Beogradske opštinske novine

БРОЈ 44.

ГОД. ХП.

ЛУ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛАЛЛ^УУУУЧ^^^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛ^ЧЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^^ЛЛЛЛЛЛ^У^ЛЛЛ^ ЛЛЛ^Ч^ЧЛЛЛЛЛ/УУУЧЛ^ЧЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ-ЧЛЛЛЛЛ^УЧЛЛЛ/УЧЛЛЛЛЛЛ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉПО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: 8А ГОДИНУ 6 ДИН. НА ПОЈГА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНЕ ВЕМЉЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

СРЕДА 2. НОВЕМБРА 1894.

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПИАТУ ВАЉА ОДАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враћају се ИЕПЛАЋЕНА ПИОМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ.

ГРАЂАНИМА БЕОГРАДСКИМ Познато је свима коликој оиасиости могу изложени бити грађани и деца њихода од зараженик слугу и слушкиња. С тога суд општине београдске, старајучи се вазда о здрављу овдашњих грађана, одредио је једног лекара, који ће сваког дана пре подне у општинској згради бесплатно прегледати дојкиње, слуге и слушкиње и о здрављу њиховом лекарско уверења давати. Тиме ће се не само нмућнији грађани и деца њихова сачувати од многнх заразних болести (венерије, сифилиса, шуге, туберкалозе и т. д.) но и слуге и слупшиње ако су болесни на лечење упутити и од даљег пропадања спасавати. Да би се ова наредба строго вршила, опомиње се сваки који послугу тражп: да никаквог слугу, слугааињу или дојкињу не ирима, док му лекаусно уверење уз буквицу не поднесе. Родитељи, који своју децу на занат давати желе треба сами да их иа преглед у општину доводе. Ту ће поред уверења и лекарски савет добити, да ли може изабрани

занат каквпх рђавих последица детињем здрављу донетн. Кавеџије и механџије опомињу се нарочито да своје келнере и остагу послугу редовно у општину на лекарски преглед ур&ујуОд суда општине београдске. 6. октобра 1894. год. АБр. 7088.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 15. Октобра 1894 год.

Првдседавао предеедник г. Мих М Богићевић присуствовали; чланови суда, г. г. Мих. II. Живадиновић и Стеван Ивковић од одбориика Оиди: г. г. Л>. Каљевић, Јеротије А. Миливојевић, Бдагоје Милошевић, Ст ЈосиФовић Ј. Костадиновић, Ј. Бевуха, Ф. Ровелт, С. Иетровић, Лз. Марковић, М. Марковић, Ст Новаковић, М. Михајловић, Ђ, Димитријевић, Г. Миловановић, С. Јовановић, Ц- Г В Радосављевић, Др. Н. X. Николић, С. П. Поповић, Ст. Г Б Јорговић, Н. Д. Стевановић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 8. окт. 1894 и учињена је доиуна: да изабрато повереништво поред одређене му дужности проучи још, на коме би месту у Савамалском крају било најбоље, да се сагради зграда за основне школе.

II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 6580 (6239), 6947;'7227, 7333, 7315, 7-208, 7271, 7017, 7329, 7330, 7386, 7268, 6662, 7269, 7270, 7313, 7314, 7273, којима се траже уверења о владању и имовном стању нзвесних лица, одбор је иа/авио: да је Никола Славковић кочничар доброг владања и непознатног имовног стања; да су доброг владања и доброг имовног стања Мијат Мијушковић каФеџија, Љуб. Остојић пензионар, Миљко Јовановић платнар, Младен Ловадиновић кравар, Глиша Јовановић ковач, Фађејев Голумбовски, бив. чиновник, да је Давид Б. Јосиф трг. доброг владања и средњег имовног стања; да су доброг владања и сиротног имовног стања Јован Бишоф раденнк обућарски, Стеван Степановић обућар, Никола Зотић каменорезац, Грујица Дражић контролор, Степан Максић служитељ ; да су му непознати: Милева И. Јовановић, Јеврем Величковић кафеџија, и његова жена Милева, Клеопатра Т. Јаковљевић, Данило Марјановић служихсљ, Радосав Анђелковић и Коста Јурковић рлужитељи трамваја, Сима Чујковић кочијаш, и Ђорђе Јоваиовић кројач.

СРПСКН УСТАНИЦИ ПРОШУ ТУРШ

У В Е 3 И

си од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАИИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ и П. М. СПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Шкоде наградио арвом видовданском наградом опгит. (јеоградскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славнима чужоју славоју" (Време је да престанемо мудровати туђом памећу, и славити се туђом славом). Карамзин. ДРУГИ ДЕО (НАСТАВАК) Па најзад обрати се за посредовање чак и Е«ер. Текелију, те овај лукиви човек из вуче из тига велике корисги, јер се вел. везиру Кара -МуствФи још се више преоо

ручи, послав му план Беча, који сними један енжењер из пратње њ говог беч^ог посланства; а од посредовања неби ништа. Крајем 1682. г. султан изда наредбу, да се војска купи по свој царевини, а за зборно место одреди Једрене. Год. 1683 крајем марта крене се војска из Једрена. Ево како описује тај ратнички поход на запад један од наших писаца: „Никад, па ни за време Сулејмана великог, не биј*ше веће иомпе, нн сјајнијег поласка, не само одело паше и појединих бораца, него и узде, и седла и друге опреие, — све бли сташе златом и драгии камењем. И султан је пратио ову сјајну војску све до Београ да. Од вр^мена Дарија Черча (Ксеркса), па до сада не беше богатије и раскошније опреме ратнога похода. — Све паше и ве зири водише харемове своје собом, па и султан повео је собом знатан део свога харема — 300 кадиФом и свилом застртих и покривених кола, која вукоше најблиставије окићени коњи, нчсило је дражие одалиске."( ! ) Тако се кретала војска турска. па прега-

(') Д р агашев ић Илирско полострво стр. 225.

зив м шумадинске равнице, устави се 12. иаја у Београду, где султан предаде сераскеру Кара-МустаФи стару зелену заставу пророкову, поставив га за врховног команданта, давши му неограничену власт, над свим. Ну да оставимо за часак султана у Београду, а велики везир нек се приближује Рабу и Бечу, обратимо пажњу на догкђаје у Бечу. Бечки двор, уплетен на западу с Француском, као што смо видели, чивио је све и сва, само да отклони рат с Турцииа. Наду на то није изгубио ни онда, кад је КараМустаФа већ прешао преко Дунава. Најиосле, увидевши неизбежиост рата, пристаде на мир с Француском, признавши јој за извесно време право над отргнутим земљама, као и над слободним градом царевине Штрасбургом. А за тим Леополд I. нотражи савезнике на све стране. За се задобије неке немачке владаре, а главни савезник, коме има да захвали за свој спас, јесте Пољска. Јован III. Собјески, краљ Пољски, који за свој избор има да захвали Фракцији Фран цуској у пољском сабору, под утвцнјем