Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 28. ЈАНУАРА 1896.

БРОЈ 5.

ИЗЛАЗЕ НБДЕЉНО ЈВДАН-П^Т

Ц е н а : 8а Србију нд годину 6 јшн&ра на цола године 3 „ За стране земље на годину 9 »

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПДАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ ОУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

Р.УКОПИСИ ИЕ ВРАЋА.ТУ СЕ. — НЕИЈ1АЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

11111е1111111111

РАД ОПШТИКСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 11. Јануара 1896. год. Предеедавао председник београдеке општине г. Михаило М. Богићевић; присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић; од одборника били: г.г. Сергије Станковпћ, И. Козлић, Сава М. Џевајрови ћ, Спасоје Идић, Дамњан Стојковић, Ђорђе Димитријевић, Јосиф С. Јовановић, Д-р. Н. X. Николић. Стеван П Поповик, Никола Богаковић, Михајло Михајловић, Н. Антоновић, Дим Довијанић, Дим. Милојевић, М. Милашиновић, Јарослав Беауха, Световар Н. Швабић, Ј. М. Алкалај, Д-р Војислав М. Суботић, Љуб. Марковић, Влад. М. Ђорђевић, Мил. Ж. Маринковић, М. Штрбић I ПрочитАн је записник одборскнх одлука седнице држане 5. јануара 1896. год. и нрнмљенје без измена. II По прочитању акта унраве вар. Београда и њених одељака АБр. 222, 230 и 231, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Коста Трифуновић — Кркља, скитница и коцкар, Љубомир Недељковић слуга, Ђорђе Матејић скитница и Живојин Јанковић бив. шегрт.

Ш Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о сиротном стању и породичном односу. По прочитању гих молба АБр. 379, 221, одбор је изјавио мишљење, да се молиоцима Димитрију и Жарку Карабиберовићу може дати тражено уверење; да се Милки жени пок. Милана Јовановића бив. таљигаша не може дати тражено "уверење. IV По прочитању молбе Богоја Грујића месара овд. којом тражи, да се ослободи дужностп ирисутничке, одборје решио, да суд општински ослободи молиоца дужности присутничке и на његово место друго лице одреди. V Председник подноси одбору извештај на интерпелацију одборника г. Николе Бошковића учињену у седници одборској од 14. децембра 1895. АБр. 7696 односно неиздатог дућана у општинској згради. Одбор је примио к знању, овај извештај с напоменом, да Алекса

Матић нема никаквог имања на своје име, већ да је све његове жене. VI Председник износи одбору на решење захтев унраве казненог завода у Београду, да се решење одборско од 16. Августа 1894. год АБр. 475* односно наплаћивања утрошене воде из новог водовода од војених надлештава и завода.. распростре и на казнени завод и да се ирема томе не наплати од казненог завода ништа за утрошену воду у 1894. год. ау 1895. и осталим да се наплаћује но двадесет и пет пара дин. од кубног метра утрошене воде. По прочитању тога захтева АБр. 3224,95 и извештаја водовода АБр. 3242|95, одбор је решио, . да се за утрошену воду из новог београдског водовода у 189-четвртој години не наплати ништа од управе београдског казненог завода. За утрошену воду у 189-нетој и осталим годинама да се од тог завода наплаћује по двадесет и пет пара од кубног метра. VII Председник извештава одбор, да је у 1892. год. предузимач Јован Шелинг израдио калдрму у Душановој улици, да мује тај носао исплаћен,

СРПСКН УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУМНУ од 1459—1814. год ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА наиисали Р. АГАТОНОВИИ и П. М. СПАСИЋ. САкадемијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом оашт. БеоградскеЈ.

(наставак) Једном покушају Турци доцније да заузму Краљево, али их капетан Симић одбије помоћу Срба, које је он ту као посаду уредио. По заузећу Краљева још су остали крушевачки Турци под командом Шехерпаше, њих је било на 1 200 људи. Раније смо напоменули како су видински Турци при крају 1789. г. нападали на Тимочку крајину и имали пеке успехе. Да то освети Михаљевић се реши да растера круше вачке Турке и да заузме Крушевац. С тога се крену из Јагодине 22. декембра са 8 чета Фрај гсораца, ескадрона коњице и четири топа, па преко Рашевице и Бошњанаупути се Крушевцу. Код Шапца

ноћу у очи 24. декембра пређе Мораву, ј а на левој страни исте остави потпоручика Прибишевића, да за сваки случај потпомогне овај поход, а сам се упути Крушевцу. Из Туприје послао је раније једно оделење у Сталаћ да мотри на нишевачке Турке. Из Шапца пак послао је .једно оделење да пази да Крушевцу не дође помоћ од Прокупља. Приближавајући се Крушевцу кроз шумовите пределе Михал>евић је у напред изаслао капетана Симоновића. У то га стигну и оно оделење од Сталаћа. На авангарду под Симићем испадну крушевачки Турци, па је сузбију и погоне, ну у томе ударе на главну војску под Михаљевићем. Ту их Срби дочекају ватром из топова и пушака тако јако, да се ови морадоше повратити натраг у утвр1>ену Паланку. Сад Михаљевић оспе јаку ватру на Турке у утврђеном Крушевцу, па пошто их збуни, нареди јуриш и заузме градић. Турци се разбегну на све стране, где их Срби у потери многе побију, само они што су одступали Прокупљу проЈ^у о мање штете. Уз свирање војене музике Михаљевић уђе у Крушевац, позове <?колне кметове па их по слу-

жби божјој опомену, да се покоравају ћесару и да поправе цркву Лазареву, коју су пре тога Турци за шталу употребљавали. Том је приликом задужбина српског кнеза Лазара после толико година на ново пропевала у некадањој престоници његовој а глас који је отуда одјекивао наговештавао је Србима боље дане будућности. За команданта Крушевца остави капетана Геца са оделењем Фрајкораца. Већ еутра дан 25. декембра Михаљевић се врати у Јагодину. При повратку он посла капетана Симоновића са једним оделењем Фрајкораца те растера Турке који су се налазили код манастира Студенице. Срби Крушевљани поседну путеве од Алексинца и Прокупља те се обезбеде од Турака.(') И тако је на крају 1789. године у рукама Ћесареваца био цео београдски пашалук: на истоку до Тимока, на западу до Дрине и на југу долином Мораве до близу Алексинца, везујући преко Крушевца и Краљева са освојењима на запад до Дрине. Ну да оставимо бојно поље и ратне оргије, па да бацимо један летимичан поглед на

,) На истом М'сту, стр. 323—327.