Beogradske opštinske novine

Год. XIV.

- 103 -

Бро ј 25.

на нешто, што су изгубили из вида, а то ] је ово. Моје је мишљење, господо, да би ми могли ! сами да направимо тај кеј, са овим нашим приходом трошаринским. Ја знам госнодо, да се са 800.000 дин. даје придичпо што шта учинити. • Ја бнх дакле молио г.г. инжињере да ми објасне да ди би било могуће да ми сами правимо те радове са наптим приходом трошаринеким, па ако није могуће за 5 година да направимо онда за 10, само да се не задужујемо. Ја бих дакле молио г. Љубу Марковића и Милашиновића, да ли би могли ми то да правимо. Еоста ПетровиК —- Г. Стеван Поповић износи сад сасвпм један нов предлог. Ја имам да констатујем овде само један «>акт а то је да сам ја предложио пре 7 сах. оно, што ћете ви сад да усвојите. Ми смо дакле провели цео сат говорећи о тој ствари, а можемо да протегнемо и још један сат, па ћете опет то исто да решнте. Мени се чини да треба урадити оно што је предложено још у почетку, а то је да се итограФише ова понуда и разда одборницима ' па кроз 3—4 дана дасе држи нарочита седница те да решимо ту ствар. Милан МнлашиновиЛ — Ја имам да кажем г. Стеви Поповпћу ово, да кеј и капали у вароши не могу да се раде на парче. Једино сс може овако да изради и никако друкше. То још и може да буде за калдрму али за ове велике ствари не може. Каналску мрежу не можете ни за 10 година да изведете са тим приходом Да је наш буџет трошарински 2,000.000 дин. можда би још нешто и могло да буде а овако не можв) нарочито ако хоћемо да имамо нешто добро. Председник — Господо, усвајате лп дакле тај предлог да се ова нонуда литограФише п сутра разда одборницима, па да седница нарочита зато буде у понедељак? (Усваја се.) Данашњи састанак закључујем. Састзнак је трајао до б^/з час. у вече.

Н А Р Е Д Б А Управа града Београда, актом својим од 23. Маја т. год. Бр. 12107, доставила је општини оваку наредбу команданта дунав. дивиз. од 21. Маја о. г. Бр. 81.

Војеним стражарима, како код војног сењака тако и код свију државних зграда издато је нарочито наређење, да иуцају на свако лице, које се око државних сењака и зграда, ноЂу иримети — с позивом да суд општински исту достави до знања грађанима. како би знали, да се ноћу не виђају у близини државних зграда.

Предњу наредбу команданта дивиз. области, суд општински саопштава грађанству ради знања и управљања. Из канцеларије суда општ. града Београда 25. Маја 1896. год. АБр. 4124 Београд.

ОПШТИНА ГРАДА БЕОГРАДА

Стање на дан 31. марта 1896. год.

РЕДНИ бРОЈ

Назив рачуна

гг

О Т 2=2

Рачун

благај не

396132

394659

1473

Г)

иривремених издатака .

376124

15504

—

360620

—

....

хартија од вредности .

18438

—

18438

—

непокретности ....

5297955

—

5297955

—

покретности

78771

—

78771

—

грађења кеа

82559

—

8.-559

—

„ водовода . . .

2758213

—

2758213

—

„ калдрме из Зајма

666300

—

666300

—

„ канализације . .

40212

—

40212

—

„ школе у д. крају

208401 05

—

208401

—

„ „ у Палилули

22997, 38

—

22997

—

! 12

„ цркве у дун крају

53885

—

53885

—

дужника разних . . .

89137

—

89137

—

„ калдрме . : .

181775

181680

—

„ водовода . . .

58507

—

58507

—

—!

„ трошарипски

28776

—

28776

поверилаца разних . . .

34264

376770

—

342505

Г)

Фондова разних ....

—

157043

—

157034

касе Фонда гробљанског .

—

81407:09

—

81407

ФОнда регулационог . .

—

19367

—

19367

! 21

управе фонд . за раз. фонд.

8365

—

8365

—

„ „ „ регул. „

44551

—

44551

28;

—

Г)

„ трошарине . .

110607

72535

380/2

•—

—

„ водовода....

