда ошптине града Београда 2. Јула 1894. год."
у Бишћу; А Ламберга обдари скупоценим златним ог])тачем, као и многе друге угледније Бишћане. После деветдана онсаде уђе турска војска 19. маја 1592 г. и у овај град, кбји толико годнни не могаше никаква сила турска освојити. Са иешто војника и многим грађаннма изађе Ламберг из града, нраћек са 400 Тарака „ради сигурности". Ну на путу ирекрше Турци дату реч, па стадоше убијати Ламбергову иратњу те се и оно мало војника његових упусти с њима у бој, заменивпш своје жнвоте млогим главама турским, једва се жив спасе Ламберг са 6 својих другова из„тога покоља. Тако уради и крволочни Хасан у Бишћу од 5.000 Хриигћана, што је остало у граду, посекоше Гурци виш9 од 2 000, а 8С0 деце одведоше заједно са заробљенипима код Бреста у Цариград ( ! ) Тако су турци крвавом осветом ублажили своју тугу за оне хиљаде својих бораца, који за дуго падагае под зи динама Бишћа. 11о освојењу Бишћа Хасан паша скупи у Босни још више војске у намери да заузме Сисак, зашто је још ире тога чинио
припреме. 11у пре не.го дгго Је. ударио на њ сукоби се с баном на■■Купи, па га 19. јула нападе са 15000 људи. Бан остављен од Немаца једва изнесе од боја главу са још неколицином својих људи. Хасан нороби и нопали Брест, иа распе своје чете по околини, које до Сиска поробе до-"4000 људи, а Ноноле до 200 села. 600 одрубљених глава имале су султану показати о опу славну победу његове војске.( 1 ) Одатле се крену Хасан са свом војском Сиску, који већ 22. јула поче опседати, иа са свију страна нонамешта топове, и позове Микачића и другове на иредају. Али када га ови с подсмехом одбију паша отпоче са свију страна живу топовску ватру на градске куле и бедеме. Ну и то слабо номоже. Посада и не мисли на предају. Хасан покупта лу кавством, па нонова позва посаду ва предају. Милачић поручи паши, да ће му нредатп град, пошто му је посада мала, те га не може одбрашгги, али да је срамота за њ, да тако важан град нредаје простим Туршша, већ нека паша пошље само најодличније аге и бегове, да њима преда град. Паша се
За то порадимо живо и искрено, да наша српска прииомоћ пострадаломе становништву Цариграда, не изостане иза нлемените нотпоре других! V Беграду, 5. Јула 1894. г. Средишног Одбора: 1! редселнчк Митрополит Михаил ПотпредсвЈНнцн: Мијаило М. Богићевић председник онштине, Никола Крсмановић трговац, Димитрије ЋирковиЂ гвожђар. Секре.тари : Спасо X. Ристић — Шокорац секретар мнн. Финансија, Милорад Терзибашић трговац, Никола К. 3. Поповић јувелир. Блчгајнчцн : Главни: Мијаило М. Павлови1п тргован, тгомоћни: Мијаило Јовановић иенз. судија, Илија Антоновић гвожђар, Коста Ризнић трговац. Чланови: Ћорђе Вајферт Гувернер Прив. Нар. Банке, Јеврем Грујић изванр. посланик у пензији, Стојан Новаковић држ. саветник, Стојан Вељковић држ. саветник, Милојко Лејшанин ћенерал, Јован Авакумовић мин. председник у пензији, Сава Груји1> ћенерал, Ћура Хорватовић ћенерал, Милован Јанковић предс. Гл. Контроле у пенз.. Архимандрит ДучиК, Архимандрит Фирмилијан, Сулејман Ефендцја Фалаџи11, Мика Кр. ЂорђевиК нзванр. посл. на распол., Едија Вули трговац, Аћим Чуми!) мин. предс. у пензији, Др. Лаза Пачу управ. држ. монопола, Никола Спаси!! трговац, Макса Антонијевић јувелир, Димитрије Стојановић директор железница, Жовко Давидови!) држ. савет. у ненз., Пера И. Јовановић трговац, Јован Јелкић трговац, Вучко Стојановић начел. мин. фии ., Аца Новаковић јавнп нравозастуиник, Јован Калабић трг., Милан Ст. Марковић адвокат, Јован Анђелковић занатлија, Ђока Ђорђевић адвокат, Стева Ивкови!> индустријалац, Коста Шуменковић каФеџија, ТанасијеЂ. Кумануди трговац, Пера Ј. Петрови!. индустријалац, Јовица Варловац трговац, Срета Ј. Стојкови11 начел. мин. иросв., Аца ВранковиК јав правозаст., Настас Павловић трговац, 'Вока Аћимовић т])г., Стеван Д. Поповић предс. порес. управе, Владимир Савић начел. мин. фнн .. Никола 3. Поповић јувелир, Мијаило Миловановић начел. мин. војног, Никола Вулковић трговац, Коста Таушановић министар у оставци, Никола Хаџи Тома трговац, Марко Стојановић вице-гувернер Пародне Банке, Тихомир Марковић јавнч нравозаступник, Димитрије Крсмаиовић трговац, Јевта Павловић трговац, Андра Николић министар у нензијн, Димитрије Стаменковић трговац, Јован Дилбер апотекар, Алекса Јовановић касац. судија, Никола Христић налел. мин. спољ. посл,, Светислав Вуловић ректор Вел. Школе, Давид Л. Симић трговац, Милан Ж. Маринковић трговац.
5 000 војника, и многим топовима, падне бесни Хасан 10. маја 1592. а под зидине овога града. Знајући, како су храбра срца браниоца градских, и како су тврдо зидине те да му треба доста труда и времена, да, ако може, освоји овај град, Хасан иокушаваше да разним уходима и нодговарачима привели заповедннка, да нреда град. Али се овај не превари, већ нославши Ауерспергу вест за помоћ, закуне 13. маја Немце, Хрвате и Ускоке, да ће бранити град до ноеледње капи крвп. Чим је Хаоан видео, да се Бишћани не могу натерати на предају отноче са свију страна врло живу топовску ватру да драд, тако да већ посада поче губити наду на спасење. Помоћ не долазаше ни с које стране, а напад Турака све већи, те то поколеба духове у већине грађана Хрвата п Немаца, који изјавише Ламбергу, да су вољни нредати се Хасану, пошто се град не може одбранити. Многи писци криве Ламберга, што је и сам брзо клонуо духом, те јепонустио усплахиреној светини, да Хасану понудн предају. Хаеан се томе јако обрадује, па уговори са Ламбергом слободан излаз свију онпх војника и грађана којп нису вољни остати на даље
( [ ) ]ј о р а 8 1« К ВШ:.с 1 Мћаока кгајјпа стр. 161, 91
(') 8апб1к1а8 Т.: Р оу. 1ит, кљ. II. етр. 79.