Beogradske opštinske novine

Број %.

- 30 -

Год. XIII.

потребе да бира еудије. А ако полицијска власт налази да општина мора бирати судије, да је извести решсњем VII Председник извештава одбор да је повереништво за зајам и радове закључило да се поред Линдлеја и Чокеа, нозовеиА. Смнт пз Лондона. да као стручњак, игијеничар прегледа планове за канализацију Београда. Одбор је накнадно своме решењу од 28 јану95 год. АБр. 709. региио: да се позове и А. Смит, из Лондона, да као стручњак, игијеничар са ЈГиндлејем и Чокеом прегледа планове за канализацију Београда. Односно трошкова и награде за А Смита овлашћује се суд општински, да на терет зајма утроши потребну суму новаца. VII]. Председник износи одбору на решење акт Г. Министра народне привреде, којим се ставља у дужност општини, да о своме трошку нодигне антрпоте у Београду и да их сама експлоатшие, као и да за извршење овога одреди нарочити одбор. По прочитању тога акта одбор је региио: прима се к знању овај акт господина манистра народне привреде с тим, да општина београдска у начелу прима на себе грађење антрпота у Београду. Рад по овој ствари да се повери нарочитом повереништву, које да се изабере у нрвој седницн, што за ово долази. IX. Одборник г. Живко Еузмановић пита зашто ее не наплаћује више трошаринска такса на траМвајска кола, кад у варош улазе. Председнпк адмвара: да је тако решено у одборској седници од 6. Фебруара 1895 год АБр. 863. X. Председник износи одбору на решење предлог комиспје за руковање кланицом и наплатом касанске аренде, да се персонал око прикуиљања аренде и контролисања наплате новећа са још 6 (•пољни контролора и служитеља. А један калуђер овако онисује узмица&е ис пред Турака ; „едни на лађах^ ини же иа ■коних и на колесницах ; друзи же иеши јакоже и аз сиромох40 днеи бист нам иут

(превео Ђ. Даничић) Београд 1876. стр 122); Рјсо^ Е. (Иамовић ст.) а с њим и А. ЂукгА (Јааор 8а 1891- бр. II и 12) држе да је ееоба свршена истом 1694 године" (Срби у Уг. I, 90ено то је погрешно ; И. Рун&рац уаима сеобу 1690. а за доказ томе поред осталог наводи — но Контаринију — да је велики везир МустаФа ЋуприлиК нашавши аа измаку 161'0. г. опустеЈу земљу, као добар и мудар државник нашао за нужно разгласити, да ће се ире},ашн>им становницима, српске земље, који се разбггоше и раиелише, дати опрост и слобода од сваког данка кроз више година ако се поврате на своја кућишта (Јаворза1891 стр. 283). Али да су се Срђи преселили баш 1690 год и то у великој маси, поред белешке очевидца која глаеи: „1690. блаженђиши иатриарх Арсение ЧарпоевиЛ Пекеки услишав јако велили везир Ћуирили со мноштвом Турков и Татар воору 'жатсјс на цесара Леоиолда, и ио д ржаву, тогда иатрнар објавил цесарју намерение туракое и иросил цесарја да би в Аерждву его с народош сербским иреселсја. Цесар огсе на арошение иатриархоео благоизволил во его державу встуииги, тогда в иролотнее времја иодвигсја иатриаах са мпоштвом народа сербскаго 37 000 фамџлија и толпко во војену службу цесарју встуиили" (Споменик XIX. срп. кр, ака 54) тврди и тај Факт, да су се они морали, пошто-пото уклоиити испред криве сабље османлиске која их-8бог силног раЈдражеља турског-беги не би поштедила. А оној госиоди која и даље мисли да сеоба није била 1090. г. стављамо ово питање: Где би се по одступању Чесароваца, могли Срби •склонити с иатријархом од победоносног оружјс турског ако не у Аустрију , коју су задужили својим ратпии уолугама ? С-К говорећи „0 орпском цреселешу у Угарској", уцоре'.ује ову сеобу га сеобом за врем грчког цара Ираклија

По прочитању овога предлога АБр. 423 и но саслушању објашњења г. Дим. Милојевића, одборника и члана комисије, да од кад се нриход месарске аренде прикупља са ( оволиким бројем носленика, има ^месечног вишка прихода, нрема ирпходу истог месеца нрошло године иреко шест хиљада динара и да ће нрема овоме но уверењу г. Милојевића на сигурно бити ириход ове године већи са најмање 75.000 дин. према приходу нрошле године, а да ће међу тим повећање персонала овог многа мање коштати. Одбор је рпиио : да се персонал око прикуиљања касапске аренде повећа са још 6 спољних кон тролора и служилаца. Односно плате овим посленицима да суд поднесе предлог одбору у нрвој седници за овом.

