Beogradske opštinske novine
Број 1
о
Год. XVII
ТП Председник извештава одбор, да нрема чдану 55 закона о устројетву онштина и општинских власти имају у овоме месецу да истуие из одбора они одборниди и заменици, који су пре две године изабрати и да имају на место њихово као и на место оних, који су престали бити одборници, да се нови изаберу. По саслушању овога одбор је решио, да се на дан двадесет осмог Децембра опе године изврши избор потребног броја одборника и замениказа општину београдску. За чланове бирачког одбора одређују се одбориици г.г. Тодор Ј. МихајловиК и Коста Н. Лазаревић, а њима за заменика одборник г. Јанаћ М. Јанковић. Да суд ошитински поступи дал.е по закону за извршење овог избора. ВАНРЕДНИ САСТАНАК 12. Д(цембра 1898. Предоедавао прсдссдник г. Н. Д. Стеваиовић; присуствовади чланови суда.т.г. Б. Ј. Рајић, Стев. Ивковић и Коста Симић; од одборника били: г.г. Др. Стеван Марковић, Дамњан Стојковић, Коста Д. Главинић, Стеван Максимовић, Стеван Миљковић, К. Н. Лаааревић, С. Ј. Азријел, Љуб. Живковић, Д. Ћирковић, : Милут. Ј. Марковић, Др. Леко-, Ј М. Јанковић. I Председник ошптине нретвара данашњу седницу у свечану и саопштава одбору, да се данас у Нишу но решењу Народне Скупштине прославља четрдесетогодишњица иовратка Народне Династије Обреновића на српски пресго. Пошто је председник оиштине изговорио неколико речи о овом великом историјском догађају по Србију и српски народ, одборници су сгојећи узвикнули : Живео Краљ Александар I. За овим је седница закључена.
ВАНРЕДНИ САСТАНАК 14. Децсмбра 1898. Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовали чланови суда г.г. Б. Ј. Рајић, Ст. Ивковић и К. Симић, од одборника били: г.г. Др. Лазарсвић, Трајко Стојковић, К. Н. Јазаревић, Коста Др. Ризнић, С. Азриел, Ђ. Пантелијћ, Стеван Миљковић, Дамјан Стојковвћ, Др. Леко, Др. Стеван Марковић, Н. Н. Стаменковић, Коста М. Ђурић, Д. Ћирковић, Стеван Максимовић, Милутин Ј. Марковић, Милов. Миленковић, Ј. М. Јанковић.I Прочитан је записник одборских одлука седница држаних 10. и 12. децембра 1898 г. и учињене су ове измене и донуне,
У одлуци КЊБр. 764: код тачке расхода општег буџета бр. 173 додати речи „и подвоз" и ову иапомену: Овом сумом има се исилатити и угаљ, потрошен а не исплаћен у 1898 год.; Напомена код тачке 2 расхода Фонда регулационог односи се само на прву тачку расхода истог буџета; Тачка 14 расхода буџета гробљанског да гласи : вишак за увећање гробљанске касс. II Председник извештава одбор, да је одборник ошптине ове Глиша Стојаповнћ, каФ. овд. умро 11. о. м. а сарањен 18. о.м. уз велико саучешће овд. грађана. Одбор јепримио к знању. Ово саопштење председника општине изговорив стојећи речи : Вог да му душу прости ! Ш Председник саопштава одбору, да је г. Живко Ј. Барловац извргаујући жељу свог покојног оца Јовице Барловца бив. овд. трг. нослао опшгипи 400 дин. да се за покој душе његовог оца подели сиротињи београдској. Одбор је примио к знању са захвалношћу ово саоиштење изгоговорив стојећи: Бог да прости душу пок. Јовици Барловцу. IV По нрочитању акта унраве вар. Београда и њених одељака АБр. 8733, којимасе траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да ј е Јанко Арсић каФеџија доброг владања и доброг имовног стања; даје Милош Уторниковић надничар доброг владања и сиротног имовног стања ; да су му непознати Обрад Јаковљевић слуга пекарски и Јован Асталош адв. овд.
Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу.
По прочитању тих , молби СтБр. 3480., 3479, одбор је изјавио' мишљење, да се молиоцима Василији уд. М. Благојевића, Пери И. Јанковићу апотекару и Душану С. Јовановићу калФи кројачком могу дати тражена уверења о њиховом породичном односу. VI По прочитању протокола лицитације АБр. 8653 држанс за давање нод закуп земљишта регулационог Фонда званог Табак-Ибрахимов чајир, и по прочитању пакнаднс понуде Денка Стојановића овд. АБр. 8709, одбор је решио, да се накнадна нонуда Депка Стојановића одбаци. Да се земљишхе регулационог Фонда звано Табак-Ибраимов чајир изда под једногодишњи закуп од првог новембра ове године Јанку Цветковићу овд. кравару за цену од три стотине и пет динара и десет пара, под прописаним погодбама. \ 7 П По нрочигању протокола лицитације АБр. 8654, држане за давање под закуп плаца регулационог Фонда у улици Јевремовој, одбор је решио, да се плац регулационог Фонда у улици Јевремовој изда под једногодишњи закуп од првог новембра ове године а под прописаним погодбама Јовану 'Борђевићу бакалину за годишњу цену од шесдесет динара. \'Ш По прочитању изјаве старешине еснаФа бозаџијског АБр. 8657 о акцизу на бозу, одбор је решио, да се право наплате таксе за продају бозе у Београду за 189 девету годину уступи еснаФу бозаџијском за две иљаде динара годишње под досадањим погодбама.
