Beogradske opštinske novine

— 216 —

Врој 51.

Како ноједини трађани траже ван етарих граниод вароши регулацију и нивелацију и како се ни регулација ни нивелација не може одредити, без плана, то молим суд да нареди шта треОа радити. На иолеђини тога писма стоји ова изјава деловрђе онштинског суда: „Прем^ усменој наредби г. нредседника општине отишао сам г. Андоновићу и показао му овај , акт,. Г. Дндоиовић, прочитавши исти одговорио ми је : да ће со трудитн. да планове у што краћем року нреда, а као сигурно обећао је, да ће један део тих иланова иредати до краја овога месеца". Та изјава датирана је'20. Јануара 1892 год. (види ГБр. 53) 27. Јануара 1892. год. тражио је г. проФ. Андоновић од председника општине да му се ради уцртавања ситуације рејона београдског пошаљу још 27 секцттја Холачијевих оригиналних планова. Ти планови су му одмах сутра дан послатп, према наредби председника оиштнне од 27. Јануара 1892. ГБр. 107., као пгго се то види из реверса г. Андоновићевог од 28|1. 5. Фебруара 1ћ92 год. упутио је председник онштиис г. Андоновићу елужбено овакво писмо : „Према обећању вашем, дагом секретару онштине, ви сте требали да јошпренет данапредате општини нланове за Енглезовац, којнсекод вас на израдп налазе. Пошто то нисте учинили, молим вас да изволите исте донеги још данас." 28. Фебруара, 1892. год. молио је г. Андоновић општннског инжењера г. Смедеревца, да му се иошаље 93-ћа секција Халачијевих оригинадних планова и да му се већ једном ношл.у иазиви у.тцч , бар за Енглезовац, како '>» <х уиис/о и плапове послао. Тс називе тражио је још пре нсдељу дана од г. председника, па их вдје- добио\ 19. Шаг.та 1892. г»д. извештава инж. г. Смедеревац суд, да јс г. Андоновић поелао пегсекција нлана вар. Бсограда у размери 1.500 имоли да се позове комисија радн нрегледа и нрнјема исТих планова. Члановп су комнсијс г. г. Коста Главниић, М. Цветковић и Андра Одавић. Најпре 24. Марта, а затим 27. Марта нозивани су горе именовани чданови комисије ради прегледа истих планова. Да ли се та комисија састајала и да ли је што год радила, не види с§ из акта. У седници одбора општинског од 1. Априла 1892. год. одбор је, на захтев одборника г. Главинића, нопунио комисију за преглед тих нланова

нзабрав повереништво од ове г.г. одборника: М. Капетановића, Ст. Чађевића, М. Петровића и Мате Јовановића, да са раније изабранИМ лицима, који су одборници, прелледају и оцене < иланове и поднесу одбору извешгај (виДи ГВр. 524.) ж 15. Априла, 1892. звати су чланови комисије да се састану 17. Априла ради нрегледа. 30. Маја 1892. год. поднела је комисија суду извештај о томе нрегледу. У томе пзвештају, којп су потписали само г.г К. Главинић н Мил. 0. Петровић п.м< оккно 1е 4<1 \е, г. АндоповиЛ пј>нмио сив 1104 4!,. кој 1 ус 31 г.ј и ,сао од/Јеђен, а да је од радова ипкдпо свеш иет недпвргиеннх секци\а у /><1име/>и 1.500, и 13. уалужних ирофнла уличних срсдииа. Како пак г. Андоповић нијс ноднсо и прегледни план са триаигулацијоном мрежом, то се комисија није могла ни упуститн у оцену његовога рада, јер јој је потребио да има пред собом све секцпје халачијев. оригиналних планова. Исто тако и повлачеље нпвелацијоних линија у оних 13. улица, чије је уздужне нрофиле г. Андоновић послао, није могла комисија извршити све дотле, докле не будс готов н снтуацијонн илан тнх улица, тс да сс нивелете нојединих улица на раскрсннцама доведу у заједничку везу. Неке од тих изннвелисаних улица, као што су Послужнтељска и Циганска, долазе ван регулацијоне тинпје. С тога је та комисија предложила, да од г. Андоновића треба тражити, да потпуно довршн оне секцнје Халач. плана, које је он био дужан цо уговору да попуни и преда у најкраћем року а ако их није све довршно да у најкраћем року нреда суду оно, што је довршпо, па суд да узме на рачуп г. Андоновнћа потребан нерсОНал, те да се ситуацијонн и шшелацијони плацови тога краја што нре доврше (види ГБр. 1273.). Усљед нс-престане тражње грађана са Енглезовца и Новог Селишта, да им се даде регулацијона н нивелацијона линнја, упутио јеуправник грађевинског оделења 26. Јуна,. 1892. год. нрсдседнику онштнне акт, којим моли, да се ради снимања тога дела вароши ангажује од 1. Јула снособаи техничар за тај посао. Тај акг ноднет јс г. Андоновићу и он је на пОлеђинп нстога одговорио ово: Част ми је новодом овога акта одговорити ово што сљедује : Према уговору распростро се нремер на рејону онако како је и одређено. До сад сам предао све нивелацијоне нланове свију улица, које су се имале довршити, н тс су све до сад (а тоје већ више од 5 месеци) безикакве

