Beogradske opštinske novine

Број 28

— 94 —

Год. XV

0 В Ј А В А Да би се публици, која посећује калимегдански парк, дала могућност, да што пријатпије проведе часове за време шетње у парку, у недељне и празничне дане по подне. — Председништво општине споразумело се са Командантом дунавске дивизије, да у те дане свира војна музика у парку калимегданском, разуме се, када буде лепо и погодно врем за то. Да би се пак покрили трошкови око плаћања музиканата, суд је општински решио, да се за улазак у парк у те дане наплаћује од особе: За одрасле 0.10 д. За децу испод 12 година . 0.05 „ Исто тако за седишта (столице у кругу око водоскока), наплаћиваће се 0.10 д. од особе. 0 овоме се извештава публика ради знања. Од суда општине београдске 6. Јуна 1897. г. АБр. 2270 у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 23 Маја, 1897 104. Председавао председник г. Ник. II. Пашић. од одборника билв: г. г. С. Ј. Азријел, 'Б. Милијашевић, Дим." Довијанић, Годуб С. Јанић, Н. Спасић: К- С. Караџић, Стеван Максимовић, Р. Драговић, И- Коздић, Драг. Стаменковић, Н. Автоновић Стеван Миљковић, Дамјав Стојковић, Др. Лаза Пачу,'' Др'. Марко Т. Леко, Ђ- Р. Ода вић, ЈБуб. Живковић, Т. Селеекокић, Коста Д. Главинић, Милутив Ј. Марковић, М. Савчић, Тодор Ј. Мијаиловчћ, Влад. М. Ђорђевић, Гаврило Бркић, Д. Ђирковић, Влад. Чортановић, М. 0. Петровић. I Прочитан јв записник одборских од^уча седнице држане 21. маја 1897. год. и примљвн је без иамена. II Одборник г. Раденко Драговић примећује, да нема никаквог надзора над имањима, што су поплављена нити има осветљења, те се често дешавају крађе, скидају прозори итд. Председник је одговорио, да ће наредити, да се тај крај уредно осветљава, а односно сигурности надлежна је полиц. власт, којој се треба и обраћати. У оста лом и сама ће општина обратити пажњу подицији на ову околност.

ЛАНЧИШ СПОМЕНИК (НАСТАВАК) У свима његовим јавним радовима у којима се огледа неумитна истина и строга објективност као и у научним делима, види се поред научара којв испитује, и лекар, који поучава, лечи. „Као брижљиви посматрач свега оног, шго на српској земљи расте, као сгари путвик по свима крајевима наше лепе отацбане, Панчић је имао више него многи лруги прилике, да се позна са животом нашег народа и да уочи његове махне У својој штудији о шумама 1 , Павчић износи не само економску вредпост паших шума, већ и њихову „важност за наш живот, за наше здравље" и даје упута, како да сачувамо шуме. * * * Испитујући природно благо наше богате отаџбиве Панчић је као лекар обраћао и» т

1 Нешто о нашим шумама. Говор приликом затварања I изложбе земал.ских производа 4|Х 1870. у Крагујевцу. Ш Продужен је претрес цитања, на који начин да се нодмири вишак у расходима буџетским за 1897. год. По свршеном обавештавању председник је ставио на поименично гласање поједине предлоге о начину подмиреења овог вишка и то: Иреддог да се овај вишак расхода попуни прирезом; овај је предлог са 15 гласова против 11 у начелу одбачен. Предлог, да се зајмом иодмири. И овај је предлог у начелу одбачен са 20 гласова против 5 (један није гласао). 0 предлогу, да се оваЈ вишак расхода попуни приходима трошаринским није поименично ни гласано, пошто је једногласно одбачен. Пошто је председник смаграо, да би било противно закону по нова решавати о буџетским расходима, који су већ примл.ени, то овај предлог није. ни стављен на гласање него је сед^ица закључена с тим, даје овај вишак расхода у буџету остао непокривен.

РЕДОВНА СЕДНПЦА 5. Јуна 1897 год Председавао председник г. Ник. П. Пашић, од одборника били: г. г. Драг. Стаменковић, Стеван Миљковић, Дамјан Стојковић, Мих. Павловић, Д. М. Ђорђевић, КС. Кар аџић, Н. Р. Поповић, Евг. М. Чоловић, Др. Марко Т- Леко, Љуб. Живковић, Ђ. Р. Одавић, Стеван Максимовић, М. П Тодоровнћ, Тодор Ј. Мијаиловић, Др. Лаза Пачу, Тоша СеЛесковић, Р. Драговић, Сава М. Џеваировић, Н Антоновић, Н. Снасић, М. Савчић, Коста Д. Главинић, М. Капетановић, М. 0. Петровић, Милутин Ј. Марковић. I Прочитан је записник одборских одлука седниде држане 23. Маја 1897. г. и у одлуци КЊБр. 249, учињена је измена, да о трећем предлогу, да се вишак у расходима попуни из трошаринских прихода, није ни гласано, пошто се исти садржавао у ономе другом, јер се и мислило, да се тај зајам учини из трошаринских прихода. Да је одборник г. Раденко Драговић тражио, да се изнесе одбору на решење молба савских грађана, да се тај крај снабде зградом, подесном за основне школе. II Председник извештава одбор, да је одборник Коста Петровић, бакалин, данас пре подне умро. и моли одборнике, да покојнику укажу последњу почаст присуством при сарани. Одбор је примио к знању ово саоп штење изговоривши стојећи: Бог да му душу прости.

