Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД XV.

НЕДЕЉА, 16 МАРТА 1897.

БРОЈ 12

ИЗЛАЗЕ НВДВЉНО .ТЕДАН-ПУТ ЦЕНА: За Србију на годину _ — — — — — — — — 6 дииара на пола године — — — — - — — — —• — 3 „ }>а стране земље на годину — — _ — — ■*- — — 9 „

ПРЕТПЛАТУ ВАЈБА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСЏОДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ ' ' : ■= ^ ; '' ——

0 Б Ј А В А Командант V11 пуковског округа, актом сво1им од 25 Фебруара о. г. БР. 1891, доставио је суду опгатине београд. нредпис г. министра војеног од 19фебруарао. г. ЕБР. 1207 којим се наређује : 1, Да сви резервисти редовне војске, у случају позива на вежбу, понесу собом прописну своју обућу у добром стању, а тако исто и по један копоран израђен од сукна боје затворене, — црна или мрка; а обвезници неборци још по један пар опанака у резерви, сем тога неборци да дођу на вежбу у свом прописном оделу, било то чохано или сукнено, само да је затво рене боје. 2, Сви обвезници I позива народне вој ске да набаве у што краћем року одело пронисно за њих како би, у случају по зива. могли на вежбу доћи са пропзсним оделом 3, Да сви обвезници редовне и 1-ог позива народне војске одмах набаве и у случају позива на вежбу, собом понесу но једну торбу са упртачима (торбу упртачу)

КРАЉ УРОШ I ВЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото: Сге^еге ипа сова, регсће 81 е и<Ј11о «1 јг1 а, е регсће поп .41 е ауп!о сига <Н езапппаг!а, & 1ог1;о а1ГиИеШо с1е11'иото. ГЈворагЛ! на11иоали : П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИЋ и Т. КОБЛИШКА

Ло арепоруци Академијског Оавета Велике ЈПколе ова је расирава награ/јена нарочито.ч видовданеком наградом оигитине оеоградске у 1805: год:

Снаставак) За тим знамо да краљица Јелена, после његове смрти не само подиже чувен градачки манастир на Градачкој реци, већ обдари манастир Сопићани, задужбину свога мужа, часним крстом на чије је дрво потрошила по свомтврђењу 2000 златица, а трећу хиљаду на драго камење и злато Ј Да је, дакле, српски двор био онакав, како га Пахимер описује, зар '} Данило 8. 68.

за ношење резервне хране, резервне муниције и других ситница. Ширина ове торбе требз да је 25 — 30 сантиметара а дужина 30—35 сантиметара, но у опгате толика и такових размера, да напуњена лепо и угодно належе на леђа. 4 Да резервисти у опгате не долазе на вежбу у дугачким когауљама од кудељног нлатна пошто се због њнхове гломазности цепају панталоне приликом облачења већнекасобом понесу краће кошуље. Од суда општине града Београда, 1 марта 1897 г. ОВБр. 356, Београд.

0 Б Ј А В А Презив, смотра и вежба обвезника свију позива I батаљ. среза(београђана) извргаиће се као што следује : I Обвезници свију јединица и установа који по годинама припадају редовној војсци, (од 20 - 30 година старости) имају доћи на Тркалиште зарад саопштења где је ко уписат и то:

20. Марта, у 7 сати пре подне они чија су имена са почетним писменима А, Б, В. Истог дана у 2 сата по подне они, чија су имена са почетним писменима: Г и Д. 21 -ог Марта у 7 сати пре подне да доћу они, чија имена почињу са писменима: Ђ, Е, Ж, 3, И и Ј. Истогданау 2 сатапо подне, они, чија имена почињу са писменима: К Л. и Љ. 22-ог Марта у 7 сати пре подне они, чија се имена почнњу са писменом: М. Истог дана у 2 сата по подне они, чија имена почињу са писменом: Н. 23-ег Марта у 7 сати пре подне они: чијаимена почињу са писмом: 0, П, РиС. Истог дана у 2 сата по подне они: чија имена почињу са писмом: Т, У, Ф. X, Ц. Ћ, Ч и 111 24 ог Марта доћиће на Тркалнште у 7 сати пре подне, сви они, којима је упис већ саопштен, а који припадају само пешадији, зарад ФОрмирања чета, примања билета и смотре. 25-ог Марта доћиће на Тркалиште у 7 саги пре подне, сви они, којима је упис такође саопштен, а који припадају ко-

би он могао чинити овако велике издатке? На послетку да Урога није био тако нрост — дага онај грчкицеремонијал нијемогао изненадити, довољно нам сведоче углед и посрества Урошева између појединих владалаца, чега заиста не би било, да је онако као што вели Пахимер Но из свега овог јасно је да је Урош као добар политичар, предвиђајући опасност која може настати ако се сад приближи Грцима, не примањем дарива и слугу одбио грчко пријатељство. За то је он, по свој прилици, и послао посланика Глигорија на сусрет грчким посланицима да им достави намеру његову (само у завијеном облику) и ови, пошто им он (Глигорије) предходно наговести да је страдао од хајдука, а за тим и сами бише похарани, нису могли ништа друго чинити, но да се са принцезом врате цару. Пошто Михаило не успе да овимпутем поквари српске преговоре са Карлом, прибегне другом плану. Он се сад обрати папи тражећи од њега да уједини цркве т.ј да потчини грчку цркву рим пани. Да би тако завадио Урошаи Карла васпостави архиепископију јустинијанску у оним границама у којима је била 1019.

г. под Василијем II т.ј. претопи српску пећску патријаршију у јустинијанску, те да на тај начин ову уништи. Но ни овај план не испаде на његово задовољство, јер грчки свет не прими унију. И сад Карло I анжујски отворено ступи у преговоре са Урошем коме 1274 г- пошље посланике Јакова Де Реџио попа Јована Де-Церарда; а исте године оде к њему као српски посланик кнез г Бура.(') Савез је рекло би се био углављен, али за владе Урошеве није дошло до озбиљнога рада против Грка.( 2 ) После раскинућа са Грцима Иричек спомиње да је краљ Урош имао и доцније са њима некакав мали сукоб; али о томе ми ништа не знамо а једини он то и помиње. Такође се спомиње да је краљ Урош при крају сво.је владе између 1275 и 1276 г. ратовао са Дубровчанима. Том су приликом Дубровчани у савезу са Омишанима били против Карла__Анжујског, и Урош је онда нападао на Ду-

') 11. Срећ.: Ист! Срп. н. II 8. 165; — Рад XVII 8. 217. 2) Љ. Ков. и Љ. Јов. I ,ч. 101.