П О 3 и в

ТТрема наређењу команданта УП пукувског округа од 23. Јануара текуће године Бр. 511 ниже именовани војни обвезннци који су несиособни за војспу и иодлеже давању војнице и номоре а не зна им се занимање, позивају се да се најдаље у року од 10 дана , рачунајући од дана изишавшег огласа у новинама, иредстану војном оделењу ово-општинског суда, и са собом поднесу своја војиичка документа и пореске књижице. (Насгавак) Павле ТриФуновић, Димитрије Спасојевић, Петар Пејковић, Велимир Ратек, Стевав Крнић, Димитрије Рајић, Јанко Милојевић, Јован Маршић. Стеван Милутиновић, Коста Гркић, Танасије Јовановић, Драгутин Обрадовић, НиколаМудровић, Аврам НаФусовић, Драгољуб Снасић, Ст;јан Јаковљевић, Коста Рутић, Драгутин Ђорђевић Марко СтеФановић , Филип Марковић, Гвозден Глишић, Милош Симић, Коста Милосављевић, Велимир Рашић, Алекох^ Бошковић, Марко Павловић, Марко Китановић, Сретен Протић, Сима СтеФановић, Јевта Кузмановић, Живко Савић. Антоније Павловнћ. Јосиф Бурна, Јевта Минић Димитрије Митровић, Риста Анђелковић, Ђорђе Р. хождени. И иридохом к Будиму. Тамо же и светеи.шим иатриарх Арсение ЧарноевиК и неколико владика н калугера от многих монастиреи и человег^и МНОЗИ ОТ ВСИИ ЗВМЛб сербстеи, мужески пол и женски. Такожде и ми жители монанстира Раванице с мошчим с'го иже во царја Лаза.рја сербскаго И аридохом и вселихомсча в некоеи место зовемо Сентандреа а ини зваху Свети Андреи, доброеи место за иребивалишће И ту соградихом хиже станове кшо могохом и ?$рк ов вогдигохом од д рева близ брега дунавслог и ('). видеКи у томе сиорадичносг; време за главно пресељење узима 2 јануара 1690. до 8. октомбра исте године па додаје ; „Ваља знати, да се ово селеље нијс збило <'војевољно, оно еедогодило услед притиска турског. И то је карактеристично : да ее овоме притиску уступало корак по корак. Притисак је ночео погибијом Качаничком, тада је почело и устуиаи.е. Срби су ее отимали овоие притиску и гинули еу, кад је опиран.е'и нрезиран.е емрти почало бескорисно и лудо, они су притиеку устунили Тако их је иритисак овај турски. као оно силна бујица велико камсље доваљао на угарски Територијуи . ( Враник" за 1892 год бр- 52). — Ми бисмо рекли, да су Срби устунајући за Ћесаривцима као аријер-гарда (чав их видимо где иомажу Шт.рсмбаргу да утвр1;ује Београд) потиснути, као оно горска лавин«, с>е више бројно расли што су били ближе Дунаву, а пред падом Веограда достигли су кулмациону тачкуиу маси ('као што и очевидци сведоче) прешди нреко Дунава у Угарекој. 0) Споменик У. срн. кр. акад стр. 31

