Beogradske opštinske novine
ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ Год. XVI. I НЕДЕЈМ 8. ФЕБР7АРЛ 1898. ) Бр(у 6. р НЕ1ЕЉН0 ЈЕДАН-ПУТ 1 претплату ваља слати упутницом на опшчински суд ; а све коресподенције на уредника. 1д в н а : I РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. Ва Србију на годину 6 динара ј на пола године 3 „ ; НЕПЛАЋЕНАПИСШАНЕПРИМАЈУОВ. За стране земље на годину •> » ;
* * - ара &.У
НАШ ПРВОСВЕШТЕНИК, Његово Високопреосвештенство Архијепископ београдски и Митрополит Србије ГОСПОДИН МИХАИЛ иснустио је своју нобожну и племениту душу у 12 часова 10. м. ио нодне. Његово тело пренеће се данас у 5 часова по подне и8 Митрополије у Оаборну Цркву, у којој ће лежати до Недеље 8. о. м., којег ће се дана у 10 часова пре подне у Саборној Цркви опевати и сахранити. Општина града Београда извештава грађансгво Пресгонице о овој жалости и очекује, да ће грађтни, у знак жалости за својим Архипастиром, истаћи дрне заставе на својим домовима и да ће [грисусгвовати служби с парастосима и опелу у Саборној Цркви. Београд, 5. Фебруара 1898. г. Општина града Београда.
СРПСКИ КРАЉЕВСКИ ПРЕСТО и ПИТАЊЕ 0 ЊЕГОВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутииа до иобеде краља Стефана Уроша Ш. над краљем Владиславом 1Ј. иоториска рас11рава Мото : Знати много о једној ствари, а но мало од свију; анати добро оно, што се тиче српеке народности, српства и сдовенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим српским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић написао ЉУБ. АНДРЕЈЕВИЋ (Ова је расирава награђепа арвом видовдапском наградом Оаштине Београдске у год. 1896.) (наставак) Али ни с једиом од тих жена не имаде деце, него је имао два сина од две наложнице, од којих једноме беше име Константин а другоме Стеван..." 1 И најпосле, да наведемо и једно иисмо папе Јована XXII. од јуна 1323 године. Кад је Стеван почео
1 Годишњица XIV. стр. 24—25.
да води преговоре са Филипом Тарентским односно женидбе са ћерком му Бланком и преласка у католиштво, Филип је о томе известио папу. Напа Јован услед тога пише бургундском архиепископу напред поменуто писмо, у коме му налаже да прими на себе ту дужност да преведе у католичку веру српског краља Стевана .,([11011). 81С11* аССврШШ8, (|ИО П (1а1Т1 ОГ08Ш8 8ете I Јех, ра1;ег (мик сопш^а^и« §'епиЈ1; с!е 8о1Ша ..." и да се, ио преласку у католиштво, његовој деци даду сва права и све почастн, које припадају законитој деци. 1 Свима се овим наводима, дакле, утврђује, да је Стеван Дечански незаконити син краља Милутинз. Рајић је покушао да докаже противно, али му није испало за руком, 2 јер Мајков 3 много доцније, држећи се Енгела, тврди и сам да је Стеван незаконити син Милутинов, што и најновији напш историчари прећутно одобравају. Морамо признати да ово тврђење има довољно основа, али да ли је то, на основу чега се тврдп, и довољно поуздано ? Да ли су Мадијев, Буркард и папа Јован били тачно обавештени о Стевановом рођењу?
1 ТћеЈпег. Уе(;. топ. Нип§. бр. 748. стр. 491. 2 Раичв Ј. Истории... Сербов1, књ. III. стр. 633-635. 3 Истор. срп. нар. II. ивд. стр. 35-38.
Овим ћемо се питањем мало више забавити. У Даниловим Животима не каже се ништа о томе, колико се пута Милутин женио, нити којајебила мати Стеванова, а Константин се нигде и не спомиње. Толико само отуда знамо, да је Симонида, кћи византиског цара Андроника, била последња жена Милутинова, а маћеха Стеванова. 1 Григорије Цамблак, пишући живот Дечанскога, и сам му не спомиње матер већ само маћеху. Константина зна као Милутиновог сина, а брата Стевановог, али од „иникј мдтфе". 2 Доцнији летописци знају само за имена Милутинових синова Стевана и Константина. Савремени грчки писци оставили су нам опширније извешће о Милутиновој женидби. Грегора 3 прича да Евдокија, сестра цара Андроника, није хтела да пристане на брак са Милутином с тога, што се је овај пре тога већ три пута био женио и то овако: прво је узео био себи за жену кћер господара влахиотског; после неког времена отера ову прву жену и ожени се сестром своје снахе, скинувши претходно
1 Дан. Жив. крал,., стр. 2 Гласник XI. стр. 64. 3 Руски превод, стр. 196.