Beogradske opštinske novine

БРОЈ 7.

ГОД. XIII.

Л/^Л^У^У^УЧЛЛ^ЧЛЛЛ^А^УУЧЛ^ЧЛ-^^ЧЛЛЛ^У^^^ЛЛЛЛЛЛ^^ЛАЛ^^АЛЛЛАЛЛЛА^/уЛА^АЛЛ ЛЛЛ^-ЛЛ Л/\Л/УУ ЛЛЛЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛ^А Л^ЧЛЛ^ОЛЛЛЛЛ^ЛЛ^ЛАЛ^ЧЛ^АЛЛ^ЧЛЛЛЛЛ^ЧЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛ) №

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДЛН ПУТ Цена за Србију: ЗА ГОДИНУ 6 дин. НА 110ЛА ГОДИНЕ 3 „ НА ОТРАНЕ 8ЕМЉЕ НА ГОДИВУ . . 9 „

НЕДЕЉА 12. ФЕБРУЛРА 1895.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ ПРЕТПТАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА 0ПШТИ1ТСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА Рукописи не враЂају се НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПГИМАЈУ СЕ.

ТТТТТТТТТТТТТУТТТУТТТТТУУТГТГТТТТТТУУТТУГУТТТУ^УТУТУТТУГГГТТГТУТГУГГГУГУУУТУТУТУУУТУУУУУТТТУУТТУУТТТТТУУУУТТГГруГТТУУУУГУ^ТТУТТТТУГТТТТТТтттттттУТ АААААААААААААЈ.АААА1А1АА11Ј.АААЖАА*ААААААЈ*ААА*ЖАА 1АА * А А А А А 1 А А А АА А А * А А А А А АА АА АААААА А А А А1А ААА АА АААААА А А.4 4АА1.ЈААААЛАААА* А.АААААЛ.А ААДЈАААААААААААААЈАААААА

ТТТТТТТТТ ТТТУ 7ТТТТТУТТТ тттттттттттттт

ААААААААААААААААААААААААААААААААААААА

0 П Ј А В А Поводом тим, што многи парничари траже, да се користе чланом 169. зак. о таксама, што се односи на наплату парничне таксе од пупилних и банкротских маса суд општински обратио се је Господнну Министру финансија за објашњење: да ли је благодјејање овога члана обавезно и за тудове општинске, иа је господин Миниссар претиисом од 26. пр. м. II. Бр. 932 објаснио: да се паилата таксе ио тач. 169. закона о тансама, односи само на државне судове а не и на оигитинске. 0 овоме објашњењу поменутога члана суд општински извештава оне, који ради парничења у општинскн суд долазе. Из суда онштине београдске 4. фебруара 1894 год. у Београду АБр. 616. Грађанству вароши Београда. Суд онштине београдске објављује грађанству ради зиања, да је одбор општински у седници својој од 9. Јануара 1895. год. решио, да се од грађана београдских у 1895, 1896 и 1897, години прикупља прирез од осам од

сто од неиосредне државне порезе. Новац овај има се употребити на покриће потребне суме за подизање војених зграда и магацина и иабавку одела за обвезнике I позива, што је општина дужна да учини према законима војеним. Од суда општине београдске, 17. јануара 1895 год. АБр. 246. Грађанству вароши града Београда. Управа београдског водовода у вези своје нрве наредбе од 31. децембра 1894 године. Вод. бр. 1144 извештава сопственике кућа: да је довршила распоред плаћања за потрошњу воде за 1895 годину и спремила књижице, па с тога позива их да изволе доћи у управу водовода и изузму књижице. Из канцеларије управе Београдског водовода 1 Фебруара 1895 године Вод бр. 648. РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 1. Фебруара 1895 г. Предсодавао председник г. Мих. М. Богићевић, присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић од одборника били: г. г. Дим. Гавриловић, Ђорђе Димитријевић, Горчаков Миловановић, СоФроније Јовановић, Сергије Станковић,

