Beogradske opštinske novine

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

1 ј^^>-'%-"%^'^ж>жа.ж%лжж%.'%.' | %.'%. - %.'%.'%. , %:

Год. XVI. 'ЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖл

НВДЕМ 6. ДЕЦЕШБРЛ 1898.

Број 41.

ЖЖЖЖЖЖЖЖл

ГЈГЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЖЛ•

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ ЦБН А:

За Србију на годину .... на пола године . За стране земље на годину

6 динара 3 9 .

претплату ваља слати упутницом на оппјтински суд а свв коресподенцше на уредника. РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. НЕПЛАТ. ЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈ7 СЕ.

Н А 3 Н А Њ Е Одбор је општински у седници својој од 19. Нов. 1898. решио, да се касаиска аренда на јсдну заклану краву повлси од 18 динара на двадесет и четири дин. од првог Јануара 1899. год. Према овоме ће се од 1-ог Јануара идуће године наплаћивати за општинску касу 24 динара за клаље једне краве. 0 овоме се извештавају грађани, а нарочито месари, ради знања и управљања. Од суда оигитине београдске, 1. Де%[. 1898. АБр. 8190. у Београду.

Н А 3 Н А Њ Е Одбор општине београдске у седници од 15. Октобра 1898. г. решио је, да од 1. Јануара 1899. год. буде такса псећој марци два динара , без разлике, да ли се марка узима за мушко или женско псето. Исто тако коштаће марка два динараи онда када се на место изгубљене марке друга купује.

0 овоме се извештавају грађани и позивају, да у току месеца Јануара 1899. год плате ову таксу опшгини и узму марку за свако псето.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 12 Ловембра 1898. год. Председавао председник г. Н. Д. Стевановик; присуствовали чланови суда: г.г. Б. Ј. Рајић и Коста Симић ; од одборника били: г.г. Др. Лазаревић, Мих. Ђ. Илић, Др. Леко, Н. П. Стаменковић, Др. Стеван Марковић, Стеван Максимовић, Пантелијћ, Глиша Стојановић, Милутин Ј. Марковић, Коста Д. Гдавинић, М.Каиетановић, Азријсл, К. II. Михајловић, Влад. Чортановић. (свршетак) VI Одборник г. К. Д. Главинић изјављује, да му није довоњно јасно, зашго је оджожено решавање о ионуди Косуа и Мариновића за зајам и радове. Председник је одговорио, да је ово решавање одложено услед писма господ. Министра грађевина, које је одмах и прочитао одбору и чију је садржину госп. Главинић са осталим одборницима примио к знању и задовољио се објашњењем. УП Одборник г. Коста Д. Главинић предлаже, да се умоле г.г. Министри унутр. дела и грађевина за обавештење, да ли је корисно у оиште а за Београд као престоницу посебице давати у концесију експлоатацију водовода и канала. Одбор је одлучио, да се овај иредлог стави на дневни ред, за идућу седницу. VIII Председник нодноси одбору списак грађана београдских, који имају законом прописане погодбе за поротнике. Пп прочитању тога списка, одбор је решио, да у 189-деветој години буду ова лица поротници за вар. Београд: Аврам Петровић пензионар, Аксентије Ј. Аксентијевић рентијер, Алекса Биба трговац, Алекса М. Ђорђевић бакалин, Алекса П. Милојковић пензионар, Андрија Т. Југовић бакалин, Аранђсл Ж. Илић, землоделац, Арон Костић пензионер, Аћим Бошковић каФеџија, Аца М. Станојевић штампар, Благоје Ајдуковић месар, Благоје Анђелковић бакалин, Благоје Спасић платнар, Видоје Виторовић кројач, Владимир М. Димитријевић илиџар, Владимир Т. Станковић, трг. Влајко С. Каленић економ, Вујица Обра-

