Beogradske opštinske novine

комиспји, чији је задатак гго тим правилима, да оаерира са новим пропорционалним добрима економског друштва, тежећн увек намењеној цељи. Тако су ове одртдбе ■биле изведене већ 12. Маја 1848 године под називом безименог друштва „Женевска банка", са капиталом од 3,000.000 динара, који је подељен на 3000 акцнја а свака вреди 1000 динара. Доцније 26. Фебруара 1867 годнне смањен је овај капитал на 2,500.000 динара. Један милион пет стотина хиљада динара би дат општинекој комиснјн, а акције буду сведене на 500 динара. Најзад законцм од 26. Августа 1868 године који је донесен за општи добричини завод, део овога који припада Женевској банци, а произилази од ооновног капитала економског друштва, припао је у својину држави, која од тада има трећину гласова у акционарској скупштини. Од тога доба, Државнн Савет, има једног свог комесара који присуствује свакој седници управног одбора и контролише рад. Операције Женевске банке састоје се у томе: што есконтује и што покрива трговачке еспапе. Она одобрава менице од 1000. 500, 100, 50 и 20 динара. Њом управљају 8. чланова, међу којима је и дрл;авш! изасланик а тројица су комесари (цензори.) Држава извлачи од капитала у овој банци сваке годнне суму од 65—70.000 динара. Хипотекарна Банка Хипотекарна банка основана је законом од 1847 године да би одредила и одржала вредност евију економских продуктивних добара, а скопчана је са општинама старе терпторије. Доходци од ових добара морали су да послуже на. одржање непокретности, које су остале у овим општинама и на направу зграда које су намењене за вероисповед и*јавну наставу, онамо гди бн бнло ово нужно. Протестанска конзисторвја прима од добити ове банке један приход довољан за нодмирење трошкова око вероисповеди. Руковање капиталима и приходима, повербно је једној општинској комисијп која је еаставл>ена из 11 чланова. Закон који је издат за општи доброчинн завод, модиФиковао је ову установу. Оеновни капитал хииотекарне банке одржава се тако, што је по-

дељен између 17 онштина старе територије, на 2000 неотуђивих хартија новчане вредности свака од 1000 динара. Сума доходака у 40.000 динара од ових капитала даје се сваке године унапред протестанској конзисторији. Сувишак који долази од годишњих и нетогодишњих уплата поде.т,ен је између онштина, сонственица иапира од вреднвсти, сразмерно овим панирима. Гдавна унрава и надзор ове банке поверен је једној комисији од 11 чланова који су изабрани за време од 4, године н то овако: петорицу је изабрао општински одбор вароШи Женеве ; тројицу бирају све онштине, заједнички, разуме се оне које имају банчине папире од вредности; и најзад тројицу бира Државни Савет. Ова комисија ноставља осам администратора и даје рачун сваке године Државком Савету о своме раду. Постанак ове банке учинио је крај зеленашлуку и постигаоје да уједини агрикултурну популацију, а учииио је огромну услугу земљи. Оиерације банчине састоје се у томе што чине хипотекарне зајмове на непокретна добра која су у Кантону, издавајући, заложницу на имање: есконтује менице у интересу агрпкултурне класе и прима оставе на чување. Стопа интереса у овога завода је сада 4 3 ј 4 °[ 0 а интерес је нлаћен на заложнице 4 Ч | 0 годишња је добити около 115.000 динара. 31. Децембра .1884 г. капитал је порастао на суму од 27,041.000 динара а има заложница но којима је учињен зајам у вредности до 24,237.000 динара. Новчани завод за штедњу Овај завод установљен је 5. Августа 1811 године. Он је основан у тој цељи да прими на оставу, нод државиом гаранПијом, суме које доносе лица она која стално живе или којима је донуштено живети у Женевском Кантону. Доброчиним заводима, удружењима и осталим друштвима је потпуно дозвољено да остављају своје канитале ту. Он прима деиозите који нису мањи од једног динара. ни већи од 500. Нико не може оставити у ову банку већу суму од 500 дннара годиитње, ниги пак може бити њен новерилац са капиталом већим од 5000 динара. Сваки који уноси своју уштеђовину, добија једну нумерисану књигу, коју је нотписао комисијскн изабраник, и која у себи садржи име и презиме улагача, да-

тум, суме унесене и иеплаћене: а тако исто и еуме депоноване или исплаћене. Улагачима тече интерес на суму 4°| 0 годишње. Овом нопуларном установом управља једна комисија од 18 чланова, које Државни Саветноставл.а сваке пете године, а ови опет на крају сваке године полажу му рачун о своме раду. Да би се још бо.ве видео успех који је ова банка учинила, под уиравом заиста уочљивом, биће довољно кад ее констатује да стоји ово: У 1817-ој годинн било је улагача 493 са сумом од 97.244 динара, А од тада на до краја 1884 достигао је број улагача до 37,843 који су уштећели капитал у тој банци од 25,435.359 динара. Јавни завод за позајмице на залоге Законом од 22. Јуна 1872. основан је овај јавни завод за позајмице на разне залоге, а основни канитал положио је у њену кесу „Оншти Доброчини завод" у суми од 150.000 динара." Овим заводом унрављају 9. чланова, од којих тројицу бира народна кантонска скупштина, тројицу Државни Савет, а тројицу комисија „Општег доброчиног завода" све на две године дана. Овај зивод за нозајамЈвивање на залоге, изведен је но методу Франпускег завода М' п!8-(1ерЈеЈе, а у цељи да притече у помоћ оним особама, који се нађу у неприлици, а не могу да се номогну одмах са другим кредитиим заводима. Он нозајмљује искључиво на донесене домаће ствари или какав еспап: на златне и сребрне предмете позајмљујс четири нетине од највеће процењене вредностп дотичног иредмета: а на све остале предмете две трећине такође од процењене вредности. Завод не нрима предмете оне, чија вредност но процени не износи вишс од три динара. Тако исто не ирима алате, оружје и у опште војничке потребе; залоге вагабундске н индивидуа хрђавег владања. — У опште не прима ни један предмет чије нзглед сумњнв. У 1884 годинп донето је у магацин овога завода 49.459 залога, и узета сума на ове нредмете од 1,025.899'дннара. Број откуиљених нредмета, обновљених и продатих износи до 29.909 од вредности у суми 614.828 динара: а остало до 31. Децембра нсте године 19.550. залога од вредности у суми 411.071 динара. Срсдња вредност сваке залоге, нросечно узето, износи измећу 17 и 60 динара. Јаша.