Beogradske opštinske novine

X

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 7. АПРИЛА 1896.

БРОЈ 15.

ИЗЛАЗЕ ЕС ГЕЗ нД ГЕЗ Љ И О :ЕДАН-П-3"Т Ц е н а : За Србију на годину 6 линара НА 110ЛА ГОДИНЕ 3 „ За стране зеиље на годину 9

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ Г1РЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА 0П1НТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. — НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

0 Б Ј А В А По решењу г. министра Војеног од 21. марта тек. год. ФЂЛ^ 1585. и претпису команданта дунавске дивизијске области од 15. марта тек. год. № 1133. и наређењу команданта VII пуковског округа од 28. тек. мес. Ј\2 2498. имају сви обвезници свију позива, јединица и родова оружија доћи на прозив и поверу спискова. Пошто су за ову годину израђени спискови по азбучном реду, то ће се овај прозив изврпшти овим редом: 8. априла доћи ће на прозив они обвезници редовне војске I и II позива народне вотске којима име ночиње са словима А. Б. В. Г. Д. Ђ. и Е. 9. априла доћи ће на прозив они обвезници сва три позива којима име почиње са словима Ж. 3. И. Ј. К. Л. Љ. и М. 10. априла доћи ће на прозив они обвезници сва три позива којима име почиње са словима Н. 0. П. Р. С. Т. У. Ф. X. Ц. Ч. Ћ. и Ш. Прозив овај извршиће се на Тркалишту код општинских барака. српш ГШ ци ПРОТ"тТКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459 — 1814. год. ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИИ и П. М. ОПАСИЋ. (Академџјски Савет Вел. Шиоле нагродио првом видовданском наградом оашт. Београдске). (настав Ј.к) Ну Срби су пх и тамо гонили; а многе војводе прославе се у заседама по „Китогу лугу зеленоме", где побију силне Турке који се враћаху у Босну, и задобију огромну. пљачку. У том ревносном гонењу нису их поштедили чак ни на аустриској територији, већ су их и преко Саве гонили и таманили. Победом на Мишару не само да је сузбијена босанска навала, већ Турцима не пада више на ум, да с те стране наваљују на Србију. Ову значајну битку као и више других, народна песма дивно је опевала, овековечивши див-јунаке српске који се онако храбро борише.

Како су приликом овогодишњега превођења и сви државни чиновници увршћени у позиве који им по годинама старости припада, то ће и они сви • на овај прозив доћи. Приликом овог прозива извршиће се и упис оних који до сада нигде нису били уписати. Ко овом приликом од уписа изостане искусиће казну прописану чланом 88. зак. о устројству војске, а то да ће бити кажњен војним судом новчано од 500—1000 динара или затвором од 3—6 месеци. Почетак прозива почиње тачно у 8 сати ире подне и траје цео дан. Саопштавајући предње Суд општине града Београда позива све обвезнике без разлике како оне уписате у редовну војску тако и оне уписате у I и II позив народне војске да по изложеном рсду и означеног дана на означеном месту предстану ради прозива, повере и уписа. Од суда општине града Београда. ОВБр. 426. 29. марта 1897. год. Београд.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 7. Марта 1896. год. Нредседавао члан суда г. Јов. Антонијевић, присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г.г. Драг. Стли-нковић, Дамљан Стсјковић, Ђорђе Димитријевић, Сав* М. Џеваировић, С. Ђ. Јорговић, Сава Ковачевић, Љуб. Марковић, И. Коз !ић, Н. Антоновић, М, Штрбић, Јарослав Безуха, Влад. М. Ђорђчвић, Ј. Алкалај, Др. Војислав М. Суботић, Дим. Гавриловић, Благоје Милош вић, I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 4. марта 1896. год. и примљен је без измена. II Ио нрочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АВр. 1745 и 1788, којидЈ® се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су му непознати Ресим Гагић, бив. центаш при дунав. паробр. друштву, Новица Грујић, звани „Мурга" овд., Владимир Чолић и Милисав Младеновић овд. III Заступвик председника извештава одбор, да је у седници од 14. ®ебр. 1896. АБр. 1208 од.

За време ових нападаја босанских Турака, Ибрахим-паша скадарски са 40 000 људи кретао се је од Ниша к Алексинцу и Делиграду, тежећи да продре Београду. Њему иза1)у на сусрет Младен Миловановић, Петар Добрњац, Станоје Главаш, Плакић и други са доста војске. Ибрахим је с почека слао против Срба омања оделења; тако крајем јула навали на Србе Цакић-паша са 3 000 војске, но он буде сузбијен од Алексинца Али кад крушевачки паша са 6 000 људи навалп на Алексинац он потисне Србе и допре до Делиграда. У шанцу који је уредио и утврдио капетан Жикић, Петар Добрњац дочека Турке и даде им снажна отпора. Турци су и даље читав месец дана насртали безуспешно под Ибрахимом на Делиград. Ну кад Кара-Ђорће после битке мишарске, посла помоћи Делиграду, па се сам тамо упути, Турци после једног жестоког судара са Младеном и Мнленком увиде, да и ако су потисли Младена не могу задобити српска утврђења. По доласку Кара-Ђорђеву Срби излете из шанчева па се упусте у борбу с Турцима, па успу те их потисну Нишу, за-

робивши им више топова и доста муниције. Још им већи страх зададе продирање Главашево са 3 000 људи који заузе Крушевац, Прокупље и продре до на Лаб спречивши тим Ариауте да не помажу Ибрахиму на Делиграду. На скоро после одступања турског с Делиграда Миленко Стојковић разби војску Пазван-оглову и погна их до Тимока.Г) Сузбијени Ибрахим-паша од Делиграда понуди Кара-Ђорђу измирење. Том се приликом углави с Турцима примирје. Два кнеза са вештим преговарачем Петром Ичком — пре тога тумач српског посланства — буду послати Турцима. Ичко у Цариграду тако ирестави стање ствари — те успе да склони Турке (плашећи нх Русијом) да Србима признаду иолу-независност. И већ је јездио турски мухасил са 150 Турака да у Београду представља султана а Срби да плаћају 806 000 гроша у име данка. Ну од овог свега не би ништа, јер кад Ичко потражи потврде султанове за мир, у Цариграду

(!) Ка11ау В. (Јевсћ. Дег 8ег1»еп, В. I. 8. 376,—378Годишшица Н. Чупића кљ. XIII стр. 211—213.