КРАЈБ СТЕФАН ДРАГУТИН ИСТОРИСКА РАСПРАВА

МОТО: ...„Уат, сИоГНагит е1 /огтае д!огга [1иха. а1<]ие [гау Шн е$1; тг1ш сХага ае1егпадие 1ш1>е1иг" 8а1и8(;. Сош. Са(;. сар I. „Драгутинова је влада била без живота и свежине" Ист. Ковач. и Јован. стр. 102. написали К. Н. КОСТИЋ И Ф. АР. СТАНОЈЕВИЋ (Рад награђен са 400 динара, првом видовданском наградом од 15 Јунија 1897. г). (наставак) Сама, пак, одредба Драгутинова доласка на престо у толико већма постаје тежом и непрецизном, што старији летописи, на које би. се могли ослонити, ништа не саошптавају о времену Драгутинова доласка на престо. Млађи пак летописи пружају неке хронолошке податке, али ти њихови подаци су доста различни и са свим непоуздани. Тако на пример: 1. Дориатски лешоиис: Кк лгго 81|'ОИ престлки с1 Стеклнк Хрлплки Крлдк. Тожде лето Ећкрлли С1 сћињ его Дрлгоутинћ. Дорпатски летопис, дакле, узима, да је Драгутин дошао на престо 1269 или

1270г. — ДорпатскомЛетопису потпуноприлази и Врхобрежп чки Млађи Лешоиис. По њемује Урош владао 35 година, а престао владати 1269 или 1270 г. 1 ) 2. Сеченички Лешопис узима да је Урош постао краљем 1235 или 1234 г., владао 35 година, и према томе и он узима такође, да је Драгутин дошао на престо 1270 или 1269 г. 2 ) 3. Летописи Софиски, Лодгорички и Сенички са свим се издвајају од осталих млађих летописа. Тако Софиски Летопис узима, да је Урош умро 1264 (или 1263) године, и да је те године Драгутин дошао на престо 3 .) Сенички Летопис не зна ни за владу краљаВладиславанизавладу краља Драгутина. По њему је Радослав владао 1224 —1235, а Урош 1235—1270. Он узима да је г. 1270 ностао краљем Милутин и владао до 1317 (!) 4 ) Подгорички Летопис узима, да је Драгутин постао врховним српским краљем 1278 године. 5 )

!) Види Љуб. Стој. Спом. III стр. 125, 150. — Гласн. Ш стр. 53 — ШаФ. РатгЦ. 1|е(;. стр. 70. 2 ) Спом."Ш стр. 130. ШаФ. Раша1ку Г,е(;. стр. 69. Гл. ЦЦ стр. 51. — 8(;аг. IX стр. 73. 3 ) Спом. Ш стр. 138. —Гласн. 1ЛИ стр. 55 — Види и Гласн. IX (XXI) стр. 238 4 ) 8(;аг. ХШ стр. 177. — Види и Гласн. I стр. 165 6 ) ЈМс1. стр. 183 и 191.

Троношац такође пружа хронограФСке податке нетачне и без вредности. Он узима да је Урош владао 1233—1261 (!) и да је Драгутин дошао на иресто 1261 године.^!) 1 ) М. Катанчић узима да је Драгутин дошао напресто 1271 г. 2 )аПејачевић 1291 (!) 3 ) Архимандриг Јован Рајић узима, да је Урош почео владати 1239 год., које му је године Владислав умро; да је Драгутин отео престо 1270 г., а да је Урош умро 1272. год. 4 ) Наши модерни историограФи у овој се ствари јако разилазе. Г.г. Ковачевић и Јовановић узимају да је Драгутин почео владати 1276 год. 5 ) Г. II. Срећковић узима, да је Драгутин ступио на престо 1277 г. 6 ) Мајков узима: да је Урош завладао у времену смрти Св. Саве, 1237 г.;дајеУрош умро 1272 и да је те године завладао Дра-

!) Гласн. V. стр 52—54. 2 > ЈШ. стр. 173. 3 ) Пејач. 1И.ч( 8егу. стр. 223. 4 ) Рајић. Ист. стр. II. 452, 462, 470, 476, 396, 497, 504, 524. — Видак. Ист. кљ. 1 стр. 99, 103, 107, 112, 113 115. — Ковач. и Јонан. Ист. изд. 1895-96. стр. 88. Гласн. Х 1 јУШ стр. 229—231. — 81аг. ХШ стр. 182, Б ) Ковач. и Јован. Ист. стр. 95 и 101 изд. 1891 и стр. 88 и 94. изд. 1895/96. е ) Срећк. Ист. II стр. 109, 116, 180. — Убавк. Ист. стр. 105, 107, 109. 7 ) Ист. стр. 25—26, 29—30. — Г. Љ. Ковачевић доказао је да је Св. Сава умро 12. Јануара 1236. г. Види