Ове године заузму Иесаревци Ердељ и нагнају га под „заштиту* ЈХеоиолда I. те тим ћесар осигура горњу Угарску. Недаће на бојном пољу изазову у вој сци турској и државу доведу у растројсгво. Незадовољство војске растећи као лавина иретриа најпосле в, везира па и султана. Војска се побуни код В. Вараднна; в. везир покуша да ју умири, али не успсв побеже у Цариград. Побуњеници прогласе Славуш-пашу за в. везира и закуну му се. За тим пошл>у на порту оптужбу тражећи главу Сулејманову и в. везирство за Сла нуша Султан одобри Бунтовници охрабре ни захту да се свима вишим чиновницима освсте, па то и изврше, наишав иа цопу етљивост Мухамсда IV. Најносле дошав у Цариград заишту збачењс султана Мухамеда 1У. који јс одан лову а за добро др жаве ништа се не брине. ') Нико се не заузе за Мухамсда. Сулсјмаиа брата његова изведу из тавнице и против вољс посаде на прссто. Сулсјман II. спреман више за верску струку нагињаше мнру. али развоји догађаја доиесу сасви противно. '*» Иагашв*- Л.: Оса«ћ. II- овш. КеМм«, В. III. 8. 7 у8—

Док су се ови преврати у Турској дешавали, природно је. што су се Иесаровци користили овим унутарњим немирнма на порти и маршовањем војске с границе у Цариград ради збачења султана, па учине сјајна освојења; поход у Угарску отпочет је опсадом стојног Београда. Илок и Пе троварадин беху напуштени а пут за Бео град слободан.0 Стотина одабраних Срба (&и*е НсМискеп) из Буковара нресретну на двема лађама турске лађе које иђаху за Илок, једну заробе са заставом и 23 Турчина и 9 топова, а она друга цобегне.( 2 ) Једном приликом 2000 хајдука и хусара пређу Саву и нападну у Босни на Срсб/тицу (8егета8П1к?) 16 миља удаљену од Београда, посеку 300 Турака, задобију добруољачку п ослободе затекавше робове.( 3 ) Нри опсади Кињиже бдликовалн су се Срби; једном приликом спале храну, на очиглсд Турака, који су је били у околини принремили.( 4 ) ('; Нагатег г. Ј. Оевсћ. (1. огт. К«о1>е» В. Ш, 8. 81К. (-) 1)м Кг. ТћеИа е(е. 8. 5°. (*) На истом месту. стр. 02. I*) Иа нетон месту, Ст[>. 0 1 .