Одавић, Светезар Р. Радовановић, Милија Цали јевић, Јован Мисир, Никола Николајевић, Јован Јовановић, Мијаило Ђурић, Димитрије Николић, Васа Јовановић. Симон Ј. Адамовић. Моша Ј. Алмузлин, Јован Васиљевић, Светислав Ђукнић, Војислав Г. Здравковић, Мита Видаковић, Алекса Милетић, Јанко Стојановић, Живојин Певачки. Светозар Стубановић, Душан Ј. Нешковић, Лазар Малешевић, Јован Димитријевић, Илија Н, Рајковић, Димитрнје Илић, Ђорђе Н. Танасијевић, Мијаило Ј. Панић, Живојин Ковачевић, Толор Наумовић, Димитрије Ј. Поповнћ , Степан Богданоаић, Мијаило Р. Поиовић, Љубомир Племић, Риста Јовановић, Милан А. Јовановић; Милан Ст. Панић, Милан П. Рајичић, Костантин А. Делини, Исаило Н. Настић, Хајнрих А. Хрњичек, Периша Ј. Божовић, .Бубомир Ј. Стојановић, Радосав М. Радојчић. Соломон Ј. Алмозини, Владимир Поповић, Аракђел М. Јовановић, Алекса Тодоровић, Апостол Петровић, Алекса Васовпћ, Алекса Вучићевић, Александер Сењевић, Арсеније Ж. Димитријевић, Александер Н. Поновић, Анта Станковић, Алекса Дамњановић, Антоније Тасић Аксентије Чолић, Андреја Тодоровић, Алекса Џинић, Арон И. Алмузлини, Божидар Теохар. Ђорђевић, Божа Јовановић, Бењамин Нахум, Боривоје С. Крстић, Мпјајло Б. Васиљевић, Божпдар Радована Николића, Благоје Науновић, Дим. Христић, Алекса Николић, Живко Б. Николић, Живко Јовановић, Милан Симић, Димитрије Тадић, Јован Миловановић, Ђорђе Јовановић, Љуба Јовановић, Драгомир Илић, Влагојо Пауновић, Владимир син Илије Алексића бив. чиновника Васа Челиковић, Владимир Грујић, Василије Костантиновић, Владимир С. Илић, Бладимир Т. Спасојевић, Владимир Поновић, Војислав Јанковић, Вдадимир Лсфтић, Владимир А. Илић, Гаврило II. Матић, Грешан Кучин, Душан Н. Андрејевић, Драгомир Драгиша — син иок. Алексе Ивковића, Душан син почив Димитрија Стојановића каФеџије, Данило Остојић, Драгутпн Миловановић, Димитрије Стојановић, Димитрије Крсгић, Драгутин Милутиновпћ, Драгомир Савнћ, Драгомир Марка Ћпрића, Драгутин 0. Поиовић, Димит]шје М. Стојанови!1, Драгутин Р. Петровић, Душан Младена Јанковића, Драгољуб Шукић, Д})агољуб Симеуновић, Душан К. Јовановић, Димитрије Поповић, Ђорђе Ј. Раковац, Ђорђе Илије Савића, Ђорђе Р. Николић, Ђорђе Фоле ])0, Ђорђе Ђурић, Ђорђе Костандиновић, Ђорђе Веселпновић, Ћорће Станојевић, Ђорђе Митровић. Ђорће Тирић, Ђура Тодоровић, Ђура Николић, Ђорђе Николић, ЂорОвом приликом црегало је иа ЗТООО^ 1 ) породица у Угареку. Врој душг» који је овои нриликом ирешао тегако је одредити и мишлења иојединих иисдш врло еу различата( 2 ). Ну као дће по највероватније бити — еудечи ио великој оиасности, која је Србима нретшд од криве сабље оеманлиске ; и узев у обзир и велике иросторије на којима еу ее настанили иресељени Срби у земљ^ Угарске. И нећеио иретерати ако се сложимо са Шиикерои и узмем > 370000

(') Неки узимљу чак ^0 000 нородица, што је очевидно нретерано. Код многих писаца овај број варира од 30 оОО до 40 000. Неколико наших летониеаца помин.у број 37 000 па и ми узесмо овај бреј као највероватнији. (•2) и -то се тиче броја душа н-есељеника, ту су ми шлеља, да је тсшко наћи два једнака. Док једни ненл овај број на но милјона, дотле И. Руварац, нриближују1.и се ВлЈакшићу статистичару који вели „оних "37 000 пиродица тешко да су цише од 100 000 "дмпа бројали, у-има да је прешло 7ОС00-8О00О душа „Јавор* за 1891 стр. 296. Интересантно је како Швикер нравдч. огромну циФру до сељеника од 400 000 душа ,11ри тежњи аа слободом,, Срнског народа и ири завладалом страху од Турака, величина овог броја душа није немогућа. Уз то нас уче догађаји, да је сеоба била врло знатна. Предео Ст. Србије био је тим скоро са свим расељен и од иридош шх Албанеза насељен. Од страних бегунаца образоване су д вет нограничиих регимен-га, у Варалину, на Сави, Дунаву, Тиеи х Маришу. цоседну 10 000 греничара. Најпосле учи нас и скорашњи дога1,аји да је из саме Босна и Херцеговине за вроме од 1075 -78. прешло на Ауст. угар. земљиште преко 10 000 бегунана" (Ро1Н. ОевсМсћ* А?г 1п 1Тн§. 5.)