27376

22672

08'

4704

—

„ Фондова за зајмове

—

100782

' '

—

100782

пријема

40000

—

4200000

—

4160000

—

остава код Нар. Банке .

4020000

—

4020000

—

Г)

Народне Банке ....

—

2043190

—

2043190

преносних кредита.

13793

232887

—

219093

ажије резервне ....

—

1643

—

1643

нрихода по буџету. . .

—

179265

—

179265

расхода „ „ . . .

209659

—

209609

—

Г)

гробљанског буџета . .

3421

6273152

—-

2851

Г)

буџета трошаринског . .

2379

—

2379

—

главнице

698

6969169

—

6968471

14373307

14373307 75!

14275613

10. јуна 1896. год. у Београду.

Мл. књиговођа, Г.1. књиговођа, Милија ЈовановиЋ. К. Ј. ЈанковиЋ.

— то никакве кораке против Црне Горе предузимати. Али, сад кад са Петром закључи мир на Пруту и обезбеди себи мир с те стране — он се обрати њој. Године 1712 у пролеће, нареди он своме сараштеру Ахмет паши (то је онај што је с Петром Великим учинио мир на Пруту), да војску купи и да се на Црну Гору креће... Ахмет скупи 58.000 војника и за кратко време упусти се у Албанију пут Црне Горе. Да би заварао Црногорце, он своју војску задржаваше у Албанији и Зети неко време, не хотећи прелазити границе. Црногорци то протумаче и док је сердскер с војском маневрирао по даље од границе црногорске, владика Данило искупи своје главаре у велику скупштнну на Цетињу, па им громким гласом рече: „Чули сте да се варвар азијатски кренуо да н ову последњу искру наше слободе — угаси! Недајте се Црногорци !... Сјетите се да су ваши преци за њу толико крви пролили.. Витезови моји !... Ја сам вам духовни поглавар и црквени пастир, али ме је милина да припашем и ја јуначки мач... има л' ишта боље но на бојном пољу с мачем у руци јуначки свијет ј

промјенити... Не жалите живот за поштење !... Напријед јунаци за крст часни и слободу златну ! ^'....(^. Главари и народ који ту бејаше поздраве га с усхићењем. Владика се за тим крене војсци, која бјеше на међи ријечке и њешанске нахије. Под ведрим небом на свјежој мајској трави, он одслужи, опкољен војскоч литурђију, па за тим сву војску причести и часним крстом благослови... Војску своју, која бјеше десет пута мања од непријатељске, владика подели на три де.та, дошавши на воду Маршуљу. Један део војске узме сам владика и намести се на главном путу код воде Влахиње , како би Турци најпре на њ ударили. Други део предводно је чувени јунак Вук МиКуновиА који беше одређен да се сакрије у дно брда Врање и да Турке нападне онда, када чује звеку мачева и ханџара... Трећу војску вођаше сердар Јанко ЂурашковиК , коме бјеше заповјеђено да удари тек иза Мићуновића. У том Ахмет-паша крену. своју војску... Као авангарда напред му иђаху јаничари ( Ј ) Кочубинекп!. Ми и они, стр. 134. —

а за њима Арбанаси и остали редом. Прва војска прође између Врање, где беше Мићуновић и Пржника где стојаше Ђурагаковић, и упути се право друмом. Кад су јаничари наступили на позиције владичина одјељења: — црногорски џеФердари обориихе прву ватру... Овај ненадни дочек, збуни Турке, јер мншљаху да их нико до Цетиња неће дочекати !... Турска се војска прибра н наступи брже. Црногорци пак оборигае јога неколико пута ватру па „за оштро гвожђе прихватише"... Кад настаде сјача, Мићуновић удари са своје етране а Ђурашковић са своје... Турци се огетоше и нададоше бегати, али не опораве натраг од куда су дошли, него зађу у гуету шуму и нагазе на литице, те половина пострада. Једно јако одељење од 20.000 јаничара и Арбанаса, без паше (он бејаше утекао Подгорици) буде опкољено Црногорским јунацима. Бој се продужи читав дан и Турци буду уништени. У густој сечи буде лако рањен по грудма и владика Данило. {Наставиће с)