иримедбе иримљене. Од ситуација предати сусви планови између крагујевачког и цариградског друма, које је комисија одређена нрегледала и до сад је нотписаноме од стране комисије казаио (н то је г. Главиннћ казао) да се ножурим да, п остало довршим, . што ћу и учннити пгто пре". Та изјава г. Андоновића датирана је 1. Јула 1892;' год., а исгога дана на истоме акту нредседник оннггине етавио је овакво рентење Пошто г. Андоновић овим нризнаје да није урадио овај посао у уговорном времсну то изнетп одбору п тражитп да се узме предложено лице за овај рад. Од г. Андоновића тражити да вратн узетс иланове, а накнаду новчану како одбор реши (види ГБр. 1235.) У еедницн одборској од 23. Јула, 1892. год. саоиштио је иредссдник, да г. Андоновић нпјс извршпо новерени му посао око снимања Енглезовца, који је требао да сврши још нре годину дана, н одбор је у тој ссдници решио : 4" о« зоае I. Анд<,нови(1 да ш>в />< ни му иосо доврши у најкџаИ'м уоку ; г/ичче ће то пшигин ч о њ швс.и трошку илрадитн (внди АБр. 870Н). Усљед тогаје пис«л о г. Андоновнћу од стране председништва да ноднесе планове. 28. Јула, 1892 год. ннше г. Андоновић нрсдседнику оггштпне нисмо, у коме вслн даје еазнаб, како је у осусгву његовом подигнута, усљед необавештености, иротиву њега чнтава оптужба > одборској ссдницн због тОга, што планови нису довршенп, и, жалећи што је ствар кривим нутем ношла, нзјављујс, да ни од какве комисије није позиван, да јој нланове преда, нити да комисија њему своје прпмедбе кажс. Радовн су, вели. на терсну посвршаванн и само бп се, према ил»,надној гаиоменм, можда овде < нде »м '■><> *<>иунити, алч ои н-ма ни са које, странк и«к<>>в<т, наимм<на ни т имедаОа. Одоцноње јеј- вел [, дошло СаМо отуда. што су ђаци били дуасноетима снреченп да сннмљено и нацртају, али се на томе нослу ради н биће сав скоро готов. Даље, тражн да му се пошЉу све секцијс, крје јо тражио, радп уцргавања осталога детаља н моли да се види са комисијом 15. или 16 идућег месеца (видн ГБр. г562.) То је нисмо упућено грађевпнском оделењу 29. Јула, да се према тражењу учини шта трсба. Инжињер г. Смедеревац одговорио је на то нисмо, да је до тада предато г. Андоновићу 53 секције Халачијевог оригииалног плана ; међутнм г. Андоновић је од тих 53 секција нредао само 5 комада које је комисија прегледала и извештај Нрема утврћеном ратном плану војвода Баденски управљао је војском и Славонији пмајући за циљ освојење Босне. Он са ва раждинским Крајишницама и Хрватима за узе Грчдишку , затим нападе на Костајниц;/. Посада ее брањаше снажно, но предаде се после неколико дана, када јој беше зајем чено да може с чашћу изаћи; но имовина ових остаде победиоцима.(') Док се Л. Бадеиски бавио у Пожези, јаве му да су 300 хајдука у ноћном препаду заузели Врод , посекли 300 Турака и заробили 2 турске лађе Генерал Хоркирхси поседне Брод са 1300 људи ( 2 ) У намери да спречи босанске Турке да не пошл>у помоћ Београду Лудшк Ваденски са карловачким и вараждинским К.рајишницима навали на Босну. С почетка га Турци потисну, али на скоро продре опет до Дервента и 1. августа дође се до кр ваве коњичке бнтке. Крајишници се бори ше очајно, а Турци беху тако одсудно потучени да их остаде Г>о00 мртвих на бојишту После овс победе беху више замака —- (•) Ваничек (Ј. М. Штик).- Истор. војн. кп:ј. ки.. сгр. 232. ('*) I >!«> 1'г. ТНеИн, е(с. 8. 00