жњу и ва лвковиту снагу наших минералних извора и свежег планинског ваздуха Једна од наших најмлађих и најлепших бања Врњци, има у мвогоме да захвали лекару Панчићу за свој напредак јер је он први' заингересовао свет за њу, упоредио са топлим кисељаком у Емсуи препоручио противу мн01их болести. У свом путовању по Србвји 1869 год. 2 Панчић обраћа пажњу на гушавост, коју је налазио код људи у романтичним а сиромашним крајевима крушевачког округа (у околини јошаничке бање). Панчић је и доцније као проФесор Велике Школе узимао живог иптереса у раду лекарског сталежа и радовао сс сваком његовом напредку. Многи наш лекар има да благодари Панчићу, што је постигао своју жељу и задобио у друшгву положај поштован и независан. * # * А када е пре 25 година, заузимзњем 15-рице београдских лекара засповало Срц-

1 Копаоник и његоао подгорје. Говор о Св. Сави 1869. 2 Во1ашасће 2еН§сћгШ уоп 1)г. А. 8коД1х ^Ујеп 1870. XX Јаћгц. Во1ап18с]1е Еејче ш 8егМеп. Е1п 8сћпеИ)еи ап Јаика, стр. 173.

III Председник саопштава одбору, да је буџет општински за 1897 год., који је одбор општински у последњчм се д ницама усвојио, спровео господину министру Финансија на одобрење са нарочитим спроводним актом, у коме је означено. колики су приходи а колики расходи; да би се вигаак у расходима могао смањити на испод 80,000 дин. смањењем буџетске позиције расхода на калдрмисаше вароши са 100.000 дин и потпуним изостављањем расхода на чишћење улица и износ сметлишта из домова, који би се посао дао под закуп; да ,би се на овај начин смањени вишак у расходима могао подмирити или прирезом на граћане, који не би изнео више од 9 од сто, или зајмом, или употребом трошарински прихода за ову год., умољен је господин министар, да својим решењем одреди. који би се од ова три начина могао унотребити за нодмирење овог пигака у раходима. Одбор је примио к знању овај извештај одобравајући рад председника општине IV Одборник г, Н. Антоновић пита. зашто се не извргаује одборско решење о нросецању цродужења поштанске улиае. Председник је одговорио, да је предмет овај упућен, гра^свинском одељењу, да поднесе извештај у ономе смислу, како је одбор захтевао. Чим овај извештај буде готов, известиће се одбор о томе V Одборник г. ТзЈрђе Р. Одавић наводи како је неки сопственик у КосмаЈској улици с лица полигао сасвим изнова зид на сасвим трошној кући не имајући за то одобрења од грађевинског одбора, иа пита, ко је надлежлн, да се брипе, да сз закон грађевински тачно извршује а одборник г. Михаило Павловић наводи, да је на краЈ књаз М иошеве улице такође једна стара кућа оправљана. Председник је изјавио, да се за извршење закона грађевинског у првом реду има бринути полицијска власт а да је и општинским органима наређено, да пазе, да когод не ради против тог закона; да се кућа у I кнез Милошовој улици оправљала са знањем грађевинског одбора. VI Одборник г. Мијаило Павловић, нрадлаже, ; да се одрели јелна комисија, која ће ирегледат и оне станове који су били под родом односн 0 | ско Декарско Другагво, видимо међу осии вачвма и др. Панчића, који не само помаже постанак друштва. већ се прима и за чувара будућег медецинског музеја, чиме је засве- ! дочио своје пријатељство на спрам лекарског I друшгва. Панчићев рад на Флори и Фауни имао је и нехотице големог утицаја на постанав и правилан развитак мелецинске терминологије 1 у нас, јер нам \е открио неисцрпно благо нашега депог језика и упутио да чувамо његову частоту. Твме је Панчић учипио неоцењену услугу нашој науци и вечито нас задужио. А ми, његови ученици, који смо били тако сретни да слушамо његову живу реч, и са школсне клупе и у ботаничком врту да га пратимо у екскурзијама, које су нам остале у успомени као пајлепши дани нашег ђаковања, вечно ћемо се сећати оии благих, очинских поука, којима вас јеучио да је у раду живот, а у вршењу дужности најлепша одлика човекова, којима пас је учио да љубимо не само пауку, већ и отаџбину; „јер љубав отачаства, као што је

1 29 IV 1872 год. упутио је писмо председник) привр. одбора срп. лек. др.