ЈХ По прочитању протокола лицитације, АБр. 8415, држане за давање под закуп право наплате таксе Фијакерске, одбор је решио,
државну самосталност. Драгутин, болешљив, самим ратним неуспехом изгуби у таквим критичним приликама потребну популарност и не могаше зауставпти иепријатеља. И онако незадовољна српска властела добила је самим тим узрока да да видљива израза свог мишљења, негодовања и незадовол>ства. АЕ. Данило износи, да су Драгутину прилазили многи у плачу и тузи и изјављивали му своју бојазан. Али, ако се има на уму Данилова општа тежња за избегавањем или улепшавањем свега онога, што би наудило панегирику српских владалаца и архијсиископа, онда се може препоставити, да српска властела, ако Драгутина није силом приморала да сиђе са престола, она га је разложитим и умесним саветима склонила да у оваквим критичним тренуцима по Српску Државу уступи престо свом млађем, јуначнијем и популарнијем брату. Судећи, пак, по оном Данилову изразу „ мно'зии же мдкк-к и с-бтокдник) к«ликоу* кмккшоу", особито по речи „млкки" 1 ), може се мислити, да је била и сама побуна. Да се ово Драгутиново оступање од престола гато лакше и мирније изврпш; да Драгутин сам нристане на отступање, много је припомогла још и једна ствар,
!) Види Дан. Рјечн. П стр. 81.: „МЛкКД".
психолошке природе. У сред оне ратничке недаће Драгутин је био сломио ногу 1 ). Његова околина, без сумње и калуђери, умели су протумачити да је то божија казна због неправде и насиља која је учпнио своме оцу. Да у то тумачење потпуно поверује и онако религиознп Драгутин, да он дође до искрена покајања довољни су били ови цитати: „Иж{ ЗћЛОСЛОКИТК ОТкЦЛ и МЈТЕрћ скмрктик) дл о ^МрЕТК.... И пдкк1: родителк ; рлккно ск Когомк чкти". а ) И одиста он сам признаје, дагајеБог праведно и „достојно" казнио и он се доиота каје: „Се киждоугако пракедки господк и прлккдоу" ккзлкжн; скгр-кшихк, кллдико, оцисти ме и кЕздконокдхи. ослдкн мн.... Дл сб соути газкм мок; по достоганик)... нк оуко, клддмко Христе — тек-к №диномоу сигришихи и зило преди токок) ситкорихи" 3 ) Може се веровати да је у овим догађајима имала уплива и мати Драгутинова
!) Бранковић узима да је Драгутин сломио десну руку .. ..„ЕдиИат ег агсе иЛедие Је1ес1>ет, соп1Гдг1 иЛ еуит ех1еггииа зе<1еп1ет гедет ехсиизегг), <р<о сааи {гедИ тапит (1ех1гат е1 <ИхИ роепкет: Рагсе, Оотгпе, ЛеИ^иг т раОгет теит. . ." А1-к1У. III стр. 12. Гласн. 53 стр. 57. — Пејачевић у жељи да споји и једне и друге исказе узима да је Драгутин сломио или ногу или руку или и руку и ногу:.. „зеи сгиге, аеи ЂгасЈпо, 8еиеи1го<]ие соп^гасХо..." ШзС. 8егу. стр. 219—220, 223. 3 ) Дан. Жив. стр. 24. — Нв Павл 177—178. 3 )Дан. Жив. сгр. 24—-25. —• Ј1И(1.
краљица Јелена. Можда је она својим материнским саветима највише припомогла да се Драгутин реши на оступање, По Ферешоту Рајић узима, да је краљица Јелена плачем за својим прогнаним мужем умекшала окамењено срце свога сина и одлучно га покренула на покајање. 1 ) Мајков узима да су Драгутина мајка његова, брат Милутин и архијепископ Сава II са свештенством припремили на оступање. 2 ) Калај, пак вели: „ Драгушинов мла1)и брат часшољубиви Милушин умео се тако умилити свештенству, које је тада велики ушицај имало, да је ово уз њега пристало и захтевало њега за краља на место његова браша Драгутина. Њиховомутиграју може се јамачно прииисаши, штосе Драгутин на скоро иокајао за неправду, коју је своме оцу нанео." г ) Према свему овоме, ако се имају на уму Данилови искази и искази других неких споменика, који говоре о Драгутинову отступању, ако се приме оваумовањагорња два историка (Мајкова и Калаји-а) онда !) Рајић. Ист. П стр. 508—509. — Видаков. Истор. I 116—117. 2 ) Мајков Ист. стр. 30. Нетачност је у Мајкова, да је Сава П био српскдам архијепиекопом у времену Драгутинова оступања. Он је давно већ био међ мртвима. Види Дучић, Ист. српске правосл. цркве. стр. 128. 3 ) Калај. Нст. стр. 44.