Beogradske opštinske novine

БРОЈ 2.

ГОД. XIII.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ

Цена за Србију: ЗА ГОДИНУ 6 дин. НА ПОЛА ГОДИНЕ 3 „ НА СТРАНЕ 8ЕМХЕ НА ГОДИНУ . . 9 „

НЕДЕЉА 8. ЈАНУАРА 1895

ЦЕНА ЈЕ ОГИАСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТП1АТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враћају се неплаћена писма не примају се.

О Б Ј А В А Суд оиштине вароши Београда позива грађанство Београдско, да у току месеца Јануара 1895. год. набави од оишт. Београдске нове марке за своју нашчад, пон1ТО су старе марке поништене. Нова марка кошта три динара, а када се изгуби има се заменути другом уз доилату од једног динара. Од суда општ. Београдске 31. Децембра 1894. год. АБр. 8135.

Р А С П И С свима среским начелницима и управама вароши Београда и Ниша.

Нашој сточној трговини чине се сметње са разних страна, услед чега она не даје оне ресултате. које би требадо од ње с правом очекивати. Једна од оних сметња, која у корен подгриза нашу сточну трговину, и који је може коначно упропастити, ако се за времена не отклони, јесте: неразложна и несавесна трговинска спекулација, коју наши сељаци и паланачки спекуланти воде у земљи и ван земље. Ти сељаци и спекуланти, већим делом нису сами произвођачи стоке, већ беспосличари, који беже од пољског рада и у тумарању и скитњи врше свакојаке штетне нослове. Сем тога, велики део нашег сеоског житељства, угледајући се на те спекуланте, почео је и сам да напушта нроизводњу стоке и да свој нроизвод догони на јаче центаре за нашу трговину. Истина, они данас долазе на земаљске пијаце у већем броју него икад, али они ту лакомисленом или, управо рећи, несавесном спекулацијом, отимају нослове старим произвођачима наше стоке. Са 20, често и мање на вересију купљених брава, крећу ое стотинама таквих спекуланата на главне сточпе тргове, за српску стоку у Будим-Пешту. Немајући ни појма о разложној трговини, не познавајући месне нрилике, немајући средстава, да истрају дуже времена на тим пијацама ради ностигнућа повољних цена, и ноглавито, не зазирући од обавеза којСсу према својим повериоцима примили, ти људи, нарочито са њиховим транспортима свања, чине, те ни у огромним просторијама штајнбрушких салаша нема довољно места за смештање свиња. Услед тога, не само што свиње морају у неким нриликама лежати по најгорим временима и цичи на лединн и пољани штајнбрушкој, него н цене њихове нагло надају,

шш се свиње разбољевају, те у бесцење продају. Овака пуста трговина убила је важност мно гих наших вароши, где је нре цветала трговина и радиност, поред развијене сточне радње; упропастила је већ скоро све старе, имућне трговачке куће, одбила је многе озбиљне, спремне трговце, од извозне трговине са сгоком, и унела је опасан морал у најважнију грану наше нривреде. Ово стање моралоје неминовно донети собом производњу лошег сточног материјала и напуштање некадањег домаћинско-брижљивог одгајивања стоке. Осуство сваке контроле на трговимма нашим, оскудица у правцу наше трговине, нооштриле су још вишс све последице такве грамзљивости наланачких и сеоских спекуланата, тако, да пам данас најважнији иривредни интереси налажу, да овом злу нађемо лека. Како палијативне мере, средством заустављања извоза стоке на нашим железничким станицама, нису могле отклањати штете, које су номенути снекуланти проузроковали у нриликама, кад су стране пијаце претрпане сТоком, нити одбијати их, да не улазе више у такве послове, — то сам се нашао нобуђен, да строгом применом закона и постојећих законских уредаба, спречим сваке злоуиотребе, и да ову важну грану наше привреде уиутим здравим и правилним правцем. Према § 124. уредбе о еснаФима, са живом стоком или марвом, може сваки Србин као члан своје онштине, и сам за себе и у дружбини или компанији с другима радити и трговати, аошто је ао надлежности, удовлетворио иривителственим о такво ј радњи иосгојеАнлс уредбама. — Према §. 5. трговачког законика: „Сваки трговац, радио сам или у ортаклуку с ким, има код суда трговачког, а где овог нема, код суда оног окружја у коме живи, или ако му трговина на више места постоји, код сваког суда исти места пријавити Фирму, под којом желим трговину водити. Како највећи део садањих трговаца са стоком није пријавио своју Фирму, те води трговину са стоком, не ноступајући цо закону, то сам предузео све нотребне мере, да се од 1. Јануара 1895 г. не арима на ексиедицију за иностранство рогата стока и свиње оних лицо, која нису иријавила надлкжном суду <во]у фчрму. Саопштавајући ово тој среској власти — управи — препоручујем јој, да овај распис одмах обзнани у свима општинама и да својим орга; нима наложи, да приликом њиховог изласка у околину и срез саветују интсресоване, да од 1. јануара ове године не шаљу стоку на експедицију за нностранство, ако предходно своје Фирме на пријаве надлежном суду, пошто ће се од реченог дана експедиција стоке вршити само за она

лица, која нравоваљаном исправом докажу на извозној станици, да. су своју Фирму надлежном суду нријавили и испунили све оно, што је законом за вршење слободне радње прописано. ПБр. 4601. 15. новембра 1894 год. Београд. Министар народне привреде, С. М. ЛозаниЂ с. р.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОР& РЕДОВНИ САСТАНАК 29. Децембра 1894 г. Председавао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г. г. Љуб. Ковачевић, Љуб. Марковић, Ферд. Роаелт, Благоје Милошевић, Вел. Антић, Јосиф €. Јовановић, СоФронија Јовановић, Сава Петровић, П. Ђелкћ, Михаило Михаиловић, Ср. Ј. Стојковић, Младен Николик, Коста ПетровиК, Павле Ђ. Радосављевић, Мил. Ж. М» ринковић, А. Т>. Кумануди, С. Ђ. Јорговић, М. Крстић, Зах. К. 3. Поповић, Јарослав Безуха, 'Борђе ДимитријевиЈ., Живко Куамановић, Спасо X. Ристић Шокорац, Горчаков Миловановић, М Милашивовић, Ј Костандиновић, Н. Д. Стевановић, Дим. Гавриловић, Дим. Милојевић, Јеротије А Миливојевић, Стева П. Поповић, Јован Ристић, Др. Никола X. Пиколић. I. Прочитан је занисник одборских одлука седница држане 15. Дец. 1894 год. и иримљен је без измена. II. Председавајући извештава одбор, да је суд општински саставио буџет нрихода и расхода онштине београдске за 1895. г. и нредлаже одбору, да из своје средине одреди неколико лица, која ће тај пројект буџета као одборски повереницн прегледати и поднети одбору извоштај. Одбор је решио : да одборници г. г. Љуба КаљевиЈх, Дим, Милојевић, Коста Петровић, Бел. Антић и Сп. X. Ристић Шокорац као одборски повереници прегледају и проуче од суда саснављени буџет прихода и расхода општине београдске за 1895. год. и поднесу одбору своје мишљење на решење. III. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 8812, 8983, 8455, 8773, 8653, 8563, 8982, 8855, 8935, 8811, 8736, којима се траже уверења о владању и имовном стању пзвесних лица, одбор је иа]авио : да су доброг владања и доброг имовног стања Милутин Стопановић благајник, Ата-