Јарослав Везуха, Вел. Антић, Фе'зд. Розелт, Живко Кузмановић, Ј. Алкалвј, Сава Петровић, М. Милашиновић Љ. Ковачсвић, ii Ћелић, Ср. Ј. Стојковић, Михаило Михмиловић, Стева Д. Поиовић, Спасо X. Ристић Шокорац, Дим. Милојевић, Н. Д Стевановић, Јован Ристић, С. Ђ. Јорговић I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 26. Јануара 1895 год. и примљен је без измена. II По нрочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 609, 574. 68, 4о8, 60', 634, 633, 457, 383, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је из/свио: да је Драгутин Настић трговац доброг владања и доброг имовног стања; да су доброг владања и сиротног имовног стања Милош Јелачић бив. практикант, Мориц Маргулис, сајџија; Драга Богић пиљарица; да су му непознати Раде Лупуровић фијакериста, Светислав Живковић скитница, Арса Николић бив. каф., Јован Вукотић каф. Никола Михајловић кравар. III. Председник изјављује, да је услед интерпелација учињених у нрошлој седници од стране одборника г. г. Милана Ж. Маринковића и Љубе

СРПСКИ У СШИЦИ ПРОТИБУ ТУРАКА у В Е 3 Ж Ск НИРОДНШ СЕОБМА У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СП4СИЂ. САкадемијски Савет Вел. Школе паградио арвом видовданском награ.дом оишт. беоцрадскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит уагними чужим умом и славними чужоју славоју". Карамзин. (НАСТАВАК) Али ово је само тревутан усиех, Те кели заузев Ерлељ наваии на Угарску, да би то саречио Ј1. Баденски дође у Србију и иозуве Ветераиија да иду да заштите Угарс«;у, а Ниш са 3 000 Ђесаровлца нод Штаренбергои да оставе његовој судби, у место да га заштите од в. везира, који заузев у јулу Видин с војском од 100.000

приближаваше се Нишу. Ветерани одступајући од Ниша оставио је Србе у Про куаљу да му зиштите одступницу. Капетан Антоније са Србима брањагае Прокупље (Расор) ну немогући успети разори варош, иа се страппутицама повуче Кругиевцу. Овај капетан Антоније и доцније се одликовао чувајући Оршаву са 1000 Срба, одакле 1е чешће испадао против Турика у Влашку^ 1 ). Пре поласкаВетерани је„скупио у Нишу многе сеоске старешине и као што с&м каже обмањивао их је да ће он да одстуои сдмо до Јагодине, да би се ту сајузио са осгалом војском, а мосле ће с том новом војском Д'ћи (шет Нишу у помоћ," а то је чинио у нииери да »х одушеви да се сами бр»не.( 2 ) У исто време Ветерани скупи још недозрелу храну из околина нишке, симо да не би турцима остала, па дође у Јагодиау. Ту добије заповест од Л, Ва денског да иде у Угарску. Заналив Јагодину и уништив мост на Морави он оде Смедереву а одатле посла иешто војске за утврђење Београда а сам се крене у Угар-

(.') 8у. ТеПп. стр. 79. С) Годишшица Н. Чупи1,а, кљ. VI. стр. 168.

ску. Ну док велики везир опседа Ниш да се позабавимо мало делањем АрсениЈа III. Чарнојевића и злом судбом нашега народа ко;а га снађе по одласку главне војске Ћесарове из Србије. На истоку притешњен од Турака, који под МустаФим Ћуприлићем све више напрвдоваху, а на западу заплетен у рат са Француском, Леонолдо I. трижио је ма какво одушке. Иа кико је још равије нреговарае с Ар( енијем III. то да би загладио рђав утисак због затварања Ђ. Вранковића, као и да би дао већу важност договарањима с патријархом, и преко њега лакше намамио Србе и придобио их за ратовање с Турском Леополдо I. по наговору своја два мивистра Кинског и Штратмана издаде 6. аирила (27 марта) 16ВО год. у Бечу иовељу. — По речима: „ . . Све нарџде који станују по свој Албанији, Србији, Мезији, Бугарској, Смлистрији, Илврији. Маћедонији и друге земље које зависе од раније по менуте краљевине наше Угарске, тако и све друге нароле који стењу под турскии јармом благо оиомињемо, да у овој тако повољној прилици, кад су турске си.че у